Koliko god bila važna i moćna Kina, koliko god bila nepredvidiva Rusija i koliko god EU bila sui generis, Sjedinjene Američke Države ostaju tačka oslonca planete i praktično jedina zemlja od čijih poteza i odluka zavisi dalja sudbina sveta. SAD i dalje imaju najveću planetarnu ekonomiju, najmoćniju vojsku i pomorske snage, i bez obzira na upinjanje tribuna kineske i ruske propagande da zamute vode, Silicijumska dolina je i dalje broj jedan u razvoju novih tehnologija. Štaviše, nove tehnologije i dominacija Amerike na morima garantovaće najmanje još nekoliko decenija američku planetarnu supremaciju.
Od kada Amerika postoji, prisutan je jaz između onoga što politička elita smatra da je neophodno uraditi i onoga što elita misli da je narod spreman da podnese da bi to bilo urađeno. Taj jaz varira u zavisnosti od toga kroz koji istorijski momenat prolazimo. U momentima slave i pobeda se smanjuje, sa krizama i porazima se neizbežno povećava.
U poslednjih deset godina došlo je do radikalnog zaokreta: dobar deo građana od Njujorka do Los Anđelesa ne veruje više u američku posebnost, u američku misiju da civilizuje, demokratizuje i učini boljim svet u kome živimo. Današnji Amerikanci, za razliku od njihovih predaka, ne smatraju da su Božiji izabrani narod sa univerzalnom misijom. Na toj ideji SAD su se širile na zapad i na jug a zatim su sferu interesa razvijale preko oba okeana. Bio je to odličan instrument da se jača nacionalna kohezija i američki patriotski sentiment.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 25. MAJA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
