Uspostavljanje “Komisije neotuđivih prava” koja bi istražila značenje ljudskih prava za Trampovu administraciju je poput formiranja komisije o višepartijskoj demokratiji za Saudijsku Arabiju ili komisije o sprečavanju gladi za Severnu Koreju.
Bilo bi urnebesno smešno da nije toliko zloslutno.
Najavivši osnivanje novog tela, državni sekretar Majk Pompeo istakao je da administracija “veoma ozbiljno shvata ideje osnivača o individualnoj slobodi i ustavnoj vladi”. Iste nedelje predsednik Donald Tramp ponovo je demonstrirao nepoštovanje Ustava pošto je na Tviteru napisao da će predsedničku funkciju napustiti “za šest, ili 10, možda i 14 godina (šala)”.
Ha-ha.
Doživotna vladavina je jedna od onih ideja koje Tramp nastavlja da ubrizgava u nacionalnu podsvest – kao šalu, podrazumeva se. Predsednik operiše na istom takvom podmuklom principu: korupcija kroz ponavljanje.
Tramp je na Tviteru sebe nazvao “pravim Stabilnim genijem”. Sada je Glavni genije odlučio da je došlo vreme da se tvrdnje o kršenju ljudskih prava ispitaju i da se, prema Pompeovim rečima, konačno utvrdi “koja prava treba poštovati”.
Autokrate širom sveta, od Putina u Rusiji, do Sija u Kini, dugo su grupe za zaštitu ljudskih prava posmatrali kao trojanske konje za liberalne demokratske agende. Na taj način, zapravo, pokušavaju da skrenu pažnju sa bezočnog kršenja ljudskih prava. Čini se da se Trampova Amerika priprema da se pridruži klubu skeptika. Teško je zamisliti veće odricanje od vrednosti za koje se Amerika zalagala još otkada je Elenor Ruzvelt inicirala nacrt Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine.
Administracija je odstranila reproduktivna prava iz godišnjeg Izveštaja Stejt departmenta o ljudskim pravima. Razvodnila je nedavno usvojenu Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o žrtvama silovanja u oružanim sukobima. Povukla se iz Saveta za ljudska prava UN. U Komitetu UN za ljudska prava i Komitetu za eliminisanje rasne diskriminacije nema predstavnika SAD.
Kakvu igru onda Pompeo igra kada pita “Šta znači reći ili tvrditi da je nešto ljudsko pravo?” i dodaje “Kako mogu da postoje ljudska prava, prava koja posedujemo ne kao privilegije koje su nam zagarantovane ili koje smo čak na neki način zaslužili, već na osnovu humanosti?”.
Moderna ljudska prava utemeljena su na dostojanstvu inherentnom svakom ljudskom biću. Ona nisu bogom dana, niti Trampom dana, i važe za ljude svih veroispovesti, pa čak i one koji ne ispovedaju nijednu veru. Ona podrazumevaju slobodu govora, štampe, okupljanja i veroispovesti; podrazumevaju pravo da se svuda pred zakonom ljudi tretiraju kao ljudi, kako se navodi u Univerzalnoj deklaraciji. Ona podrazumevaju borbu protiv diskriminacije na osnovu rase, etniciteta, invaliditeta, pola ili seksualne orijentacije. Izgleda da je Pompeova namera da se sve to preokrene.
Federalni registar je u maju objavio da će agencija vlade obezbediti “sveže promišljanje o diskursu ljudskih prava onde gde je taj diskurs izgubio vezu sa osnivačkim principima naše nacije o prirodnom pravu i prirodnom zakonu”. Prirodno pravo odnosilo se, naravno, na ropstvo i dehumanizaciju crnih ljudi, ali i obespravljenost žena.
Ne sugerišem da Pompeo želi da se vrati tome, ali “prirodno pravo” iz 1776. godine nisu ljudska prava u čijem su kodifikovanju učestvovale SAD 1948. godine.
Verska prava su za Pompea jasno ljudska prava; što se ostalih tiče, još uvek je nejasno. Pompeo je na čelo komisije imenovao Meri En Glendon, profesorku sa Harvarda koja je poznata kao žestoka protivnica abortusa i istopolnih brakova. Ovo telo je dominantno konzervativno i religiozno.
Nema plauzibilnog razloga za ovu čudnu inicijativu. Tramp sada, pošto je pokazao da svesno zanemaruje ljudska prava, želi i da ih redefiniše. U tom pokušaju odraziće se njegov prezir prema vladavini zakona, slobodnim medijima, nezavisnom sudstvu, gej ljudima, manjinama, reproduktivnim pravima žena, bezbednosti dece migranata, istini i pristojnosti – kao i njegova beskrajna naklonost kršiteljima ljudskih prava. Ovo je, drugim rečima, katastrofa u nastajanju.
© 2019 The New York Times
Tagovi
