KONSTANTINOVIĆ – „Filosofija palanke“, pročitana pa potom objavljena pre ravno pola veka, postavljena je kao prva na liniji fronta između Prve i Druge Srbije, kao ugaoni kamen koji služi za svrstavanje; odnos prema toj knjizi dovoljan je za prepoznavanje pripadnosti jednoj ili drugoj strani. Suštinski, bez dubljeg ulaženja u sadržaj ove knjige, nije moguće razumeti tu duboku podelu u srpskom društvu. Ali jesmo li danas spremni na to?

PALMER – Veteran Službe za inostrane poslove SAD postavljen je za specijalnog predstavnika SAD na Balkanu, sa prećutnim (ili formalnim?) zadatkom da „reši Kosovo“. Mnogi su se radosno setili da mu je supruga Srpkinja, ali je za razumevanje Metjua Palmera možda bolje zaviriti u njegovu biografiju, između korica njegovih triler-romana, i ponovo pročitati intervju koji je, u ulozi i pisca i diplomate, dao Nedeljniku u leto 2014. godine.

KOLINDA I MILO – Dok je predsednica Hrvatske govorila o tome da je Hrvatska najviše doprinela antifašističkoj borbi, njen crnogorski kolega jedini je glasno izrazio žaljenje što u Poljskoj nije bilo ni Rusije ni Srbije.

REM – Centar za istraživačko novinarstvo objavio je prošle nedelje saznanja iz, kako su ga nazvali, „tajnog izveštaja“ REM-a iz vremena kampanje za predsedničke izbore 2016. REM demantuje postojanje tog izveštaja. Otkako je osnovano ovo telo, prvo kao RRA, govorilo se o političkom uticaju na donošenje njihovih odluka. Suštinski, kroz ovaj problem prožimaju se žalbe opozicije zbog neravnopravnog tretmana koji imaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Istraživanje u novom Nedeljniku.

ZEKIĆ – Ovde je reč o spinu i pokušaju da se REM proglasi za glavni razlog neizlaska na izbore, samim tim da bude i opravdanje za taj neizlazak, za bojkot. A zaboravili su da sam na drugoj strani ja, da ih veoma dobro poznajem, i da neću da ćutim kad lažu. A ako mislite da sam sve rekla, grešite. Tek sam počela, kaže u intervjuu za Nedeljnik Olivera Zekić, članica Saveta REM-a.

PREPORUKA – „Bilo bi dobro da srpski novinari u nečemu oponašaju Milana Antonijevića“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

DBR – Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju primerak Digital Business Review. Tema broja su kreativne industrije.

MITOVI – Istoričar Dejan Ristić nedavno je izdao knjigu „Mitovi srpske istorije“, koja predstavlja svojevrsnu zbirku domaštanih događaja i ljudskih sudbina kroz srpsku istoriju. A nije ih malo, i nisu beznačajni… Sve o srpskim zabludama u novom Nedeljniku.

PUTIN I NIKOLAJ – Moskva je skidajući prašinu sa zaveta Nikolaja I pronašla surogat za ideologiju koja joj je nedostajala posle kraha komunizma. Putin je naučio jednu veoma važnu lekciju: opasnost za njegovu vlast ne dolazi od liberalnih, prozapadnih krugova u ruskom društvu, već od nacionalističkih, konzervativnih, klerikalnih struja koje imaju mnogo veći uticaj na rusko društvo nego prozapadne ideje. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića uoči izbora u Rusiji.

ISIDORA – U biografiji velike srpske književnice i prve žene članice Srpske akademije nauka i umetnosti, izgleda da ima nekoliko „belih mrlja“. Jedna od njih se tiče njenog doktorata iz filozofije. Postoji li rukopis Isidorinog doktorata? Šta je 1922. o tome govorio otrovno duhoviti Vinaver? I zašto je ona samo jednom pomenula da je doktorirala u Berlinu, da bi kasnije svi tvrdili da jeste? Da li je posredi bila još jedna njena borba protiv predrasuda ovdašnje sredine? Tekst Blagoja Pantelića u novom Nedeljniku.

TRG – Nema više ni male fontane (a toliko, kažu, vole fontane), ni sata, ni cveća oko Spomenika knezu Mihailu, ni onih žardinjera na kojima smo sedeli i čekali bus ili nekoga i nešto. Dočekali smo rekonstruisani Trg republike i to više nije onaj naš Trg. To ne bi moralo da ima veze jer stvari bi trebalo menjati i unapređivati i ne treba biti patetičan, ali opšti utisak je da je Trg sada samo beton, tepsija što reče neko. Priča o novom Trgu republike u Nedeljniku.

MAGNOVENJE – O „rebalansiranom“ centru Beograda pisao je i Mihailo Medenica. „Za samo 400 dana radova i bednih deset miliona evra Beograd i vaskolika Srbija dobili su ono čime malo koja prestonica može da se pohvali: nešto između instalacije Marine Abramović, magnovenja Aleksandra Vulina i nove piste Aerodroma ‘Morava'“, piše Medenica.

TENAK – Tenk sa zavarenom cevi kojem je skinut mitraljez, a nije ni pokretan, kastriran za bilo kakvo borbeno dejstvo tek je 39 tona železa, pa ako ćemo po muški i navijački, nekadašnje borbeno oklopno vozilo, pretvoreno u evnuha marke T-55, ne priliči da bude postavljeno kao simbol nove, moćne Crvene zvezde. Novo „raskopčavanje mita“ u Nedeljniku.

BISERA – Bisera Veletanlić ispričala je u razgovoru za Nedeljnik kako je propustila upoznavanje za Bitlsima, zašto joj je fudbal pomogao da premosti grozne devedesete, zašto se vratila iz Nemačke a nije otišla u Ameriku na poziv slavne Sare Von i kako je bila prvo ljubavno iskustvo Baneta Bumbara u seriji „Grlom u jagode“.

ALKOHOL – Sve oko alkohola je jedna zabluda, pa i ono u društvu „ajde jednu“. „Pijani ljudi ubijaju po putevima. Pijani ljudi tuku po kućama žene i decu“, skenirao je našu javnost Tihomir Stanić u velikoj i zapaženoj ispovesti za Nedeljnik. Šta je to u toj privlačnosti alkohola koja se otrgne kontroli? Kako alkohol menja karakter i da li ga menja? Istraživanje u novom Nedeljniku.

AMAZONIJA – Teško je percipirati klimatske promene kao posledicu sopstvenog ponašanja jer smo mi mali, efekti koje proizvedemo su mikroskopski i večito se vodimo logikom – e, ako moje jedno tuširanje upropasti svet, nek bude apokalipsa, ali su klimatolozi pronašli način da vam dokažu da grešite. Kako da pomognemo planeti?

MILADINOVIH 5 – Mundobasket je u prvim utakmicama pokazao da košarka nikada nije bila globalnija igra, ali ujedno i da razlika između NBA i ostatka sveta nikada nije bila veća, i da je nada Bore Stankovića da će se dva sveta spojiti sve dalja od realnosti. Analiza prvog kruga Svetskog prvenstva u novom broju Nedeljnika.

Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na Novinarnici.

Komentar(1)

  1. Aleksandar Popovic
    5. септембар 2019. 15:32

    Nedeljnik je umesto rekla-kazala teksta o doktoratu Isidore Sekulic mogao da na ozbiljan nacin upoznao citaoce sa njenim delom. Tako bi, onaj kome je do toga stalo, mogao da stekne objektivniju sliku o stvaralastu nesumnjivo jedne od nasih najpoznatijih spisateljica. Nije najvaznije putanje da li je ili nije doktiriraka vec ono po cemu zasluzuje mesto u srpskoj knjizevnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.