Pre nekoliko decenija su ključni indikatori poslovanja (KPI’s) za menadžere bili jednostavni i lako razumljivi. Pamtim reči mog šefa u to vreme:
„Od tebe tražim da vodiš računa o gornjoj i donjoj liniji P&La, sve između je tvoj privatni život.“
Veliki pritisak na svim frontovima poslovanja današnjice je doveo do proliferacije KPI’s koje menadžeri dobijaju u okviru godišnjih ciljeva. Traže se korekcije u svim sferama poslovanja – često svaka matriksna funkcija ima svoj zahtev bez sagledavanja celine. Ovakvi zahtevi guraju menadžera ka nemogućoj misiji i perfekcionizmu. Postaje nerealno zahtevan od samog sebe a to se preliva i na organizaciju. Težnja ka savršenosti troši mnogo energije i vrlo verovatno usporava organizaciju. Rad u takvoj organizaciji postaje iscrpljujući i često neproduktivan.
Koncept „dovoljno si dobar“ može da bude koristan u ovakvim situacijama. Stvorio ga je britanski psihoanalitičar Donald Winicott sredinom prošlog veka a može se primeniti i kod upravljanja modernim organizacijama. Polazi od činjenice da nema idealnog ostvarenja kao ni idealnog menadžera. Postoje samo dovoljno dobre odluke i dovoljno dobri rezultati. Razrešeni problem nosi u sebi seme novog problema.
Iz moje prakse savetnika za mentalno zdravlje u organizacijama ponekad i samo izgovaranje rečenice „dovoljno si dobar“ zna da donese olakšanje. Motor menadžera koji je radio na 3.000 obrtaja zbog težnje ka perfekcionizmu počinje da radi na 1.500 obrtaja. Manje očekivanja od sebe i od drugih prati i manje osuđivanja ako neki KPI nije savršen. A to donosi umirenje koje je neophodno za trezveno razmišljanje i dugotrajnost u biznisu. Mozak voli da radi na nižim obrtajima koji mu omogućavaju prioritizaciju.
Menadžer koji ponavlja sebi da nije savršen i da je dovoljno dobar, ne troši uzaludno energiju za naduvavanje balona perfekcionizma već se fokusira na one KPI’s koji su najbitniji za poslovanje u datom momentu. Dobro je zapravo dovoljno dobro.
Tagovi
