Bio je petak, šest sati po podne, i duvao je blagi, ali za one labilnije i sa slabim nervima, neprijatni severoistočni vetar, ostalo je još čitavih sat i po do početka smrkavanja, svi su bili prisutni u trpezariji i kao da su iščekivali da se ovaj dan konačno okonča. Na kauču se izležavao Fric i čitao je nešto na svom mobilnom telefonu, Dobrila je sedela za stolom i čitala nešto na laptopu, Kinez Li se izležavao ispod stola u svojoj vreći za spavanje, a Profesor filozofije je stajao pored sobne smreke i gledao je kroz prozor. I iznenada, Profesor je prilično glasno zevnuo, ispustio je glas iz sebe zbog kojeg su se svi okrenuli ka njemu. Tu je Profesor odmah rekao: „Ja se zaista izvinjavam, zamislio sam se nešto i uhvatilo me zevanje.“ Onda je Fric rekao: „Sve je u redu, slobodno zevaj.“ Onda se Dobrila nadovezala: „Nema potrebe da se izvinjavaš.“ Onda je Kinez Li rekao: „I ja se slažem, zevaj slobodno, ali mi ipak nije jasno kako si se to zamislio i u isto vreme te uhvatilo zevanje?“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 27. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS