Ubistvo najmanje šestoro dece u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu najgori je takav događaj u istoriji ovih prostora.
Nikada ranije se nije dogodilo da neki učenik ubije svoje drugare, ni u Jugoslaviji ni u samostalnoj Srbiji.
Jedini slučaj školske pucnjave sa smrtnih ishodom u zabeležen je 8. septembra 1972. u gimnaziji u Zadru.
Tada je Milorad V., učenik četvrtog razreda, ubio profesore Gojka Matulina i Vicu Vlatkovića. Koristio je očev pištolj, a istraga je kasnije utvrdila da je to učinio svesno i s namerom.
Vlatković je pogođen i izdahnuo na stepenicama, dok je profesor Gojko Matulin preminuo ubrzo u bolnici.
„Prišao sam Vlatkoviću i iz blizine mu ispalio metak u čelo. To sam učinio jer je bio živ, bile su mu otvorene oči…“, pričao je kasnije ubica.
Mediji su tada spekulisali da je, u vreme „Hrvatskog proljeća“, razlog za krvavi pir bio nacionalizam.
„Ocjene nisu razlog. Išao mi je na živce svojim pričama o nacijama. Želio sam efekt, te da na sebe skrenem pozornost i zadovoljim neke svoje ambicije, da se o meni piše…“, rekao je ubica istražnom sudiji.
Danas se jedna srednja škola, Industrijsko-obrtnička škola u Zadru, zove po Vici Vlatkoviću.
U novembru 2019. u Velikoj Plani jedan muškarac je naoružan automatskom puškom ušao u Ekonomsko-ugostiteljsku školu “Vuk Karadžić” i ispalio dva hica u plafon. Nije bilo povređenih.
