Jedna studija u Nemačkoj utvrdila je da bivši vojnici, ratni zarobljenici i izbeglice ispaštaju na tržištu rada. Ako se posle rata i snađu, problemi ih stignu pred kraj radnog veka, piše DW.
Ratna iskustva mogu ostaviti duboke posledice po kasniji radni vek onih koji su bili pogođeni ratom te se one često ispoljavaju tek pri kraju poslovne karijere. To je rezultat studije Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, u okviru koje su se analizirali podaci o ranjenima, zatočenima i prognanima iz Drugog svetskog rata.
„Iz rezultata istraživanja se daju izvući lekcije za rat u Ukrajini, na primer o očekivanim nedostacima ratnih veterana u poslovnom životu ili integraciji izbeglica tržište rada“, kaže ekonomista i koautor studije Sebastijan Braun.
On je sa kolegom posmatrao iskustva Nemaca rođenih između 1919. i 1921. koji su kasnije radili u Zapadnoj Nemačkoj. Čak 95 odsto muškaraca tih godišta išlo je u Drugi svetski rat.
Studija se još bavi izbeglicama koje su krajem Drugog svetskog rata imale između dve i 60 godina.
„U pogledu poslovne karijere su izbeglice imale isprva teži put“, kaže Braun u razgovoru za DW. „Tek kad se privredno čudo’ zakotrljalo, smanjili su se nedostaci koje su imale izbeglice (s istoka Evrope) na tržištu rada spram ‘domaćeg’ zapadnonjmačkog stanovništva.“
I prihodi u starosti su jako smanjeni zbog progona, dodaje Braun. „S druge strane, pogotovo u ratu ranjeni vojnici pate od zdravstvenih posledica.“
Tegobe pojačano izlaze na videlo u starosti
Studija takođe pokazuje da ljudi koji su bili ranjeni u ratu tek u starijoj dobi smanjuju radni angažman, verovatno jer tada zdravstvene tegobe pojačano izlaze na videlo. Na poslovni uspeh ratne povrede nisu imale uticaja, navodi se u studiji.
I vojnici kojima je, recimo, amputiran deo tela ili koji su oslepeli su nakon povratka iz rata uspeli da pronađu posao. „No kod tih ljudi zdravstveni problemi u starijoj dobi dolaze ranije do izražaja i jače, tako da njihova radna sposobnost znatno opada nakon 50. godine“, ističe Braun.
Podaci ukazuju da su bivši vojnici svojevremeno ispitivani i o psihičkim posledicama rata. Međutim, gotovo niko nije naveo da je, recimo, patio od depresije, kaže Braun: „Izgleda da je to osamdesetih godina, kad je sprovedeno ispitivanje na kojem se temelji naša studija, to još bilo tabu. Stoga se mi koncentrišemo na fizičke povrede poput rana od metka, smrzavanja ili amputacija.“
„S obzirom na rusku agresiju protiv Ukrajine, očekujemo da ruski i ukrajinski ranjenici neposredno nakon rata neće nedostajati na radnom tržištu, već tek onda kad se ti veterani budu približavali penzionisanju“, pojašnjava Braun.
Bivši zarobljenici manje uspešni
U grupi muškaraca rođenih između 1919. i 1921. su skoro dvojica od trojice bili najmanje šest meseci u ratnom zarobljeništvu, mnogi od njih još godinama nakon okončanja rata.
Kako pokazuje studija, to zarobljeništvo je kasniji radni vek pogođenih skratilo za prosečno više od dve godine. Osim toga, ti ljudi su u poslu bili u znatnoj meri manje uspešni nego bivši vojnici koji nisu dospeli u zarobljeništvo.
Onaj ko je zbog zarobljeništva tek kasnije mogao da započne radni život, u poređenju sa ostalima je po pola godine kasnije išao u penziju – verovatno da bi nadoknadio propušteno.
I izbeglice su se, pored gubitka svoje imovine i domovine, morale suočiti s nedostacima u poslovnom životu. Prognane žene često više nisu uspevale da se ponovo zaposle. „Mislim da to pre svega ima veze s visokom nezaposlenošću u poratnom razdoblju i diskriminacijom žena na tržištu rada“, kaže Braun.
Uključivanje muških izbeglica i pre svega vojnika koji su se vraćali s bojišta je bilo prioritet, dodaje ovaj ekonomista: „Zaposlenje udatih žena je pedesetih godina bilo još jako stigmatizovano, a norma je bio stereotip muškarca koji jedini zarađuje u porodici.“
Politička podrška i brza integracija
„Naši rezultati pokazuju bi politika trebalo da podrži ratne veterane posebno pri kraju radnog veka, čak i onda ako su se odmah nakon rata snašli na tržištu rada“, kaže Braun i dodaje:
„Osim toga, važna je brza integracija izbeglica na tržištu rada i u obrazovnom sistemu. Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti omladini na prelazu iz škole u zanat te grupama koje su zapostavljene na tržištu rada.“
Tagovi
