Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit u intervjuu za DW kritikuje ponašanje Milorada Dodika, ali istovremeno izražava i blagi optimizam po pitanju sprovođenja reformi koje traži Evropska unija, piše DW.
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu (OHR) Kristijan Šmit boravio je ovih dana u Berlinu gde je između ostalog razgovarao s Spoljnopolitičkim odborom Bundestaga i učestvovao u jednoj konferenciji o reformskom procesu u BiH.
Nastup pred Spoljnopolitičkim odborom je u delu javnosti, naročito u Bosni i Hercegovini, bio najavljivan kao neka vrsta obračuna nemačkog parlamenta sa Šmitom zbog nezadovoljstva njegovim postupcima. U ekskluzivnom intervjuu za DW, Šmit je objasnio da se pred Spoljnopolitičkim odborom pojavio kako bi predstavio svoj rad, a ne kako bi se branio.
„Spoljnopolitički odbor ima pravo da bude informisan o mojim međunarodnim aktivnostima. Tu se nije radilo o nekakvoj proveri mog rada, već o informisanju Bundestaga“, rekao je Šmit i ujedno se zahvalio svojim kolegama u Odboru za „stručno interesovanje“ za događaje u Bosni i Hercegovini.
Nastup u Bundestagu je bio informativne prirode
On je istovremeno rekao da je sasvim prirodno to što nisu svi istog mišljenja. „Tu je bilo kritičkih opaski na moj rad, ali onaj ko misli da mora da bude stopostotne podrške, taj nije shvatio kako funkcioniše parlamentarna demokratija“, rekao je Šmit.
Nakon perioda žestokih napada na njegovu funkciju, pretežno iz bošnjačkog tabora, Šmit se nada da će sada stranački interesi biti ostavljeni po strani i da će sva energija biti usmerena na ubrzanje reformskog procesa. Jer, kako je rekao, u sledećem izveštaju o napretku Bosne i Hercegovine, koja je krajem prošle godine dobila status kandidata za EU, mora biti reči o vidljivim pomacima nabolje.
„Mislim da dolazimo u fazu kada moramo da se koncentrišemo i da stranačko-političke interese ostavimo po strani“, rekao je Šmit. Za njega je sada važno da se iskoristi zamah koji je nastao nakon dobijanja kandidatskog statusa i formiranja vlasti.
Dodik još nije izgubljen
Šmit je istovremeno naglasio da bi i dalje trebalo raditi na stabilizaciji, naročito ako se uzmu u stalno napetosti na Kosovu ili rat u Ukrajini. On je izneo i kritiku na račun predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je u poslednje vreme intenzivirao napade na funkciju Visokog predstavnika.
„Ja ne bih rekao da je Milorad Dodig izgubljen slučaj, ali on svoj entitet dovodi u težak položaj. Nekad se pitam šta Dodik ima na umu kao model za Republiku Srpsku. Pridnjestrovlje? On svoj entitet vodi u izolaciju i mislim da će doći vreme kada će građani Republike Srpske početi da mu postavljaju pitanja“, rekao je Šmit i najavio da će protiv Dodikovog delovanja posegnuti za svim mehanizmima koji mu prema Dejtonskom sporazumu stoje na raspolaganju.
Šmit je ukazao i na potrebu jače borbe protiv veličanje ratnih zločinaca i negiranja genocida, a osvrnuo se i na nedavne događaje oko osuđenog ratnog zločinca Daria Kordića. „Mislim da je nepodnošljivo da osobe poput Kordića hodaju naokolo i pričaju razne priče, i na to bi trebalo javno ukazati“, rekao je Šmit, dodavši da bi slučaj Kordić mogao da ima i pravne posledice.
Funkcija Visokog predstavnika ne može da traje večno
Političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) iz Erlangena, koji je funkciju Visokog predstavnika preuzeo pre dve godine, rekao je da na tom položaju ne namerava da ostane godinama, poput nekih njegovih prethodnika, ali da će ostati koliko bude bilo potrebno.
„Moj mandat se ravna prema formuli 5+2 godine. Cilj mi je da vidim da Bosna i Hercegovina ide u smeru samostalnosti. Kada će to biti, ne znam tačno, ali mislim da se, posebno ako imamo u vidu sledeću generaciju koja masovno napušta zemlju, ne možemo večito oslanjati na funkciju Visokog predstavnika. Da li zaista 50 godina nakon Dejtona želimo da još uvek imamo državu u kojoj međunarodna zajednica ima poslednju reč? Mislim da to ne bi bilo dobro“, zaključio je Kristijan Šmit u intervjuu za DW.