Napadi dronovima koji su se desili u Moskvi rano ujutru u utorak, a za koje se okrivljuje Kijev, bili su najveći talas pokrenut protiv Rusije od početka rata. Šta se tačno dešava?
Prema ruskim vlastima i medijima, u napadu je učestvovalo osam dronova, od kojih je pet oboreno ili na drugi način onesposobljeno tehnologijom ometanja. Ruski mediji bliski bezbednosnim službama navode da je broj višestruko veći, sa više od 30 dronova koji su učestvovali u napadu. Tri drona koja su pogodila sve pogođene lokacije na jugozapadu Moskve: stambenu zgradu, višespratnicu i još jednu zgradu. Nijedan od udara nije prouzrokovao značajnu štetu niti je bilo povređenih, kako prenosi Gardijan.
Koji su dronovi bili uključeni?
Postojale su sumnje da je najmanje jedan od umešanih dronova bio UJ-22 koju je proizvela ukrajinska kompanija Ukrjet, za koju Rusija tvrdi da je umešana u najmanje jedan od prethodnih napada. Neki drugi stručnjaci se ne slažu, sugerišući da je to drugi model dronova, navodeći razlike u izgledu.
Ono što je jasno jeste da je bespilotna letelica koja je primećena verovatno dizajnirana da ima relativno veliki domet, iako nije jasno da li je poreklom iz Rusije ili iz same Ukrajine.
U mogućnosti da poleti i sleti na uzletište od 100 metara, UJ-22 ima traženi domet od 800 km i može da leti šest sati sa nosivosti od oko 20 kg, obično granatama i minama – uključujući šest RPG-7VM granata, ili četiri minobacačke mine kalibra 82 mm.
Koliko su ovi dronovi opasni?
Slike štete izgledaju u skladu sa nosivošću koja je znatno manja od iranskih dronova Shahed kamikaze, koje je Rusija rasporedila protiv Ukrajine, što može ukazati na to da Ukrajina ili još nije sposobna da rasporedi razornije dronove ili je odlučila da to ne učini.
Bilo je nekoliko ukrajinskih udara dronovima od početka ove godine, kako na ruskoj teritoriji, tako i na teritoriji pod kontrolom Rusije u Ukrajini. Većina napada ove vrste dronovima fokusirana je na oblasti relativno blizu granice ili rusku infrastrukturu i logistiku u okupiranim oblastima, uključujući rafinerije nafte koje su bile svedoci niza nedavnih napada.
Međutim, postoji očigledan obrazac nedavnih napora Kijeva da bespilotnim letelicama pogodi ciljeve duboko u Rusiji.
U februaru 2023, UJ-22 se srušio u Rusiji 100 km od Moskve nakon što je uspeo da pređe oko 460 km na rusku teritoriju, a da ga ruska protivvazdušna odbrana nije uništila. U maju je Kremlj bio pogođen udarima dronova koji su ponovo naneli samo površnu štetu.
Nekoliko nedelja nakon napada u Kremlju, Njujork tajms je izvestio su američke obaveštajne agencije zaključile da su udari potekli od ukrajinskih obaveštajnih službi, iako su bili manje sigurni u dokaze da su naređenja poticala iz vrha ukrajinske vlade. To je podstaklo uznemirenost nekih zvaničnika u Bajdenovoj administraciji postoji rizik od eskalacije rata van granica Ukrajine.
Ako Ukrajina stoji iza napada, zašto to sada radi?
Dok se neki napadi dronovima uklapaju u kategoriju takozvanih operacija oblikovanja uoči ukrajinske kontraofanzive – izgleda da ovi napadi više imaju za cilj psihološki uticaj. Za mnoge među bogatijom ruskom elitom u gradovima kao što su Moskva i Sankt Peterburg rat je bio donekle udaljen koncept, za razliku od iskustava ljudi iz udaljenih regiona koji su većinom regrutovani ili mobilisani.
Čini se da su napadi osmišljeni da unesu rat u glavni grad Rusije, što je u osnovi činjenica da je Ukrajina sposobna da više puta zaobiđe rusku protivvazdušnu odbranu i da ima kapacitet da udari duboko unutar Rusije.
Predsednik Vladimir Putin nazvao je to „terorističkim“ činom Kijeva.
Tagovi
