Juče je objavljena vest o tome kako, procureli dokumenti američke obaveštajne službe, ukazuju na to da je Srbija pristala da šalje naoružanje Ukrajini. Tajni dokumenti, navodno, ukazuju na to da se Srbija obavezala da šalje pomoć Ukrajini ili da ju je već isporučila.
A evo i šta, prema navodima Gardijana, u dokumentima piše.
Srbija, prema pisanjima stranih medija, jedna od “najproruskih zemalja u Evropi”, obećala je da će poslati oružje Ukrajini ili je to već učinila, navodi se u tajnom dokumentu Pentagona koji je procurio u javnost.
Dokument pokazuje da ogromna većina evropskih država šalje oružje Ukrajini, ali drugi akti, u gomili procurelog poverljivog materijala Ministarstva odbrane, ukazuju na to da se Kijev bori da obezbedi snabdevanje ne samo iz Evrope, već i iz mnogih delova sveta i da se suočava sa kritičnim nestašicama oružja.
Dospevanje dokumenata u javnost je dovelo do raskola u odnosima SAD i Ukrajine, jer otkrivaju mnogo o ukrajinskom vojnom rasporedu.
Za Srbiju, u dokumentima stoji kako je „pružila ili se obavezala da će pružiti smrtonosnu pomoć“. Takođe se navodi da ima „vojnu sposobnost“ i „političku volju“ da obezbedi oružje i u budućnosti.
Srbija je i jedina evropska zemlja koja se usprotivila svim sankcijama Rusiji. Predsednik Aleksandar Vučić je nastojao da održi veze sa Moskvom i Pekingom, istovremeno nastojeći da ne otuđi u potpunosti SAD i EU. Njegova Vlada je nekoliko puta glasala protiv Rusije na Generalnoj skupštini UN zbog invazije na Ukrajinu.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić demantovao je da Srbija Ukrajini šalje oružje.
„Srbija, poštujući unutrašnje i međunarodne pravne akte, ne izvozi naoružanje i vojnu opremu ni u jednu državu ukoliko bi time omogućila izbijanje ili nastavak oružanih sukoba, ugrozila očuvanje regionalnog mira i bezbednosti ili ugrozila svoje odbrambene interese“, naveo je Dačić.
Druge države
Pentagonovi dokumenti pokazuju da su samo dve zemlje – Austrija i Malta – odbile da pruže “smrtonosnu” pomoć ili vojnu obuku.
Beč je insistirao na održavanju svoje politike vojne neutralnosti, iako je pozicija unutar Austrije sve kontroverznija kako rat kulminira. Malta je, takođe, ukazala na svoju tradicionalnu neutralnost i, kao i Austrija, pružila je isključivo humanitarnu podršku.
Mađarska, koja je, prema navodima stranih medija, “najproruskija” država članica EU, obezbedila je obuku lekarima ukrajinske vojske, a u dokumentu se navodi da ima „vojnu sposobnost da u budućnosti pruži pomoć u vidu oružja“.
Još uvek nije moguće nezavisno proveriti autentičnost dokumenata, ali su američki zvaničnici do sada ukazali na to da je jedan dokument, koji je ponovo objavljen na aplikaciji Telegram, a koji uključuje broj žrtava u Ukrajini, jasan falsifikat. Ministarstvo pravosuđa sprovodi istragu kako bi pronašlo osobu, koja je, izgleda prva postavila tajne dokumente Pentagona, prošle godine, na server.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, sugerisao je u sredu da bi sve ovo moglo biti američka trik plasiranja dezinformacija. „Pošto su SAD, zapravo, jasna strana u sukobu i, u suštini, vode hibridni rat protiv nas, moguće je da se koriste takvim tehnikama da bi se prevario njihov protivnik, Ruska Federacija“, rekao je Rjabkov ruskim novinskim agencijama.
Ukrajinska vlada trenutno procenjuje moguću štetu od obelodanjivanja informacija. U dosijeima se navode detalji o 12 novoformiranih brigada, opremljenih zapadnim borbenim tenkovima i oklopnim vozilima, koje će verovatno voditi napad na ukopane ruske položaje.
„Sigurno, ljudi nisu srećni“, priznao je jedan od zvaničnika u sredu. „Ukrajina je kritikovana prošle godine da nije partner od poverenja. Na početku invazije nismo dobili oružje baš zbog tog nedostatka poverenja. Zbog toga smo izgubili mnogo teritorije i ljudi. Ova percepcija je bila pogrešna. A sada se i ovo curenje informacija dešava i ne ide nam baš u prilog.“
Dokumenti Pentagona pokazuju i to da su, uprkos skoro potpunoj evropskoj solidarnosti, neki od najbližih saveznika Vašingtona odbili da obezbede oružje Ukrajini. Pokazalo se da je kancelarija za nacionalnu bezbednost Južne Koreje ukazala na mogućnost da bi municija, koju je zemlja prodala SAD, mogla da završi u ukrajinskim rukama, kršeći njen zakon koji reguliše snabdevanje oružjem zonama sukoba.