Vladajuća Srpska napredna stranka organizuje miting u petak, a opozicija u subotu. Vučić sada ima problem s građanima, a ne sa opozicijom, ocenjuju analitičari s kojima je DW razgovarao.
Režimski mediji već danima odbrojavaju vreme do održavanja mitinga u petak 26. maja, uz obaveznu napomenu da će to biti „najmasovniji skup u istoriji Srbije“. Skup SNS vidi se kao kontramiting protestima protiv nasilja, koji su na tri protesta okupili impozantan broj građana. Vlasti tvrde da niko pod prisilom neće doći na taj skup, ali opozicija ukazuje da stanje na terenu govori o velikom pritisku na zaposlene u javnim preduzećima za odlazak u Beograd.
Svakodnevno stižu izveštaji o velikom logističkom angažmanu SNS oko organizovanja mitinga, a svoje prisustvo najavljuju i iz Republike Srpske, kao i iz Makedonije, u organizaciji pojedinih udruženja Srba. Pored toga vlast je krenula u medijsku kampanju koja taj skup ne definiše kao miting, nego kao nekakav „skup mira i nade“, na kome će predsednik Srbije Aleksandar Vučić „razgovarati s građanima o problemima“. Kao prateći deo te kampanje tu je i akcija javnog učlanjivanja više poznatih sportista-penzionera u SNS uoči mitinga.
Opozicija s druge strane nastavak protesta protiv nasilja najavljuje za subotu 27. maja.
Spinovi izazivaju kontraefekat
„Mislim da neke iracionalne izjave i potezi pokazuju da je SNS možda po prvi put u ozbiljnom problemu“, ocenjuje za DW novinar Nedim Sejdinović. „Taj kontramiting je veoma loš odgovor na trenutnu političku situaciju, jer su do sada upotrebili sve moguće trikove i građani su sada već stekli antitela na te njihove poteze. Njihovi spinovi i medijska kampanja sada već postižu kontraefekte. Čak i neke priče o velikim ekonomskim uspesima u ovom kontekstu dobijaju neki obris karikature“, kaže Sejdinović.
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), ističe da „taj kontramiting pre svega ima funkciju da oponira građanskom protestu, koji je pokazao nastanak nove javnosti u Srbiji, i da se on zaplaši brojem prisutnih. Drugi motiv je da Vučić objasni zašto odlazi sa čela stranke i osniva novi pokret, što samo pokazuje da se Srbija udaljava od demokratije, jer će imati predsednika države na čelu nekakvog pokreta“, napominje Gavrilović za DW.
Kako bi pobegli od optužbi da organizuju kontramiting, čelnici naprednjaka su tokom proteklih dana usvojili novu retoriku koja govori o takozvanom „skupu mira i nade“. Najava predsednika Srbije da će na tom mitingu razgovarati s građanima za Nedima Sejdinovića je „takođe jedna od istrošenih parola. To će biti miting za njegovu ličnu promociju i pokušaj povratka izgubljenog legitimiteta vlasti. Ti građani će tu biti samo kao neka vrsta ukrasa u jednoj političkoj pozorišnoj predstavi“, smatra naš sagovornik.
Toksičan javni govor
Zoran Gavrilović skreće pažnju da „Aleksandar Vučić pre svega ne ume da razgovara. I taj skup će biti prilika za još jedan monolog Aleksandra Vučića. Mi smo pre mesec dana imali ovde izvestiteljku Ujedinjenih nacija za slobodu govora koja je zaključila da u Srbiji postoji toksičan javni govor za koji su odgovorni javni funkcioneri i da REM ne radi svoj posao“, napominje Gavrilović.
Skup opozicije najavljen je za dan kasnije, u subotu 27. maja, i za sada je objavljen plan protesta koji se svodi na opkoljavanje Radio televizije Srbije (RTS). Ako se pogledaju zahtevi koje su ti protesti ispostavili vlastima, Nedim Sejdinović smatra da su oni „izvodljivi, jer ovde ionako institucije ni o čemu ne odlučuju. I ako Vučić odluči da Savet REM podnese ostavke, to će se i dogoditi. Ali, u isto vreme su ti zahtevi i nerealni, zato što se SNS i Vučić neće odreći nijednog medija, jer to predstavlja glavnu polugu njihove vlasti. Mnogo je realnije da se ostvare neki politički zahtevi vezani za ostavke pojedinih funkcionera“, procenjuje Sejdinović.
„Informer“ sada i na TV
A koliko je vlast spremna da ispuni zahteve iz medijske sfere pokazuje i jučerašnja odluka REM-a da tabloidu „Informer“ izda dozvolu za emitovanje TV-programa. Tabloid „Informer“ je, prema izveštajima Saveta za štampu, za samo četiri meseca imao čak 512 kršenja Kodeksa novinara Srbije. Portal „Raskrinkavanje“ obelodanio je da je „Informer“ prošle godine bio šampion manipulacije na naslovnim stranama.
Pokret Dveri u svom saopštenju ocenjuje da se „time REM podsmeva građanima u protestu koji traže smenu ovog regulatornog tela“. Članica Saveta REM-a Judita Popović izjavljuje „da je ta dozvola izdata protivzakonito, jer nije podnet elaborat za TV-program“, i da stoga i nije poznato kakav će program „Informer“ emitovati.
Zoran Gavrilović naglašava da su, prema njegovom mišljenu, „ovo po prvi put zahtevi građana, a ne opozicije. Ovoliki izlazak ljudi na ulice pre svega je neka vrsta samopomoći. Čak i predstavnici vlasti u svojim nastupima pokušavaju da razdvoje opoziciju i građane, i tvrde da o građanima na ulici nemaju da kažu ništa loše. Sada Vučić ima problem s građanima, a ne sa opozicijom“, ocenjuje izvršni direktor BIRODI-ja.
Izbori: možda opozicija sada ima bolju priliku?
Koliko se može zaključiti na osnovu javnih nastupa, predsednik Srbije kao najbolje rešenje za izlaz iz sadašnje krize vidi u raspisivanju vanrednih izbora. Spremnost na izbore pokazuje i čitav vrh Naprednjaka, i to je za sada, reklo bi se, jedina ponuda koja se nudi srpskoj opoziciji.
Nedim Sejdinović primećuje da „za sada reakcija opozicije pokazuje da ona nije spremna da to prihvati“, i dodaje: „Ako se odluči da ih raspiše, to znači da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da SNS opet može da pobedi. Ali, tu se opet vraćamo na ono što stalno govorimo: ti izbori moraju da budu strogo kontrolisani. Možda opozicija sada ima bolju priliku kada su se građani mobilisali, a to može da znači uspešnije sprečavanje raznih zloupotreba. Veliki je rizik za opoziciju, ali ne mislim da je nešto manji i za vlast“, kaže Sejdinović.
Naravno da stiže ta ponuda, ističe Zoran Gavrilović, „jer njegova ponuda su nedemokratski izbori. Izborni uslovi su svake godine sve gori. Opozicija to može da prihvati, ali mislim da to građani neće prihvatiti, zato što su protesti odraz društvene, a ne političke ili stranačke krize“, zaključuje Gavrilović.