(Beta) – Dijalog Beograda i Prištine na najvišem nivou biće danas nastavljen u Ohridu pod okriljem Evropske unije, a u fokusu sastanka je finalizacija Implementacionog aneksa Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti usmeno su se saglasili sa tim sporazumom na prethodnom sastanku, 27. februara u Briselu, ali je, prema rečima šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, ostalo da se dogovore o mapi puta za njegovu primenu.
Borel i specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak prvo će od 10.30 imati odvojene sastanke sa Kurtijem i Vučićem, a zatim će uslediti zajednički trilateralni sastanak, posle kojeg će se šef evropske diplomatije obratiti javnosti, najavila je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS).
Domaćin sastanka, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, odvojeno će razgovarati sa Borelom i Lajčakom, Kurtijem i Vučićem, pre početka dijaloga. Evropska unija je izabrala Severnu Makedoniju za mesto sastanka jer su Ohridski sporazum iz 2001. i Prespanski sporazum iz 2018. najpoznatiji noviji primeri uspešnog rešavanja sporova u regionu.
Lajčak, koji je u sklopu priprema za današnji sastanak boravio po dva dana i u Prištini i u Beogradu, rekao je posle razgovora sa predstavnicima srpske i kosovske vlasti i opozicije da Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) mora da bude uspostavljena i da će biti uspostavljena.
Slovački diplomata koji je u Prištini ponudio 15 evropskih modela kao inspiraciju za ZSO, kazao je da dve strane treba da se dogovore o njenim ovlašćenjima, ali na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. godine, ukazujući da bez toga neće biti moguće postići saglasnost oko Implementacionog aneksa.
„ZSO je postala ključno pitanje i postalo je svima jasno da bez Zajednice nema ni dogovora ni normalizacije. Ali ja ne verujem da to može da se desi“, rekao je Lajčak ove nedelje za RTS.
Iako je Kurti tokom Lajčakovog boravka u Prištini 9. i 10. marta odbacio mogućnost formiranja ZSO, rekavši da jednonacionalna rešenja nisu moguća u pravnom poretku Kosova, on je ove nedelje, dok je slovački diplomata bio u Beogradu, objavio da Vlada Kosova razmatra 15 ponuđenih modela za formiranje ZSO.
Kurti je kazao da je iz tih modela moguće uzeti elemente kako bi prava manjina na Kosovu bila „na pravom nivou“, ali je dodao da „neće praviti kompromise kada su u pitanju ustavnost, zakonitost i funkcionisanje države“.
Uoči puta za Ohrid, Vučić je juče obišao više mesta u Sremskom okrugu, u okviru kampanje za formiranje nadstranačkog Narodnog pokreta za državu. On je u Sremskoj Mitrovici izjavio da u Ohridu „neće ništa da potpiše“, ali da će „razgovarati o normalizaciji odnosa, posebno zbog toga što mnogi žele da slome kičmu slobodnoj, slobodarskoj i nezavisnoj Srbiji“.
Vučić je sinoć ponovio da Beograd „u svakom trenutku zna svoje crvene linije“, što znači da Srbija nije spremna da prizna kosovsku nezavisnost ni da pristane na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije (UN). Međutim, tačka četiri sporazuma, sa kojim se Vučić usmeno saglasio 27. februara, predviđa upravo da se Srbija ne protivi ulasku Kosova ni u jednu međunarodnu organizaciju, samim tim ni u UN.
Predsednik Srbije je kazao i da će pozicija Beograda u Ohridu biti dodatno otežana zbog jučerašnjeg naloga Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, osumnjičenog za ratne zločine u Ukrajini. Vučić je dodao da Zapad želi da izvrši dodatni pritisak „na sve koji nisu najoštrije protiv Putina“.
Dok je Vučić obilazio Sremski okrug, u Beogradu je više hiljada ljudi demonstriralo protiv prihvatanja Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, poznatog i kao francusko-nemački plan.
Učesnici protesta, u organizaciji četiri desničarske parlamentarne stranke, izneli su tri zahteva, da vlast odbaci francusko-nemački plan, da Vučić podnese ostavku i da odmah budu raspisani vanredni izbori.
U Ohridu će, kao i u Briselu 27. februara, biti prisutan i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je takođe ove nedelje posetio i Beograd i Prištinu.
Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, izjavio je juče u Prištini da očekuje produktivan sastanak u Ohridu i „dobre vesti“. On je prethodno u Beogradu kazao da je „potpuno moguće“ da konačni dogovor o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova bude postignut do kraja ove godine.
O sastanku u Ohridu juče su telefonom razgovarali i Borel i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji su, prema navodima EU, ocenili da je sada „pravo vreme za značajne korake u interesu evropskih integracija Kosova i Srbije“.
Juče su se oglasili i savetnici francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke, Emanuel Bon, Jens Pletner i Frančesko Talo, koji su prethodnih meseci imali važnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine.
U zajedničkom autorskom tekstu, Bon, Pletner i Talo naveli su da Kosovo treba da ispuni obećanje o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, a da Srbija treba da se pomiri sa tim da je Kosovo „susedna zemlja koja ima svoje mesto u međunarodnoj zajednici“.
Naveli su da sporazum, koji su Vučić i Kurti prihvatili 27. februara u Briselu, „sada treba što pre da zaživi izradom dosledne mape puta za njegovu implementaciju“.
„Cilj predstojećih ključnih pregovora nije da se ponovo iskomplikuje ono što je već dogovoreno, već da se podstaknu konkretni koraci ka realiziciji istog. Ono što obe strane treba da izbegnu jeste da iznova protumače datu reč jer bi time prokockale ovu jedinstvenu priliku i rizikovale blokadu na putu ka članstvu u EU“, naveli su Bon, Pletner i Talo.
Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije poznat je i kao francusko-nemački plan jer su ga formulisali Pletner i Bon, i predstavili ga Vučiću i Kurtiju u septembru prošle godine. Plan, čija je prvobitna verzija u međuvremenu modifikovana, EU je usvojila u decembru.
Izveštaj o današnjim pregovorima Vučića i Kurtija trebalo bi da bude razmatran na zasedanju Evropskog saveta 23. i 24. marta.
Tagovi
