Emanuel Makron sastaju se s liderima sukobljenih strana. Prilika za to pruža se danas na samitu u Moldaviji.
Kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron žele zajedničke razgovore sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopštio je portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt. Četvoro političara trebalo bi da se sastanu u četvrtak, na marginama sastanka Evropske političke zajednice u Moldaviji.
Francuska i SAD za eskalaciju situacije krive rukovodstvo na Kosovu. Makron je rekao da „sasvim jasno postoji odgovornost kosovskih vlasti za trenutnu situaciju“.
Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer ranije je izjavio: „Mere koje je preduzela kosovska vlada (…) stvorile su ovu atmosferu krize na severu“. Kosovo će sada biti isključeno iz zajedničke vojne vežbe Defender 23. „Za Kosovo je ova vežba završena“, rekao je ambasador lokalnim medijima.
Brisel je u martu saopštio da su vlade dveju zemlje postigle dogovor o normalizaciji odnosa. Međutim, nisu ga potpisali ni Beograd, ni Priština. Makron je kritikovao Prištinu što ne poštuje taj sporazum.
Bodljikava žica i zastave
Demonstranti u Zvečanu raširili su u sredu više od 200 metara dugu srpsku zastavu, koja se protezala od zgrade opštine do centra grada. Nosili su i zastavu u čast teniske zvezde Novaka Đokovića koji je na Otvorenom prvenstvu Francuske na TV kameri napisao poruku u kojoj je Kosovo opisao kao „srce Srbije“.
Prema rečima novinara novinske agencije AFP, vojnici Kfora formirali su obruč oko zgrade i zatvorili prostor metalnom ogradom i bodljikavom žicom. Demonstranti su okačili i srpske zastave na ogradu. Ispred zgrade se i dalje mogu videti tri vozila kosovske policije.
Kasnije je prekinut još jedan protest stotina srpskih demonstranata ispred zgrade opštine u Zvečanu.
Kako je izvestila državna televizija RTS, očekuje se da će se demonstranti vratiti ovog četvrtka. Oni zahtevaju povlačenje kosovskih snaga bezbednosti iz regiona sa većinskim srpskim stanovništvom i smenu albanskih gradonačelnika.
Kontroverzni gradonačelnici
Suprotno apelima Evropske unije i SAD da smanji tenzije u regionu umesto da ih podgreva, kosovski premijer Aljbin Kurti je prošle nedelje gradonačelnicima naložio da preuzmu dužnost.
Tome su prethodili lokalni izbori koje su kosovske vlasti održale 23. aprila. Međutim, kosovski Srbi, koji čine većinu stanovništva na severu, u velikoj meri su bojkotovali izbore, tako da je albanska manjina preuzela kontrolu nad opštinskim većima, uprkos izlaznosti ispod 3,5 odsto. Kosovski Albanci su pobedili i u zajednicama sa srpskom većinom.
Tokom protesta u ponedeljak u Zvečanu izbili su nasilni sukobi između demonstranata i vojnika Kfora, kojima je od 1999. zadatak obezbeđenja na osnovu mandata UN. Povređeno je 30 vojnika i 52 demonstranta.
Reakcije SAD, EU, NATO i Rusije
SAD i EU oštro su osudile nasilje, a NATO je odgovorio pojačanjem u regionu. Kfora koji trenutno broji oko 4.000 vojnika, a trebalo bi da dobije još najmanje 700 vojnika.
Rusija je u sredu podržala Srbiju. „Bezuslovno podržavamo Srbiju i Srbe“, rekao je portparol Predsedničke kancelarije u Moskvi.
Kosovo ima 1,8 miliona stanovnika, koji su većinom etnički Albanci i 2008. je proglasilo nezavisnost od Srbije, ali ga Beograd do danas smatra srpskom pokrajinom. Na Kosovu živi oko 120.000 Srba, uglavnom na severu. I mnoge druge zemlje, uključujući Kinu i Rusiju, kao i pet članica EU takođe ne priznaju nezavisnost Kosova.
