Svi smo smo se našli u sličnoj ili istoj situaciji: toplina koja potiče od sunčevih zraka postaje sve jača i u sledećem trenutku shvatamo da smo izgoreli na suncu. U većini slučajeva, ovo dovodi do bola i nelagodnosti koji traje nekoliko sati ili dana. Međutim, ukoliko se ovakvo izlaganje zracima nastavi dolazi do preranog starenja kože i pojave melanoma, piše National Geographic.
U poslednjih nekoliko decenija, dermatolozi su prestali da se dvoume da li treba da nanosimo kremu za sunčanje (taj odgovor je definitivno da), već koliko, kada i pod kojim okolnostima. Sve više pitanja se odnosi na prednosti različitih vrsta krema za sunčanje i njihove bezbedne upotrebe.
„Rak kože je u porastu. Dijagnostikujem ga svaki dan“, kaže Gregori Papadeas, dermatolog iz Denvera. On kao uzrok ne navodi samo oštećenje ozonskog omotača – dela Zemljine atmosfere koji pomaže u apsorpciji štetnih ultraljubičastih zraka – već i sve veću ljudsku aktivnosti na otvorenom, poput planinarenje, vožnje kajakom i biciklizam.
National Geographic je razgovarao sa nizom dermatologa kako bi saznao sve što treba da znate o kremi za sunčanje.
Koliko je važno nanositi kremu za sunčanje?
Veoma, kako kaže Brus Brod, dermatolog sa Univerziteta u Pensilvaniji. Ali krema za sunčanje je samo jedna od strategija povezanih sa zaštitom od izlaganja štetnim sunčevim zracima. Najefikasnija strategija je izbegavanje sunca kada je najintenzivnije, obično između 10 i 14 časova.
Druge opcije uključuju nošenje šešira sa obodom čija širina iznosi najmanje 10 cm i nošenje odeće za zaštitnim faktorom. Iako većina odeće pruža veću zaštitu od izlaganja gole kože, Brod preporučuje kupovinu odeće koja štiti od ultraljubičastog zračenja (UPF).
Da biste proverili da li neki komad odeće koji već posedujete pruža zaštitu, približite ga sijalici. Ako propušta svetlost, verovatno je da vam neće pružiti veliku zaštitu.
Pored opekotina, zašto bih brinuo zbog izlaganja suncu?
Za početak, zato što su UV zraci vodeći uzrok preranog starenja kože, što uključuje pojavu bora, opuštenosti i suvoće, kaže Mona Gohara, dermatolog sa Univerziteta Jejl. Osobe sa tamnijom kožom, takođe mogu primetiti pojavu hiperpigmentaciju.
Ali šta je sa dobijanjem boje? Hoće li me to zaštititi?
Ne. „Preplanulost je način na koji vam telo poručuje da ste oštetili kožu“, kaže Gohara.
Kada je u pitanju SPF, da li je veći i bolji?
Skraćenica SPF sa kreme za sunčanje (skraćeno od Sun Protection Factor) predstavlja mernu jedinicu koja određuje koliko sunčeve energije (u obliku UVA i UVB zraka) je potrebno da nastanu opekotine od sunca u poređenju sa netretiranom kožom. Dakle, nanošenje adekvatne količine kreme za sunčanje sa SPF 15 znači da je potrebno 15 puta više sunčeve energije kako bi nastale opekotine.
Trenutni saveti Američke akademije za dermatologiju i Fondacije za rak kože su da nanosite kreme za sunčanje sa faktorom od minimum 30 jedinica.
Važno upozorenje je upotreba proizvoda prema uputstvima, što većina nas ne radi.
Dakle, kada da nanesem kremu za sunčanje – i koliko da stavim?
U laboratorijskim uslovima količina krema za sunčanje koja se nanosi na telo iznosi negde oko 30 g. Poređenja radi, ova količina odgovara veličini loptice za golf ili količini koja je dovoljna da ispuno čašicu za rakiju. Prosečna osoba koristi oko jedne trećine te količine, prema Daun Meri Dejvisovoj, dermatologu sa klinike Mejo.
Iako mineralne kreme za sunčanje deluju odmah, kreme za sunčanje na bazi hemije moraju da se apsorbuju pre nego što postanu delotvorne. Osim što se ne nanese dovoljna količina, većina ljudi ne nanosi često kremu za sunčanje.
Fondacija za borbu protiv raka kože savetuje nanošenje kreme za sunčanje na svaka dva sata, ili nakon plivanja ili pojačanog znojenja. Ovo pravilo važi bez obzira na SPF proizvoda. Krema za sunčanje sa SPF 100 pruža veću zaštitu, a ne dužu zaštitu.
Da li treba da nosim kremu za sunčanje ako ostanem u zatvorenom?
En Dejvis, dermatolog iz Dalasa u Teksasu, preporučuje svojim pacijentima da svakog jutra nanose kremu za sunčanje, kao deo njihove normalne, dnevne rutine. Zaštita kože je neophodna kao i pranje zuba, kako tvrdi, a nanošenja kreme za sunčanje treba pretvoriti u naviku kako bi ste se na najbolji način osigurali.
Dejvis kaže da ljudi uvek treba da razmišljaju o zaštiti od sunca, čak i zimi, u oblačnim danima, pa čak i kada se nalazite u zatvorenom prostoru blizu prozora. Dok normalne sijalice i kompjuterski ekrani ne oštećuju vašu kožu, određene vrste UV zraka mogu proći kroz stakla u automobilima i kućama.
„Svako može dobiti rak kože, bez obzira na godine, pol ili rasu“, dodaje ona.
Hoće li me krema za sunčanje sprečiti da dobijem dovoljnu količinu vitamina D?
Ne treba da brinete oko toga da li upotreba kreme za sunčanje uzrokuje nizak nivo vitamina D, kaže Daun Meri Dejvis. Samo 15 minuta izlaganja suncu svake nedelje – tokom šetnje do i iz automobila, na delovima kože koji su manje od 100 odsto zaštićeni – je dovoljno da dobijete dovoljno vitamina D. Obogaćena hrana i dodaci ishrani su daleko sigurniji način za podizanje nivoa vitamina D od izlaganja suncu, rekla je ona.
Šta je sa mineralnim nasuprot hemijskim kremama za sunčanje. Da li su bezbedni?
I mineralna i hemijska sredstva za zaštitu od sunca sprečavaju UV zrake da oštete vašu kožu, ali one to čine na različite načine. Mineralni losioni za zaštitu od sunca sadrže cink oksid i/ili titanijum dioksid. Ovi minerali se nalaze na vašoj koži i reflektuju UV zrake pre nego što mogu da izazovu štetu. Hemijske kreme za sunčanje sadrže oksibenzon ili oktinoksat, jedinjenja koja apsorbuju UV zrake umesto vaše kože.
Mineralne kreme za sunčanje su nekada ostavljale beli trag na koži nakon nanošenja, ali novije formulacije su dramatično umanjile taj bezopasan, ali nepopularni problem, kaže Adela Haimović, dermatolog iz Njujorka. Ona preporučuje mineralne kreme za sunčanje osobama sa osetljivom kožom. Pošto se ne apsorbuju, manje je verovatno da će izazvati reakcije.
Radna grupa za životnu sredinu i druge organizacije izrazile su zabrinutost u pogledu bezbednosti oksibenzona. Oni ukazuju na dokaze da je spomenuta hemikalija endokrini disruptor (opšti termin za jedinjenja koja utiču na hormone i druge funkcije endokrinog sistema), i citiraju studiju objavljenu januara 2020. godine u Journal of the American Medical Association, koja je otkrila da se šest aktivnih sastojaka iz hemijske kreme za sunčanje apsorbuje u telo.
Međutim, svi dermatolozi koji su dali izjavu za National Geographic potvrdili su da je njihovo korišćenje bezbedno. Ljudi koji su zabrinuti zbog oksibenzona treba da koriste mineralnu kremu za sunčanje umesto da se uzdržavaju od nanošenja bilo kakve zaštite od sunca, kaže Gohara.
„Krema za sunčanje koja najbolje funkcioniše je ona koju ćete nositi,“ tvrdi ona.
Neka sredstva za zaštitu od sunca imaju oznaku „bezbedna za koralne grebene“. Šta to znači?
Neki aktivni sastojci u hemijskoj kremi za sunčanje takođe su identifikovani kao štetni za koralne grebene. Zbog toga su havajske vlasti 2018. godine zabranili prodaju krema za sunčanje koje sadrže oksibenzon i oktinoksat. Ali Haimović kaže da je to pitanje i dalje otvoreno.
„Potrebno je više istraživanja na ovu temu„, dodaje ona. Koralni grebeni su ugroženi zbog niza različitih razloga – uključujući klimatske promene i zagađenje – stoga je teško znati kakav tačno uticaj na njih ima krema za sunčanje.
Ako imam tamniju kožu, da li mi je i dalje potrebna krema za sunčanje?
Apsolutno, kaže Dejvis. Melanin je pigment kože koji služi kao prirodna krema za sunčanje, objašnjava ona. Prosečan SPF koji melanin obezbeđuje kod ljudi sa pigmentovanijom kožom kreće se od SPF 3 do SPF 13, što je daleko ispod preporučenih nivoa SPF 30. Ovo znači da ljudi sa tamnijom bojom kože imaju dodatnu zaštitu od sunca, ali ne dovoljnu da bi odustali od nanošenja kreme za sunčanje.
Da li treba da brinem o rokovima trajanja kreme za sunčanje?
Kada je ova stvar u pitanju saveti stručnjaka su oprečni. Dejvisova kaže da potrošači treba da obrate pažnju na datume isteka roka. Upotreba kreme za sunčanje sa rokom koji je istekao, kako dodaje, povećava mogućnost da je možda izgubila na svojoj efikasnosti. Još jedna briga? Veći broj štetnih bakterija.
Ipak, Gohara i Papadeas kažu da rokove na pakovanjima treba uzeti sa rezervom.
„Ako vam rok na kremi za sunčanje ističe danas, verovatno je možete koristiti još godinu dana“, kaže Papadeas. Međutim, to može da se primeni samo dok se sastojci „ne odvajaju“, što je znak da vaša krema za sunčanje gubi efikasnost.
Dakle, ako imate flašu na kojoj piše da je kremi pre izvesnog vremena prošao rok upotrebe, verovatno je u redu. Najveća zabrinutost koju Gohara ima u vezi sa kremom za sunčanje kojoj je istekao rok je da je to znak kako je verovatno ne koristite dovoljno.
„Jedna boca kreme za sunčanje ne bi trebalo da vam traje više od nekoliko meseci ako je pravilno koristite“, kaže ona.
Tagovi
