Kraj prethodne nedelje obeležila je vest da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.
Putina optužuju da je odgovoran za nezakonitu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju. Izdavanje naloga za hapšenje znači da bi mogao da bude uhapšen u 120 zemalja članica Međunarodnog krivičnog suda, ako kroči na njihovo tlo.
Prva od zemalja koja se oglasila je Nemačka, čiji zvaničnici poručuju da su saglasni sa nalogom i da će ga, ako se ukaže prilika, sprovesti u delo.
Na ove okolnosti, bivši ruski lider, Dmitrij Medvedev, rekao je kako bi, ukoliko Putin bude uhapšen u Nemačkoj, sve rakete koje poseduju “letele u Bundestag.” On je naglasio da bi svaki pokušaj hapšenja predsednika bio viđen kao “objava rata”.
“Zamislimo, recimo, ovu situaciju, koja se očigledno nikada neće ostvariti, ali, da zamislimo da je realizovana: aktuelni šef nuklearne države otišao je, recimo, na nemačku teritoriju i uhapšen je. Šta bi to bilo? To bi bila, jednostavno, objava rata Ruskoj Federaciji i u tom slučaju, sva naša ratna rezerva, svi projektili bi odleteli direktno u kancelariju u Bundestagu”, rekao je Medvedev u video snimku koji je objavio Telegram.
Rusija nije članica Međunarodnog krivičnog suda i ona je njihovu objavu osudila, a nalog ocenila kao “nevažeći”.
Nalog za hapšenje izdat je u petak, a istražni komitet Rusije je u ponedeljak pokrenuo krivični postupak protiv glavnog tužioca MKS-a, Karima Kana. U istrazi se navodi da postoji mogućnost da su postupci tužioca prekršili ruske zakone koji se odnose na “optuživanje nevine osobe za zločin” i “pripremanje napada na predstavnika strane države koji uživa međunarodnu zaštitu, kako bi se zakomplokovali međunarodni odnosi”.
Iz MKS-a kažu da su od petka dobijali otvorene pretnje i da je nedopustiv svaki pokušaj ometanja međunarodnih napora da se, za dela koja su zabranjena, obezbedi adekvatna kazna počiniocu.
A da li bi Putin zaista mogao da bude uhapšen?
Magazin “Time” navodi da je jako mala verovatnoća da će Putin biti uhapšen dok je na vlasti. MKS nema sopstvene policijske snage, pa se oslanja na države članice, da sprovedu naloge za hapšenje.
Takođe, Rusija nije potpisnica Rimskog statuta, kojim je osnovan Međunarodni krivični sud. Potpisnice MKS-a su 123 države, a malo je verovatno da će Putin u bliskoj budućnost otputovati u neku od njih. Čak i ako bi otputovao u inostranstvo, nema garancije da će biti uhapšen, jer bi te zemlje morale da budu unapred spremne da ga uhapse.
„Putin neće napustiti Rusiju. Ne postoji svetska vlada koja bi mogla da ga natera da napusti Rusiju“, rekao je za “Time” Bil Bouring, profesor na Birkbek koledžu, Univerzitetu u Londonu, koji je zastupao slučajeve protiv Rusije u Evropskom sudu za ljudska prava.
Rusija je i dalje jedna od najmoćnijih zemalja na svetu, sa ogromnim zalihama nuklearnog oružja — a hapšenje ruskog lidera moglo bi da ima dramatične posledice po svaku zemlju koja to pokuša. Čak i ako bi Putin i njegovi saveznici izgubili vlast u Rusiji, vlada koja je želela da ga izruči suočila bi se sa velikom preprekom: ruski ustav zabranjuje izručenje ruskih državljana drugoj državi.
Postavlja se veliko pitanje: ako Putin već neće biti uhapšen, zašto su optužbe važne?
Najava njegovog hapšenja bi mogla imati velike efekte na javno mnjenje, kako na međunarodnom planu, tako i u samoj Rusiji. Dok su mnoge zapadne zemlje “izbegavale” Rusiju, Putin je nastavio da se nada „saosećanju“ zemalja poput Indije i Južne Afrike, koje bi mogle da poveruju u priču kako je Rusija bila primorana da napadne Ukrajinu, kao rezultat tretmana NATO alijanse, rekao je Bouring za “Time”.
Optužbe MKS-a će učiniti taj stav teže odbranjivim.
Analitičari pretpostavljaju da će krivični sud podneti dodatne optužbe u vezi sa ruskom invazijom — verovatno čak i u narednih nekoliko meseci. Čini se da su ruski lideri, vojnici i plaćenici počinili niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Ukrajini, uključujući gađanje civila.
A šta Ukrajinci misle o hapšenju Putina?
Ukrajinci uglavnom podržavaju hapšenje Putina, jer su im poznati slučajevi premeštanja ukrajinske dece iz okupiranih područja u Rusiju. Smatraju tu odluku ispravnom jer je postupanje ruskog predsednika protivzakonito. Međutim, oni ne veruju da će iko odgovarati jer Moskva ne priznaje Međunarodni krivični sud i, samim tim, on nema mogućnost da utiče na tu državu.
Amnesty International, globalna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava dokumentovala je slučajeva deportovanja ukrajinske dece i civila. Iz ove organizacije naveli su da je Rusija pojednostavila sticanje državljanstva za ukrajinsku decu, navodeći kao razlog to da su to siročad ili deca bez roditeljskog staranja, a ovakvo postupanje predstavlja ratni zločin.
Tagovi
