Koliko lokalne samouprave rade na stvaranju preduslova da se građani uključe u lokalne odluke do sada je mereno veoma sporadično. Svakodnevni napori lokalne administracije da odgovori na zakonske obaveze koje regulišu građansko učešće nisu bili vidljivi. Nije postojao okvir koji bi izneo objektivan sud o mogućnostima da se građani uopšte uključe u lokalne odluke. Kao odgovor na ove nedostatke, Transparentnost Srbija i HELVETAS Swiss Intercooperation SRB, u okviru projekta Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana, kreirali su Lokalni indeks participativnosti (LIPA).
Za razliku od merenja koja su aktuelna i koja mere nivo zadovoljstva građana radom lokalnih vlasti ili istražuju koliko su građani zaista učestvovali u lokalnim odlukama, LIPA procenjuje i rangira opštine i gradove na osnovu nivoa stvorenih preduslova za učešće građana u odlučivanju. Međutim, koliko su postignuće opštine i gradovi ostvarili u ovoj oblasti duboko je zavisno od nivoa znanja i volje lokalne administracije i lokalnog političkog rukovodstva. Pitanja koja su sadržana u LIPA direktno doprinose učenju o načinu na koji se stvaraju uslovi za građansko učenje. Zato opštine i gradovi ovaj indeks mogu da koriste ne samo za merenje onoga što jesu unapredili, već i kao putokaz ka onome što nisu, a što mogu da urede ili unaprede. Prilikom analize postignuća, LIPA razvrstava lokalne samouprave u šest klastera, od prvog koji sugeriše nizak nivo participacije do šestog klastera pune participacije.
Rezultati istraživanja koje je sprovedeno primenom LIPA početkom ove godine ukazuju da građani u Srbiji još uvek nemaju dovoljno mogućnosti da se uključe u lokalne odluke. Ovaj zaključak se odnosi i na učešće građana u odlučivanju o strukturi i raspodeli lokalnog budžeta, ali i definisanju propisa i politika kojima se određuju prioriteti razvoja na lokalu. Istraživanjem su obuhvaćena 44 grada i opštine. Prosečna ocena za sve 44 lokalne samouprave ukazuje da je stvorena svega jedna petina svih mogućnosti (26,4%) za intenzivnije građansko učešće u lokalnim odlukama. Ova ocena govori da su naše opštine i gradovi u proseku kreirali tek osnovni okvir za građansko uključivanje. Nijedna od 44 jedinice lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem nije u rangu „puna participacija“. Grad Užice se nalazi u rangu „visoka“, a nijedna nije u rangu „razvijena participacija“. Indeks manji od 15% ima devet JLS, što ih svrstava u kategoriju „nizak nivo participacije“. „Umereni nivo“ uslova za participaciju (od 30% do 45%) ima 14 JLS, od toga dve iznad 40% (Veliko Gradište i Sombor).
Građani imaju najveći prostor za učešće u donošenju propisa i javnih politika. Opštine i gradovi koji su učestvovali u istraživanju stvorili su prosečno 45,3% ukupnih mogućnosti. Sa druge strane, samo 15,9% mogućnosti za učešće u budžetskim pitanjima se primenjuje od strane lokalnih samouprava.
Nezadovoljavajući prosek postignuća lokalnih samouprava u ovoj oblasti posledica je neprimenjivanja pojedinih oruđa i mehanizama za participaciju. Nepoverenje građana i slab odaziv u situacijama kada se ti mehanizmi i primenjuju dodatno demotivišu administraciju da ove poslove sistematizuju, strukturišu i istraju u namerama da podele odgovornost sa građanima za lokalne odluke. Rezultati istraživanja ukazuju da čak i kada lokalna samouprava radi na ovoj temi i kada se građani uključe i donesu se zajedničke odluke, efekti ovog procesa nisu dovoljno vidljivi, nedovoljno se promovišu ili se promovišu jezikom koji je nejasan i nije blizak građanima. Ovo ima za posledicu nerazumevanje, neodazivanje i dodatno nepoverenje građana u „dobre“ namere samog procesa i moć uticaja ličnog glasa na konačnu odluku.
Neizbežan zaključak jeste i da napredak umnogome zavisi od političke i administrativne volje, te da je za napredak potrebna dugotrajna i promišljena podrška spolja, od strane celog društva uz negovanje i promovisanje svakog postignutog napretka.