Kosovski premijer je za nasilje koje se dešava na severu ove zemlje okrivio „fašističku mafiju“ koju kontroliše Vlada Srbije. Dodao je i da je odbio zahtev SAD za izmeštanje nedavno postavljenih gradonačelnika iz njihovih zvaničnih kancelarija, prenosi The Guardian.
Više od 30 vojnika pripadnika NATO-a povređeno je u sukobima u ponedeljak, što je navelo alijansu da najavi da će poslati još 700 vojnika u zemlju, na šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio podizanje borbene gotovosti.
NATO-ova mirovna jedinica KFOR saopštila je da su italijanske i mađarske mirovne snage bile pod „ničim izazvanim napadima i zadobijenim traumatskim ranama sa prelomima i opekotinama usled eksplozije zapaljivih uređaja“.
„Jučerašnji dan je bio veoma težak, imali smo veliku sreću da nijedan život nije izgubljen“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti za Gardijan telefonom iz Prištine u utorak. Rekao je da je „nekoliko“ mirovnih vojnika NATO-a još uvek u bolnici.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni ova devašavanja opisala je kao „neprihvatljivim i neodgovornim“.
Do nasilja je došlo nakon što su albanski gradonačelnici preuzeli dužnost u oblastima sa srpskom većinom na severu Kosova, nakon izbora u aprilu koje su Srbi bojkotovali. Kurti je okrivio Beograd za organizaciju bojkota, što je dovelo do izuzetno niske izlaznosti.
Srpsko stanovništvo u ovoj oblasti nikada nije prihvatilo deklaraciju o nezavisnosti Kosova od Srbije 2008. i smatraju Beograd svojom prestonicom i nakon više od dve decenije od pobune kosovskih Albanaca protiv represivne srpske vlasti.
Etnički Albanci čine više od 90% stanovništva na Kosovu, ali Srbi sa severa već dugo zahtevaju sprovođenje sporazuma iz 2013. o stvaranju asocijacije autonomnih opština u njihovoj oblasti uz posredovanje EU.
Nasilje koje se trenutno dešava na severu Kosova oštro je osuđeno, ali su zapadni saveznici Kosova takođe kritikovali i vladu u Prištini zbog odluke o postavljanju gradonačelnika.
U petak se američki državni sekretar Antoni Blinken obratio američkom savezniku, rekavši da je odluka o upotrebi sile za pristup opštinskim zgradama na severu doneta „protiv Saveta“ SAD i evropskih partnera i što je dovelo do „naglog i nepotrebnog eskaliranja tenzija”.
Kurti nije bio zadovoljan ovom izjavom, i nazvao je „smirenjem” Vučića.
„Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno“, rekao je Kurti u razgovoru za Gardijan telefonom iz Prištine. „Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali definitivno nije bilo od pomoći.”
Nakon toga Kurti je razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim izaslanikom SAD za Balkan. On je rekao da je Eskobar tražio od kosovskih vlasti da premeste gradonačelnike u druge prostorije ili da ih nateraju da rade od kuće, što je on odbio.
„Ne možemo imati Zoom gradonačelnike, mi smo demokratska republika“, rekao je Kurti. „Demokratska republika ne može da se preda fašističkoj vojsci“, dodao je on.
Povodom nedavnih događaja koji su narušili odnose između Vašingtona i Prištine, američki ambasador na Kosovu Džef Hovenier rekao je u utorak za Fajnenšel tajms da će SAD otkazati zajedničke vojne vežbe sa Kosovom i staviti diplomatske sastanke na čekanje.
„Bio bih iznenađen kada bi u ovoj situaciji kosovski zvaničnici posetili SAD“, rekao je Hovenier.
Kurti je insistirao da će novi gradonačelnici nastaviti da rade iz opštinskih kancelarija.
Kosovo ima snažnu podršku zapada, ali nepriznavanje od strane Rusije, Kine i čak pet od 27 zemalja EU znači da nije bilo u mogućnosti da zauzme mesto u UN ili većini drugih međunarodnih organizacija.
Sporazum potpisan ranije ove godine, uz posredovanje EU, predviđao je da Kosovo dodeli prava srpskim opštinama na severu i da Beograd pristane na pristupanje Kosova međunarodnim institucijama, ali nedavno nasilje pokazuje da je još dug put do sprovođenja sporazuma .
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak na konferenciji za novinare u Oslu da će alijansa poslati dodatne trupe na Kosovo.
„Odlučili smo da rasporedimo još 700 vojnika iz operativne rezerve za zapadni Balkan i da dodatni bataljon rezervnih snaga stavimo u stanje pripravnosti kako bi i oni mogli da budu raspoređeni ako bude potrebno“, rekao je on.