„Bilo je to veliko rivalstvo. Nekad oni pobede, nekad mi izgubimo“, rekao je Dino Menegin kada je govorio o rivalstvu Italije i Jugoslavije u košarci. I time je rekao sve.
Bilo je u vreme kada je Menegin bio jedan od najboljih igrača Evrope, mnogo duela njegove reprezentacije sa istočnim susedom i ti, pomalo divlji, momci sa istoka uvek su pobeđivali, šta god da se na terenu dogode, čak i kada ne ide.
U trećoj rundi Mundobasketa u Kini, sastaju se naslednici jedne i druge reprezentacije. Uslovno rečeno.
Jer od nasleđa italijanske košarke nije ostalo previše – Azuri igraju nešto slično „run and gun“ košarci, ponekad srljaju, nemaju tolike igračke veličine u svom sastavu i imaju Alesandra Đentilea.
Kada je u pitanju nasleđe jugoslovenske košarke iz administrativno-političkih razloga, često se osporava da je reprezentacija Srbije taj naslednik, iako je na terenu to apsolutno potvrđeno.
U skladu sa tim, obe reprezentacije su otpočele Mundobasket. Rivali nisu bili teški, ali su bile vidljive određene pravilnosti u italijanskoj igri.
Italijani mnogo manje asistiraju od Srbije, češće rešavaju napade u situacijama 1 na 1, a vrlo često i šutem za tri poena. Tokom dve utakmice, Azuri su uputili 61 šut van linije 6,75 a pogodili su 27. Uspešnost šuta od 44,26 odsto daleko je od loše, ali će sa druge strane imati ekipu koja je pogađala gotovo dve od tri trojke.
Igrač sa najvećom minutažom bio je Džef Bruks, a sa ključem u rukama je Danilo Galinari. Bivši igrač Armanija, Los Anđeles Klipersa i igrač koji će u novoj sezoni nositi dres Oklahome, bio je neko kod koga lopta ide kada ne ide u napadu – a takvih je situacija protiv Angole i Filipina bilo malo.
Galinari je i skakao i asistirao i ukoliko izabranici selektora Đorđevića nađu način da ga zaustave, Italija će biti ograničena isključivo na šut za tri poena, što je uvek rizično.
Pored Galinarija, možda i najkvalitetniji košarkaš Azura je Điđi Datome, ali je igrač Fenerbahčea dobro poznat većini srpskih košarkaša.
Odbrana Stefana Jovića na plejmejkerima Azura takođe će biti veoma važna jer bi nekoliko ukradenih lopti i lakih poena iz kontri moglo da unese nervozu u tim Mea Saketija.
Zanimljiva bi mogla da bude uloga Daniela Heketa, koji nikada nije bio specijalno nadaren za šut, ali je i na pripremama i na prve dve utakmice prvenstva šutirao dosta i pogađao u, za njega, visokim procentima. Ipak, verujemo da je stručni štab reprezentacije odavno na to obratio pažnju.
I upravo u tome je stvar. Ne postoji nešto što bi u ovoj utakmici moglo da predstavlja veliko iznenađenje. Timovi su i tokom priprema za Mundobasket odigrali čak dva meča.
Jedino bi iznenađenje mogao da napravi Alesandro Đentile. Recimo, da ne provocira i ne gubi uzaludno lopte, već da pogađa. Na našu sreću, u to više ne veruje ni Saketi.
Tagovi
