Prva nagrada u kreativnoj kategoriji ovogodišnje Sony World Photography Awards dodeljena je u aprilu Borisu Eldagsenu, koji je impresionirao sudije crno-belom slikom portreta dve žene u vintage stilu. Eldagsen je, međutim, odbio nagradu i otkrio da njegovu sliku nije napravio on svojom kamerom, već je generisala veštačka inteligencija (AI). Nemački umetnik je rekao da se prijavio na konkurs kako bi video da li može da prevari komisiju, prenosi The Economist.
Veštačka inteligencija pravi ubedljive imitacije slika, bilo da pravi vintage portrete ili modernije slike – poput lažne fotografije pape u Balenciaga pufer jakni, koja je nedavno prevarila polovinu Tvitera.
Postoje znaci da veštačka inteligencija razvija sopstveni umetnički stil. Identifikovanjem sa obrazcima koji se nalaze u njihovim bazama podataka, ovi modeli nisu ogledala savremenih stilova.
Tehnologija već neko vreme stvra umetnost. Pre pet godina Christie’s, na aukciji, prodao svoje prvo delo koje je stvorila veštačka inteligencija, „Edmond de Belami“, mutna uljana slika iz 18. veka. Uprkos tome što je nedovršena i pomalo vanzemaljskog izgleda, koštala je oko 432.500 dolara.
Od tada je tehnologija stigla daleko. Otvorene platforme kao što su Midjourney i DALL-e generišu slike za nekoliko sekundi na osnovu jednostavnih pisanih uputstava. Nije potrebna nikakva umetnička veština.
Mogućnost naručivanja bilo koje slike u bilo kom stilu, od akcionih filmova iz 90-ih do slike pape u puf jakni, izgleda nespojivo. Ipak, čini se da određene osobine preovlađuju, a jedna od njih je nostalgija. Veštačka inteligencija često kreira slike prošlih događaje u modernom svetu. Nedavno su se pojavili selfiji snimljeni u predmoderno doba, sa Vikinzima ili pećinskim ljudima koji se smeju kameri.
Čini se da veštačka inteligencija favorizuju i određene tehnike. Kombinuje prepoznatljiva osvetljenja sa paletom boja koja je u kontrastu toplih zemljanih tonova sa plavim ili zelenim bojama.
Ove osobine nisu slučajne. Umesto da koristi digitalne umetničke tehnike kao što je praćenje zraka, u kojima računar izračunava kako će svetlost pasti na objekat iz određenog ugla, veštačka inteligencija zamišlja kako će stvari izgledati na osnovu slika iz svoje baze pdataka. Iz tog razloga se čini da su fotografije veštačke inteligencije osvetljene na način koji je sličniji slikarstvu nego fotografiji koja je slikana kamerom.
Omiljene šeme boja koje AI koristi često uparuju plavu ili tirkiznu sa narandžasto, to je zato što su te boje popularizovane na Instagramu i širom interneta.
Sa ažuriranjima veštačke inteligencije došlo je do promene podataka u njegovoj bazi. Dejvid Holc, osnivač i šef Midjourney-a , odbacuje ideju da postoji jedan AI stil. Povodom najnovije verzije programa, objavljena u martu, gde je dosta stvari izmenjeno, kaže on: „Izgled naših slika se radikalno promenio pet puta u poslednjih 12 meseci i nastaviće tako“.
„Ljudi žele različitost.“
Kako se modeli AI razvijaju i poboljšavaju, oni će i dalje zavisiti od podataka iz svoje baze koju je napravio čovek. „Nijedna kolekcija nije neutralna“, kaže Džejms Kup, šef fotografije na Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu, gde postavlja laboratoriju za veštačku inteligenciju. „Arhive slika su indeksi promenljivih ideoloških ulaganja i političkih opredeljenja društva. I bez obzira na podatke u bazi, „završićemo sa stilom koji je neka vrsta najnižeg zajedničkog imenioca umetnosti“. On upoređuje slike generisane veštačkom inteligencijom sa projektom iz 90-ih koji su radili ruski konceptualni umetnici, Vitalij Komar i Aleksandar Melamid. Ispitivali su ukus javnosti u 14 zemalja i proizveli umetnička dela na osnovu rezultata. Skoro svi su tražili pejzaže u stilu 19. veka.
Sposobnost veštačke inteligencije da sumiraju vizuelne stilove ili epohe mogla bi da ih učini moćnim alatom za analizu za istoričare umetnosti. Njihova slabost i njihova snaga je u tome što su „detektori klišea“.
Tagovi
