Zlatna srpska polja su izvor naše hrane, ali uz Wabio tehnologiju mogu biti i izvor gasne nezavisnosti Srbije. Samo od biomase – žetvenih ostataka iz poljoprivredne proizvodnje Srbija može Wabio tehnologijom biogasa da proizvode oko tri milijarde metara kubnih (zelenog) metana i tako zameni kompletan uvoz prirodnog gasa domaćom proizvodnjom. Wabio u Srbiji već ima dva biogasna projekta, u Vrbasu i u Jarku kod Rume, a ovih dana započinje izgradnju biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji. Mi u Wabio kompaniji možemo potvrditi da Srbija, pored prirodnih resursa, ima i sjajne inženjere, znači i deo ljudskih resursa, kaže Duško Bošković, direktor WABIO Investment Holdinga SR, kompanije koja je deo grupe Wabio kompanija iz sveta.
Na osnovu čega tvrdite da se primenom Wabio tehnologije može obezbediti gasna nezavisnost Srbije?
Wabio tehnologija zahteva za proizvodnju 2.100.000 Nm3 zelenog metana, što je ekvivalentno proizvodnji 8.200 MWh zelene električne energije oko 7.000 t suve slame (85%), sa sadržajem organske materije 90%. Sa oko 2,5 miliona hektara srpskih zlatnih polja može se sakupiti oko 10.000.00 t biomase svake godine, iz koje se Wabio tehnologijom može proizvesti 3.000.000.000 Nm3 zelenog gasa (metana). Srbija sada troši oko tri milijarde m3 prirodnog gasa, što znači da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno možemo proizvesti i dovoljno (zelenog) metana. Dakle, proizvodnjom gasa iz biomase možemo obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. A vreme u kojem sada živimo, kada smo suočeni ne samo sa enormnim poskupljenjem energenata nego i sa mogućim prekidom snabdevanja ovim energentom, pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost.
Koliko je ova tehnologija nova? Da li se već primenjuje negde u svetu?
Wabio tehnologija je krenula na svoj put još 1995. godine, izgradnjom biogasnog postrojenja u nemačkom mestu Roding. Na tom putu 2022. godine u kineskom gradu Harbin izgrađeno je danas u svetu najveće biogasno postrojenje termičke snage 30 MW, koje proizvodi komprimovani zeleni metan (CNG). U Srbiji imamo već dva biogasna projekta, jedan je u Vrbasu, gde kompanija Sunoko (deo MK Group) iz otpadne biomase šećerne repe i nusproizvoda iz procesa prerade šećerne repe proizvodi električnu energiju. Ovo postrojenje se nalazi u procesu puštanja u rad i dokazivanja tehničkih parametara. U Jarku kod Rume gradi se biogasno postrojenje snage 1 MWel, prvo takve vrste u svetu, koje će kao osnovnu sirovinu, garantujemo 65% od potrebne, koristiti digestat iz već postojećeg biogasnog postrojenja snage 1 MWel uz samo oko 3.000 t slame.
Kakve su poslovne namere vaše kompanije u Srbiji?
Do sada smo otkupili dve SPV kompanije (Special Purpose Vehicle), jednu u Novoj Crnji i jednu u Selenči. Upravo počinjemo radove na izgradnji biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji, u Selenči ćemo krenuti sa izgradnjom za oko dva meseca. Ovo će biti verovatno najmodernija takva postrojenja u Evropi. Naša postrojenja će uključivati odvajanje i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu. Preostali zeleni metan ćemo, takođe, utečniti i izvoziti u zemlje EU. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati EPS-u. Svako ovakvo postrojenje će proizvoditi oko 5.000.000 Nm3 zelenog metana. Visina investicije po svakom postrojenju iznosiće oko 20 miliona evra. U sledećih pet godina nameravamo da izgradimo dvadesetak ovakvih postrojenja. Već sada imamo i investitore iz sveta, koji su zainteresovani da za njih izgradimo ovakva biogasna-LNG postrojenja u Srbiji.
Koja je cena ovakve proizvodnje zelenog gasa (metana)?
Proizvodna cena 1.000 m3 zelenog gasa je oko 270 do 300 evra, na bazi otkupa žetvenih ostataka po ceni od 50 evra/t. Naglasio bih da otkup žetvenih ostataka, umesto da bude spaljen na njivama ili da se zaore, povećava profitabilnost poljoprivrede za 250 do 300 miliona evra godišnje. To je prihod koji poljoprivrednici dobiju na osnovu sakupljanja i prodaje žetvenih ostataka. Uz to, kao nusprodukt u proizvodnji zelenog metana može se proizvesti oko 7.000.000 tona organskog đubriva, što će sprečiti dalju degradaciju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Tagovi
