Bivša sekretarka pravde i aktivistkinja za ljudska prava Leila De Lima se i dalje nalazi u zatvoru i u opasnosti je od smrtne kazne zbog kritikovanja režima bivšeg filipinskog predsednika Dutertea. Iako je od prošle godine na vlasti Ferdinand Markos Mlađi, koji teži da obnovi odnose sa SAD, a i Vašington ga je prigrlio zbog rivalstva sa Kinom, američki poslanici kritikuju njegov odnos prema De Liminom slučaju.
U američkom parlamentu, obe stranke godinama lobiraju za Limino puštanje na slobodu. Iako je prošlog meseca oslobođena jedne od dve preostale tužbe, ostaće u zatvoru sve dok postoji i druga tužba. Bivša sekretarka pravde je pokušala da pobegne iz zatvora, ali je sprečena, a njeni saučesnici su ubijeni snajperima.
Politička protivnica bivšeg predsednika Rodriga Dutertea, uhapšena je 2017. godine jer je optužena za trgovinu drogom, što se većini posmatrača učinilo kao političko podmetanje. Šest godina kasnije, vladin slučaj protiv Lime i dalje traje, što je simbol degradacije zemlje od trenutka kada je populistički, autoritarni i autokratski vladar Duterte preuzeo vlast.
„De Limin slučaj je projekcija svega što je u Filipinima pošlo po zlu poslednjih šest godina. Smanjenje građanskih sloboda, krivično gonjenje kritičara, novinara, advokata, političkih protivnika, u suštini korozija demokratskih ideala zemlje“, tvrdi Filip Savali, advokat i bivši De Limin saradnik.
Još 2008. godine, pre nego što je Duterte postao predsednik, De Lima je imenovana za predsedavajuću državne Komisije za ljudska prava. Njeni poznanici su znali da će odlično obavljati ovu funkciju, a njen predavač sa Univerziteta „De La Salle“ u Manili, tvrdi da je uvek bio impresioniran njenim principima.
Jedna od istraga kojom se bavila De Limina komisija bio je slučaj u gradu Davao, „kada su na ulici u sred bela dana ubijana deca i odrasli“, naveo je u izveštaju australijski stručnjak za ljudska prava i saradnik UN.
De Lima je pokrenula istragu o tom slučaju i ispitan je i tadašnji predsednik Duterte. U istrazi je otkrivena gomila leševa bačena u kamenolom, ali istraga nije nastavljena zbog političkih pritisaka.
Sledeće godine je imenovana za sekretarku pravde i sa te pozicije pokrenula raciju na zatvor „New Bilibid“ kojom je raskrinkana mreža kriminala i droge, i otkriveno da su pojedini bogatiji zatvorenici u ćelijama imali đakuzije i saune.
Završilo se njenom funkcijom u senatu. „Bila je vatrena i nepotkupljiva sekretarka pravde“, rekao je bivši šef njenog kabineta. Ubrzo po preuzimanju dužnosti, članovi Duterteovog najužeg kruga upozorili su je da bi kritikovanje predsednika i istrage u vezi sa njegovim aktivnostima imale ozbiljne posledice.
Nije obraćala pažnju na upozorenja, najavljivala je istrage ubistava i pogubljenja po kratkom postupku i to je razbesnelo Dutertea. On ju je optužio za aferu sa njegovim vozačem i veze sa narkobosovima iz zatvora „New Bilibid“.
U okviru istrage je pred Senat 2016. godine izvela čoveka koji je priznao da je ubica i svedočio o ubistvima u Davou i umešanosti Dutertea u masakr. Predsednikova kancelarija je demantovala optužbe, ali je tokom godina priznao umešanost u druge slučajeve i ubistva.
Vrlo brzo je pokrenut postupak za smenu De Lime. Uhapšena 2017. godine pod optužbom za trgovinu drogom. Njen slučaj je izazvao međunarodne kritike, ali Duterte je bio otporan na izjave, pisma i rezolucije u kojima se tražilo njeno oslobađanje.
Prošle godine se iz zatvora kandidovala za reizbor i tada su se medijima proširili seksistički i nasilni naslovi i dezinformacije. Sada, kada nema Dutertea, njene pristalice su optimistične. Ipak, kako tvrde, filipinska politika je klanovska i dinastička i njom već dugo dominira nekoliko moćnih porodica.
Tagovi
