Igrom slučaja, završili smo u klubu čije ime neću ni pomenuti, ako me je neko video tamo – neka to bude naša tajna. To je mesto na koje bih verovatno izašla u prvom srednje, kada sam se ložila na bilo šta na šta su se ložili ljudi oko mene, mesto za koje bih se uspela na štikle i krivo izvukla ajlajner prosto jer se to tad radilo. Elem bila je sreda, bili smo napolju i baš nam se žurkalo i neko iz društva je rekao da je čuo za neki pub gde su sredom dobre žurke.
Ispostavilo se da je pub u stvari klub i da klub uglavnom okupiraju deca (ili odrasli koji su zaglavili na pogrešnoj stanici) koja mešaju vinjak i viski, puše tompuse i telefonima snimaju čitavu žurku jer ako nije snimljeno, ne računa se. Muzika šalta preko Beyonce do 50 Cent-a, ‘Single ladies’ i ‘Welcome to the candy shop’. Upadamo na to mesto kao da smo se teleportovali iz nekog drugog vremena i imam osećaj da je svima oko nas to jasno kao dan. Dok zauzimamo mesta, nagruvani tipovi iz obezbeđenja nas mrko gledaju kao da im svojom opuštenom i nesređenom pojavom narušavamo nabijenu, stresnu atmosferu oko koje su se toliko trudili. Gužva je i svi se guraju kao da tek treba negde da se stigne.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. MARTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
UZ OVAJ BROJ NA POKLON SE DOBIJA ULTIMATIVNI LUKSUZNI MAGAZIN
Tagovi
