(Beta) – Uprkos oštrim kritikama koje je specijalni savetnik Džon Duram uputio američkom Federalnom istražnom birou (FBI) zbog istrage o vezama Donalda Trampa i Rusije, njegov izveštaj je otkrio malo toga novog o toj istrazi, pišu svetski mediji navodeći da su rezultati izveštaja daleko od očekivanja bivšeg predsednika i njegovih saveznika o razotkrivanju velike korupcije i zavere „duboke države“ protiv njega, prenosi Radio slobodna Evropa.
Duramov izveštaj na 306 stranica označava tihi kraj sage koja je počela u proleće 2016. kada su ruski operativci tokom kampanje pred američke predsedničke izbore počeli da objavljuju mejlove istaknutih članova Demokratske partije u, kako su SAD kasnije ocenile, pokušaju da pomognu Trampu, ocenjuje Volstrit džurnal.
Specijalni savetnik je naveo da je FBI u julu 2016. brzo pokrenuo istragu na osnovu nejasnih dojava o potencijalnim kontaktima između člana Trampovog štaba i Rusije, iako ta služba nije imala druge informacije koje bi potvrdile bilo kakav takav kontakt.
Takođe je zaključio da FBI nije rigorozno analizirao informacije koje je dobio, posebno od ljudi i grupa poznatih političkih opredeljenja. Duram je naveo da se FBI previše oslanjao na navodne informacije Trampovih političkih protivnika.
Time je, kako navodi Volstrit džurnal, okončana saga o Trampu i Rusiji u okviru koje je pre Durama već specijalni savetnik Robert Maler vodio istragu od 2017.
Duramova istraga je takođe ispitivala „Stilov dosije“ koji je sastavio bivši britanski špijun Kristofer Stil sa, kako navodi list, sočnim navodima o vezama Trampa i Rusije.
Duram u izveštaju nije preporučio dodatne pravne radnje, ukazuje Fajnenšl tajms.
Kad je reč o sudskom epilogu, Duramova kancelarija je pokrenula tri krivična slučaja u vezi s istragom – jedan je rezultirao priznanjem krivice i bez zatvorske kazne, dok su preostala dva završila oslobađajućim presudama.
Duramova istraga počela je nakon završetka odvojene istrage specijalnog savetnika Roberta Malera o naporima Rusije da se meša u predsedničke izbore 2016. Maler nije ustanovio da su članovi Trampovog predizbornog štaba bili u dosluhu s Moskvom.
FBI je počeo da ispituje navode o mešanju Rusije u izbore 2016. nakon što je australijska vlada podelila informaciju da je savetnik za spoljnu politiku Trampovog štaba rekao jednom od njenih diplomata da Moskva ima informacije o demokratskoj predsedničkoj kandidatkinji Hilari Klinton.
Duram je u svom izveštaju naveo da posle pokretanja istrage o Trampu i Rusiji, američke vlasti nikada nisu razgovarale s ljudima iz Australije koji su prosledili informacije.
U izveštaju se takođe tvrdi da je u FBI-ju postojala pristrasnost i da su informacije koje su bile u suprotnosti s pretpostavkom da su Tramp ili njegovi saradnici u dosluhu sa Rusijom „ignorisane“. Duram je dodao da su neki pojedinci direktno uključeni u istragu izrazili „otvoreni prezir“ prema Trampu i tvrdili da će ga sprečiti da preuzme funkciju.
Duramov izveštaj otkrio je malo suštinskih novih informacija o istrazi o Trampu i Rusiji i nije doneo nikakva bombastična otkrića koja bi FBI optužila za politički motivisano loše postupanje, kako su sugerisali bivši predsednik i njegovi saveznici, ocenjuje Njujork tajms.
Trampove pristalice dugo su čekale na Duramov izveštaj u nadi da će specijalni savetnik dokazati Trampovu teoriju da je istraga o Rusiji bila zavera „duboke države“ u cilju da ga sabotira iz političkih razloga. Međutim, ukazuje list, tokom istrage koja je trajala oko četiri godine – daleko duže od same istrage o Rusiji – Duram nikada nije ispunio ta očekivanja.
Umesto toga, Duram u velikoj meri navodi ranije otkrivene nedostatke u istrazi, ističe list, ukazujući da u njegovom izveštaju ima prizvuka teorije zavere koju su gurale Trampove pristalice da je FBI otvorio istragu u julu na osnovu Stilovog dosijea, čiju je izradu finansirao štab Hilari Klinton i koji je kasnije diskreditovan.
Međutim, sam Duram je na drugim mestima u izveštaju priznao da je taj dosije dospeo do istražitelja tek sredinom septembra, a da je FBI otvorio istragu na osnovu dojave jednog australijskog diplomate da je izgleda neko u Trampovom štabu unapred znao da će Rusija objaviti informacije koje su štetne za štab Klinton. To se dogodilo pošto je Vikiliks objavio hakovane mejlove demokrata.
Duram je takođe kritikovao FBI što se oslanjao na tu dojavu bez postavljanja dodatnih pitanja o kredibilitetu onoga što je rekao Trampov saradnik. Međutim, ističe Njujork tajms, u upadljivo kontradiktornom tonu Duram je takođe priznao da „nema sumnje“ da je FBI imao obavezu da pomno ispita ono što je stiglo iz Australije.
Duramova oštra kritika FBI-ja zbog istrage protiv Trampa na osnovu „sirovih, neanaliziranih i nepotvrđenih“ obaveštajnih podataka umesto da okonča pre će rasplamsati stranačku debatu u SAD o politizaciji Ministarstva pravde i FBI-ja, piše Vašington post.
Dugo očekivani izveštaj demokrate će verovatno ismevati kao kraj nepotrebnog rasipanja novca u stranačke svrhe. S druge strane, republikanci će se suočiti s istragom koja je koštala poreske obveznike više od 6,5 miliona dolara a koja nikoga nije poslala u zatvor, iako je Tramp svojevremeno predviđao da će Duram razotkriti „zločin veka“.
Izveštaj specijalnog savetnika je daleko od Trampove tvrdnje da će istraga razotkriti veliku korupciju službenika organa reda i obaveštajnih službi, ističe Tajms.
Međutim, kako navodi londonski list, bez obzira na to izveštaj će verovatno raspiriti gnev među nekim republikancima zbog tvrdnji da su FBI i pravosuđe korišćeni protiv Trampa koji je takođe pod federalnom istragom zbog svoje uloge u neredima na Kapitolu 6. januara 2021. i poverljivih dokumenta koje je FBI zaplenio u njegovoj kući na Floridi prošle godine.
Tagovi
