Ako vam je neko ikada rekao preterujete o (čitajte šta vam milo) – niste sami. Mnogima je pozanto iskustvo omraženog preteranog razmišljanja. U globalu, „preterano razmišljanje“ se odnosi na proces ponavljanja, neproduktivnog mišljenja, piše Psychology Today.
Pošto se misli mogu fokusirati na mnogo različitih stvari, istraživanja, generalno, razlikuju „ruminacije“ o prošlosti i „brige“ o budućnosti. Bez obzira na to koju reč koristimo, govorimo o dve verzije preteranog razmišljanja, koje zaista mogu uticati na blagostanje.
„Preterano“ razmišljanje je ono koje nas nikuda ne vodi i koje nam nije od pomoći. Ukoliko primetite da ste zaglavljeni razmišljajući o istom problemu iznova i iznova, ali ne dolazite do bilo kakvog „rešenja“ – možda preterujete.
O čemu to previše razmišljamo?
Prošlost
„Ruminacija“ je reč koja se često koristi u istraživanjima i odnosi se na ponavljajući i neproduktivan način razmišljanja o prošlosti. Žaljenje i ozlojeđenost mogu spadati u ovu kategoriju.
Ako ste „uhvatili“ sebe da ste tužni zbog toga što niste krenuli drugim putem u životu ili da ste ljuti što se druga osoba loše ponašala prema vama; ili, ako ste možda nastavili da razmišljate o sramotnoj stvari koju ste rekli tokom Zoom poziva prošle nedelje – bez obzira na to šta je, možda previše razmišljate o prošlosti na načine koji nisu od pomoći ni za sadašnji, ni za budućni momenat.
Sadašnjost
Takođe je moguće previše razmišljati o aspektima sadašnjosti, kao što su individualne okolnosti, odnosi, ličnost ili identitet. Da li se iz dana u dan pitate da li ste u pravoj vezi, poslu ili gradu? Vaš odnos sa samim sobom može se u velikoj meri oblikovati mislima koje imate o sebi u sadašnjosti. Da li ste skloni da mislite o sebi pozitivno ili ste skloni da previše razmišljate o svojim uočenim manama i greškama?
Budućnost i/ili briga
Preterano razmišljanje o budućnosti često spada u kategoriju „brige“. Možda ćete biti zabrinuti zbog nečega u kratkom roku, poput predstojeće prezentacije za školu ili posao. Ili ste možda zaokupljeni dugoročnijim egzistencijalnim brigama, poput brige o tome hoćete li se „ikada osećati ispunjeno u životu?“ ili česte brige o pronalasku partnera, koju prati misao „šta ako nikad…“
Zašto je preterano razmišljanje beskorisno?
Kada previše razmišljate, verovatno pokušavate da rešite problem u svom životu. Da li nastavljam pravu karijeru? Da li je ova veza prava za mene? Kako mogu bolje da upravljam svojim finansijama? Ključ je u tome što preterano razmišljanje zapravo šteti našoj sposobnosti da donosimo odluke. Otkrveno je da ruminacija negativno utiče na procese donošenja odluka pojedinaca, pri čemu učesnici koji toliko razmišljaju otežavaju ovaj proces i manje su sigurni u svoje odluke.
Istraživanja su takođe otkrila snažnu vezu između preteranog razmišljanja i raspoloženja – zabrinutost usmerena na budućnost povezana je sa anksioznošću. Istraživanja sugerišu i da promena „zabrinutih misli“ može smanjiti anksioznost.
Ima li tastera „stop“ za overtinkovanje?
Oni (ne mali broj) ljudi koji su zarobljeni u mreži preteranog razmišljanja, možda, na prvi pogled pomisle da to tako „mora biti“. Međutim, postoje preporuke koje mogu biti od pomoći kada je ovakav teret na plećima „prekomernih mislilaca“ postao osvešćen.
1. Opustite se
Ne samo da nas preterano razmišljanje može učiniti anksioznima, već nas taj osećaj anksioznosti može dovesti do još veće brige, stvarajući začarani krug. Ovaj ciklus može se zaustaviti praktikovanjem tehnika opuštanja. Treba krenuti put razmišljanja o tome koje aktivnosti (vama, ne opšte poznate koje nikad nisu „radile“ u svim pojedinačnim slučajevima) pomažu u opuštanju.
Moguće da je to šetnja, duboko disanje, joga, gledanje filma. To može biti i kuvanje, slušanje muzike, a možda i samo ležanje i „reset“.
Ako primetite da ste na ivici, napravite korak unazad i zapitajte se šta možete da uradite da biste se opustili. Ukoliko je teško setiti se odmah, pitajte sebe duže – budite strpljivi dok vam telo daje nedvosmisleni odgovor. I dobro ga slušajte.
2. Stvorite neku perspektivu
Svesnost i slične misaone prakse omogućavaju da povlačenje iz toka misli, radi boljeg prepoznavanja odgovora na pitanje – kuda (ovo) ide?
Sposobnost da objektivnije sagledamo naše misli je ključna za zaustavljanje preteranog razmišljanja. Kada previše razmišljamo, možemo se osećati zaokupljenim bilo kojim pitanjem na koje se fokusiramo i ne možemo da pronađemo perspektivu. Nije loše rešenje da se po dolasku na ovo mesto (overtinkovanja) pojavi pitanje – da li će mi ovo pitanje i dalje biti važno za godinu, pet godina…?
3. Pokušajte da mislite fokusirano na problem
Može biti korisno i razmišljanje u pravcu benefita i korisnosti – da li su mi ove misli korisne? Dovoljno je samo jednom osvestiti preterano razmišljanje, da bi spremno usledio korak unazad koji će dovesti do odluke o načinu na koji želimo da idemo napred.
Na ovaj način shvatate da pitanje o kojem previše razmišljate nije vredno pažnje i svoju pažnju i energiju usmeravate negde drugde ili prepoznajete problem u korenu vašeg preteranog razmišljanja i pravite plan igre za proaktivno rešavan je ovog problema.
4. Razgovarajte o tome
Uobičajena maksima u kognitivno-bihejvioralnoj terapiji kaže da – misli nisu činjenice. Važno je zapamtiti ovo jer misli koje imamo o sebi, našoj prošlosti i budućnosti mogu izgledati kao činjenice.
„Nisam simpatična osoba jer mislim da mi nije zabavno biti u blizini.“ Kada počnete da prepoznajete trenutak u kome vaše razmišljanje možda nije od pomoći ili ne odražava stvarnost, može biti od pomoći razgovor sa ljudima od poverenja. Ponekad samo dobijanje objektivnog mišljenja može pomoći u preoblikovanju razmišljanja o situaciji.
Suma sumarum
Preterano razmišljanje nije samo beskorisno, ono može aktivno štetiti našem blagostanju. Razumevanje toga šta je preterano razmišljanje, prepoznavanje zašto to radimo i učenje kako da ga zaustavimo moglo bi vam pomoći u oslobađanju sputavajućih obrazaca.
Tagovi
