Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija postigla dogovor sa Belorusijom o razmeštanju taktičkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. On je u subotu rekao da sporazum neće kršiti sporazume o neširenju.
Rusija, koja je nasledila nuklearno oružje Sovjetskog Saveza, ima najveće svetske zalihe nuklearnih bojevih glava.
Putin kontroliše oko 5.977 takvih bojevih glava do 2022. godine, u poređenju sa 5.428 koje kontroliše predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden, navodi Federacija američkih naučnika.
Procenjuje se da je 1.500 tih bojevih glava povučeno iz upotrebe (ali verovatno i dalje netaknuto), 2.889 je u rezervi, a 1.588 su raspoređene strateške bojeve glave.
Bulletin of the Atomic Scientists navodi da je 812 raspoređeno na balističke rakete na kopnu, 576 na balističke rakete koje se lansiraju sa podmornica, a oko 200 na baze teških bombardera.
SAD imaju 1.644 raspoređene strateške nuklearne bojeve glave.
Kina ima ukupno 350 bojevih glava, Francuska 290, a Velika Britanija 225, prema Federaciji američkih naučnika. Takve brojke znače da bi i Moskva i Vašington mogli višestruko da unište svet.
Tokom Hladnog rata, arsenal Sovjetskog Saveza dostigao je vrhunac od oko 40.000 nuklearnih bojevih glava, dok je američki bio oko 30.000.
Ključno je, međutim, kako isporučiti oružje – projektile, podmornice i bombardere sa bojevim glavama.
Čini se da Rusija ima oko 400 interkontinentalnih balističkih projektila sa nuklearnim vrhom, za koje Bulletin of the Atomic Scientists procenjuje da mogu da nose do 1.185 bojevih glava.
Rusija ima 10 nuklearnih podmornica koje mogu da nose najviše 800 bojevih glava. Ima 60 do 70 nuklearnih bombardera.
SAD su u svom pregledu nuklearnog položaja za 2022. navele da Rusija i Kina proširuju i modernizuju svoje nuklearne snage i da će Vašington slediti pristup kontroli naoružanja kako bi sprečio skupe trke u naoružanju.
Putin je rekao da ima informacije da SAD razvijaju nove vrste nuklearnog oružja.
Od raspada Sovjetskog Saveza 1991, samo nekoliko zemalja je testiralo nuklearno oružje, prema Asocijaciji za kontrolu naoružanja: SAD poslednji put 1992, Kina i Francuska 1996, Indija i Pakistan 1998, a Severna Koreja nedavno u 2017. godini.
Sovjetski Savez ga je poslednji put testirao 1990. godine.
Ko može izdati ruska naređenja za lansiranje?
Ruski predsednik donosi konačnu odluku kada je u pitanju upotreba ruskog nuklearnog naoružanja, kako strateškog tako i nestrateškog, prema ruskoj nuklearnoj doktrini.
Takozvana nuklearna aktovka, ili „Čeget“ (nazvana po planini Čeget na Kavkazu), uvek je uz Putina.
Veruje se da takve aktovke imaju ruski ministar odbrane, trenutno Sergej Šojgu, i načelnik Generalštaba, sada Valerij Gerasimov.
U suštini, aktovka je komunikacioni alat koji predsednika povezuje sa njegovim najvišim vojnim snagama, a odatle i sa raketnim snagama preko veoma tajne „Kazbek” elektronske komandne i kontrolne mreže. Kazbek podržava još jedan sistem poznat kao „Kavkaz“.
Na snimku koji je 2019. godine prikazao ruski TV kanal Zvezda, navodno je prikazana jedna od aktovki sa nizom dugmadi.
U odeljku koji se zove „komanda“ postoje dva dugmeta: belo dugme „start“ i crveno dugme „otkaži“. Tašna se aktivira posebnom fleš karticom, navodi Zvezda.
Ako bi Rusija mislila da je suočena sa strateškim nuklearnim napadom, predsednik bi, preko aktovki, poslao direktnu naredbu za lansiranje komandi Generalštaba i jedinicama komande rezerve, koje drže nuklearne kodove.
Takva naređenja brzo se spuštaju niz različite sisteme komunikacije do jedinica Raketnih strateških snaga, koje bi potom gađale mete.
Ako bi se potvrdio nuklearni napad, Putin bi mogao da aktivira sistem takozvane „mrtve ruke“ ili „perimetar“ kao poslednje sredstvo. U osnovi, kompjuteri bi odlučivali o sudnjem danu.
Tagovi
