Očekivanja nisu velika od novog sastanka na vrhu, koji dolazi tokom napetosti posle bojkotovanih izbora na severu Kosova. Sagovornici DW očekuju neke pomake do donatorske konferencije u avgustu, piše DW.
Delegacije Beograda i Prištine sastaće se u utorak (2. maj) u Briselu, da razmotre dalju primenu martovskog sporazuma iz Ohrida. Evropska unija je saopštila da su, posle izvesnih nedoumica, srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti potvrdili dolazak.
Susret dolazi u jeku novih napetosti nakon lokalnih izbora u četiri severne kosovske opštine, koje su Srbi bojkotovali. Srpska strana kaže da ništa ne očekuje, a kosovska se nada da će tema biti sudbina nestalih. Ali, najveći spor ostaje Zajednica srpskih opština.
„Svaka strana treba da uradi nešto kako bi dobila nešto“, rekao je portparol EU Peter Stano, najavljujući susret.
Uspeh samo pod pritiskom?
No, i dalje nije jasno šta se može očekivati od sastanka, posebno što su i Vučić i Kurti pred domaćim javnostima nastavili da demonstriraju nepopustljivost.
Bojan Elek, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da je primetna promena političke Beograda i Prištine, ali samo za međunarodnu zajednicu.
„Domaćoj javnosti se sugeriše da se nije odustalo od maksimalističkih zahteva dok se međunarodnoj zajednici pokazuje konstruktivna strana i garantuje se puna primena sporazuma“, kaže Elek za DW. On veruje da će sporazum na kraju ipak biti primenjen.
„Ohridski sporazum je važeći u celosti, a ključ za njegovu primenu je što skorije formiranje ZSO. Nakon ogromnih pritisaka od strane međunarodne zajednice, i činjenice da će ZSO biti tema na ovom idućem sastanku, deluje da uskoro možemo da očekujemo njeno formiranje“, dodaje Elek.
Slično smatra i prištinski sociolog i analitičar Artam Muhadžiri. Kaže, već je uobičajeno za ovakve susrete da dolaze „pod tenzijama, sa veoma suprotstavljenim stavovima“. „Uspeh će biti moguć samo pod ogromnim međunarodnim pritiskom“, uveren je on.
Muhadžiri u razgovoru za DW primećuje da se stvari pomeraju i na Kosovu, koje je dobilo viznu liberalizaciju i članstvo u Savetu Evrope. „Ohridski sporazum je preokrenuo politiku premijera Kurtija za 180 stepeni kada se radi o ZSO. Zato je Kosovo napredovalo odmah.“
Predigra sastanka
Premijer Kurti je tokom nedavne posete spomeniku nestalima ispred Skupštine Kosova rekao da se nada da će se na sastanku u utorak pričati o temi nestalih lica. Kosovo i Srbija su usaglasile jednu deklaraciju, početkom aprila kada su se delegacije sastale poslednji put.
„Očekujem da se 2. maja hitno tretira pitanje nestalih, jer ovde žrtve nisu samo nestali i njihove porodice, već čitav naš narod“, izjavio je Kurti na Nacionalni dan nestalih na Kosovu, koji je obeležen 27. aprila.
Međutim, Priština je prethodno organizovala izbore u četiri opštine na severu Kosova, na kojima je glasalo tek tri odsto građana, a za gradonačelnike su izabrani etnički Albanci.
Takvi izbori, kao i činjenica da ih je međunarodna zajednica načelno prihvatila, iznervirala je predsednika Srbije Vučića. Na pitanje novinara šta u toj atmosferi očekuje u Briselu, on je kratko rekao: „Od sastanka 2. maja ne očekujem ništa.“
Kurti ne može večno da izbegava ZSO
Za Srbiju i kosovske Srbe formiranje ZSO ostaje uslov svih uslova – tek nakon toga, kažu, mogu da se vrate u institucije.
„Da bi ZSO funkcionisala, neophodno je učešće srpske zajednice na Kosovu. Nakon lokalnih izbora na severu, ne postoje uslovi za to i moraće da se nađe rešenje“, kaže o tome Bojan Elek.
„Ukoliko ZSO bude dogovorena sada u Briselu, to može da bude podsticaj koji bi doprineo povratku Srba u kosovske institucije“, veruje ovaj naš sagovornik.
Artan Muhadžiri smatra da Kurti ne može da izbegne formiranje ZSO. „Biće gubitnik za domaću javnost. Ali, u suprotnom bi međunarodnoj zajednici poslao signal da nije stabilan partner za velike geopolitičke projekte.“
Doduše, Muhadžiri dodaje da će teško ove sedmice u Briselu biti epohalnih pomaka. Kaže, obe strane igraju na odugovlačenje. „Model nagrada i kazni od strane EU je jedina moguća motivacija za strane u dijalogu da ubrzaju proces i na kraju postignu finalni sporazum.“
Kao mogući rok nameće se donatorska konferencija za Srbiju i Kosovo, koja bi mogla da se održi sredinom avgusta.
„Politički lideri su svesni da će do donatorske konferencije predviđene sporazumom sva pažnja biti usmerena na njihove korake i koliko rade na primeni dogovorenog“, uveren je Bojan Elek.
Tagovi
