Godinu dana nakon Putinove invazije, nagrađivani ruski pisac Mihail Šiškin, razmišlja o ćutanju svog naroda, izdaji svog maternjeg jezika i svojim nadama za budućnost kroz pismo jednom Ukrijincu, kako prenosi „The Guardian“.
Najdraži moj,
Ukrali su nam jezik. S vama smo razgovarali i dopisivali se na jeziku velike ruske književnosti. Sada, za ceo svet, ruski je jezik onih koji bombarduju ukrajinske gradove i ubijaju decu, jezik ratnih zločinaca, jezik ubica. Njima će se suditi za zločine protiv čovečnosti. Voleo bih da verujem da će svi oni koji su pripremali i učestvovali u ovom ratu, koji su ga na ovaj ili onaj način podržavali, biti optuženi. Ali kako se može suditi nekome za zločin protiv jezika?
Moj otac je sa 17 godina otišao na front da osveti brata kojeg su ubili Nemci. Posle rata mrzeo je Nemce i sve što je nemačko, celog svog života. Pokušavao sam da mu objasnim: „Ali tata, postoji sjajna nemačka književnost! Nemački je prelep jezik!” Ove reči nisu imale nikakvog efekta na njega. Šta ćemo posle rata moći da kažemo Ukrajincima čije kuće su bombardovali i opljačkali Rusi, čije porodice su ubijene? Da je velika ruska književnost lepa? I da je ruski jezik divan?
Da li diktatori i diktature rađaju populaciju ili stanovništvo rađa diktatore? Ukrajina je uspela da pobegne iz kruga pakla, da pobegne od naše zajedničke, monstruozne, krvave prošlosti. Slobodna i demokratska Ukrajina može da posluži kao primer ruskoj populaciji, i zato je Putinu važno da je uništi.
U Rusiji nismo imali ni destaljinizaciju, niti Nirnberško suđenje Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza. Rezultat koji vidimo: Nova diktatura. Diktatura, po svojoj prirodi, ne može da postoji bez neprijatelja, što znači rata.
Planovi generalnog štaba uključivali su odbijanje NATO-a da vas brani svojim oružanim snagama, a NATO je ispunio ovaj Putinov plan u prvim danima rata. Vi Ukrajinci niste pristali na Putinove planove. Niste se predali, niste dočekali njegove tenkove cvećem. Vi ne branite samo svoju slobodu i ljudsko dostojanstvo; sada vi branite slobodu i ljudsko dostojanstvo celog čovečanstva. Ne možete biti poraženi jer u ratu ne odlučuje broj tenkova i projektila, već snaga ljubavi prema slobodi. Vi ste slobodni ljudi, a oni koji izvršavaju zločinačka naređenja ruskih generala su robovi.
Pre godinu dana, kada su ruski tenkovi uveliko marširali ka Kijevu, ceo svet se pitao zašto u Rusiji nema masovnih antiratnih protesta, zašto su jedino usamljenici izlazili na ulice. Pripisao sam to strahu. Ćutanje je ruski način preživljavanja. Oni koji su tada protestovali bili su u zatvoru. Tako su Rusi generacijama preživljavali ćutanjem. Puškin je ovaj ruski način života objasnio na kraju svoje istorijske drame Boris Godunov: „Narod ćuti.” A sa početkom agresije na Ukrajinu, narod je „nasatvio da ćuti“. Na jesen je počela masovna mobilizacija i više nije bilo moguće objasniti činjenicu da su stotine hiljada Rusa poslušno otišli da ubijaju Ukrajince i da budu ubijeni. Ovo je nešto drugo, nešto strašnije.
Vidim samo jedno objašnjenje: Moja zemlja je ostala u prošlom vremena. U 21. veku savremeni čovek je odgovoran za odlučivanje šta je dobro, a šta je loše. Ako vidi da njegova zemlja i njegov narod vode sramni rat, on će onda biti protiv svoje zemlje i protiv svog naroda. Ali većina Rusa mentalno živi u prošlosti, kada su se ljudi identifikovali sa svojim plemenom. Naše pleme je uvek u pravu, a druga plemena su naši neprijatelji i žele da nas unište. Mi nismo odgovorni, mi ništa ne odlučujemo, poglavica/kan/kralj odlučuje o svemu za nas. Ovako oni razmišljaju: ako naši neprijatelji, fašisti iz Ukrajine i NATO, napadnu našu zemlju, moramo da je odbranimo, isto kao što su je branili naši dedovi od nemačkih fašista. Osećaj ljubavi prema svojoj zemlji, osećanje patriotizma, koristili su svi diktatori za ostvarenje svojih ličnih ciljeve. Moj otac je mislio da brani svoju domovinu od Hitlerovog režima, ali on je branio isti fašistički režim Staljina. Rusi sada idu u rat, kako im je objasnila Putinova propaganda, da bi odbranili svoju domovinu od „evropskog i američkog nacizma“.
Jedini izlaz je da se nanese vojni poraz Putinovom režimu. Zato, demokratske države moraju pomoći Ukrajincima sa svim što mogu, a pre svega oružjem. Posle rata, ceo svet će vam pomoći da obnovite ono što je uništeno. A Rusija će ležati u ruševinama ekonomije i u ruševinama svesti. Novo rođenje moje zemlje moguće je samo potpunim uništenjem Putinovog režima. Imperija mora biti amputirana od ruske ličnosti, kao maligni rak. Moja zemlja će imati budućnost samo ako doživi totalni poraz, kao što se desilo sa Nemačkom.
Slava Ukrajini!
Mikhail
Tagovi
