Gradski prevoz kakav smo znali više neće postojati.
Otkako je došao na poziciju gradonačelnika Beograda, Aleksandar Šapić najavljuje korenite reforme u gradskom saobraćaju, najavljene – ako se najave opet ne izjalove – za maj.
I nije prvi put da se stvari „iz korena menjaju“. U decembru prošle godine bile su to „na prednja i zadnja vrata da se ulazi, na srednja izlazi, a da validatori budu tamo gde je ulaz“; početkom aprila ove godine pretvorile su se u „najveći problem su gužve koje nastaju zbog validiranja, zato skidamo validatore i nema zaustavljanja, nema gužve“ i zamenu vremenske karte od 90 minuta onom celodnevnom po ceni od 200 dinara, a samo nekoliko dana nakon toga celodnevna je sa prvobitnih 200 spala na 120 dinara i uveden je „besplatni noćni prevoz“, uz gradonačelnikovu napomenu da će predložene izmene „popravljati još 33 puta ako treba“, samo da građani budu zadovoljni.
Suma sumarum je da će – ukoliko ne bude više nikakvih izmena, što nikako nije isključeno – od 1. maja devedesetominutna karta koštati 50 umesto 90 dinara, celodnevna 120 umesto 250, mesečna 2.500 umesto 3.275, godišnja 25.000 umesto 36.025, dok će noćni prevoz biti besplatan. Takođe, Skupština grada 13. aprila usvojila je odluku o jednostranom raskidu trinaestogodišnjeg – i prošle godine nanovo potpisanog – ugovora s Kentkartom, turskom kompanijom dosad zaduženom za naplatu karata u beogradskom javnom prevozu, što znači da će validatori biti uklonjeni, kontrolori zamenjeni komunalnim policajcima, a čitav princip plaćanja vožnje izmenjen.
BusPlus kartice tako će otići u istoriju, a umesto njih plaćanje će se obavljati preko besplatne aplikacije. Karte se više neće moći kupovati u autobusima, na trafikama ili putem platnih kartica, već isključivo slanjem SMS poruka (funkcionisaće po principu sličnom naplati parkinga), pomenutom aplikacijom ili na prodajnim mestima Javnog preduzeća „Naplata prevozne usluge“.
„Ugovor (sa Kentkartom) je od samog početka štetan za grad Beograd i sistem baziran na validatorima zapravo je nefunkcionalni sistem koji donosi štetu ne samo gradu već i putnicima“, rekao je Šapić. „Validatori su putnicima samo zakomplikovali život, pružajući pritom potpuno beznačajne informacije. Grad prema ugovoru nije imao informacije ni o broju putnika, niti o broju autobusa koji izlaze na ulice, kao ni o broju onih koji kupuju karte. Sav novac najpre je išao na njihov račun, a tek onda bi 92 odsto bilo poslato gradu, iako bi logično bilo da je obratno. Grad nije imao nikakav uvid u realno stanje, i zbog toga su validatori prevara, kao i GPRS sistemi koji su bili uvedeni u svaki autobus. Trinaest godina mi teramo ljude da se validiraju, a za sve to vreme ne znamo ni koliko ljudi plaća prevoz. Postavlja se pitanje čemu je ovo služilo poslednjih 13 godina. Izgleda ničemu.“
Iako Šapić navodi kako je „mesecima pregovarao s Kentkartom i pokušavao da reši problem“, direktor te kompanije Veljko Vlahović tvrdi da im je Gradska uprava Grada Beograda dopis o nameri raskida ugovora prvi put dostavila u trenutku kada je predlog o jednostranom raskidu već bio poslat Skupštini grada na izglasavanje.
„Ovim dopisom dobili smo rok od sedam dana da uskladimo poslovanje sa preuzetim obavezama i taj rok počeo je da teče 13. aprila, odnosno istog dana kada su i odbornici Gradske skupštine odlučili o raskidu ugovora“, kaže Vlahović. „Rokovi koji su nam dati potpuno su nerazumni i nedvosmisleno govore da ne postoji volja da se obezbedi izvršenje korektivnih mera. Ova poslednja dešavanja samo dodatno potvrđuju da je čitava ova situacija deo nečijeg plana da nas, praveći opštu konfuziju i zaobilazeći ugovorne obaveze, izgura iz posla, i na taj način, nama kao partnerima, ali i svim korisnicima javnog gradskog prevoza, nametne svoju samovolju.“
I dok je gradonačelnik pretio pokretanjem sudskih postupaka protiv Kentkarta, kao i svih članova Gradske uprave koji su učestvovali u potpisivanju jednog „tako štetnog ugovora“, ističući kako ni pod tačkom razno ne namerava da poklekne pred ucenama interesnih grupa ili predstavnika turske kompanije koji sve rade kako bi ga omeli u „rušenju sistema kojim se već godinama pljačka Beograd“, BIRN je objavio audio-snimke na kojima se navodno čuje kako Nenad Milanović, inače šef Šapićevog kabineta, Kentkartu navodno nudi namešteni tender ukoliko ovi pristanu na sporazumni prekid ugovora.
Sava Terzić, srpski predstavnik Kentkarta, potvrdio je autentičnost audio-snimaka, dodajući da im je namešteni tender za novi posao – konkretno održavanje i unapređivanje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom gradskom prevozu – nuđen u nekoliko navrata, i da im grad „nikada ne bi ponudio nastavak saradnje da je ugovor zaista bio štetan i da su zaista postojali elementi za njegovo raskidanje“.
Nakon što je Više javno tužilaštvo formiralo predmet o sastancima predstavnika grada i Kentkarta, gradonačelnik prestonice izjavio je kako će i on lično podneti krivičnu prijavu protiv svog šefa kabineta, naglasivši kako nije sasvim siguran u originalnost audio-zapisa, ali da je spreman da snosi posledice ukoliko se ispostavi da snimak jeste autentičan.
„Njegov (Milanovićev) je glas, ali on se sa njima sastao preko 50 puta“, rekao je Šapić. „Ja insistiram na integralnim snimcima, čuli ste da je i sam Terzić rekao da ne zna ko ga je snimao. Teško da je to trajalo dva puta po tri minuta. Podneću krivičnu prijavu protiv Milanovića, pa da vidimo šta se tu stvarno desilo, možda je snimak i montiran. Policija i tužilaštvo dalje treba da ispitaju njegovu autentičnost, ne znam šta su čekali do sada pošto ja za ovaj snimak znam već mesec dana, njime mi je i prećeno da ne ulazim u ovo.“
Na pitanje da li planira da podnese ostavku ukoliko se snimak pokaže autentičnim, Aleksandar Šapić izjavio je kako je spreman ne samo na to već i na „krivično odgovaranje“.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. APRILA ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
