„Neznanje otvara vrata strahu, strah vodi ka mržnji i mržnja na kraju ka nasilju. To je jednačina“, govorio je Ibn Rušd, u Evropi poznat kao Averoes, najvećih arapski mislilac zahvaljujući kome smo upoznali Aristotela. Averoesovu jednačinu koriste već decenijama neprijatelji evropskih vrednosti igrajući na sigurnu kartu ignorancije. Pojam evropske vrednosti svi koriste a malo ko zna šta one zaista znače, što omogućava da budu dilovane kao deo neoliberalizma, globalizacije, američkog unipolarizma ili hegemonizma.
Razmnožavanje političkih lidera i partija koje propagiraju nacionalizam, supremaciju, tzv. tradicionalne vrednosti, zaštitu identiteta, omalovažavaju i ismejavaju demokratske i liberalne tekovine, ljudska prava i slobode, nije novina. Posle Prvog svetskog rata u gotovo celoj Evropi su se raširili tribuni odbrane naciona, naravno na štetu drugih nacija, i zaštite porodice koja je u njihovom sistemu vrednosti podrazumevala da je žena manje vredno biće koje sedi kod kuće, bespogovorno sluša muža, čisti, kuva i rađa i odgaja decu. Takvi su u veoma važnim evropskim državama osvojili vlast, od Benita Musolinija, preko Adolfa Hitlera, do Fransiska Franka. Taj izbor i zavedenost građana je platila Evropa i ceo svet, a kamate tog nacionalističkog ludila se plaćaju i danas.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 18. MAJA. Digitalno izdanje na NSTORE.RS