Američki izvori: Ruski general znao za Prigožinove planove za pobunu

Izgleda da je jedan od visokih ruskih generala unapred znao o planovima Jevgenija Prigožina da se pobuni protiv vojnog rukovodstva Rusije, prema informacijama američkih zvaničnika, što je izazvalo mnoga pitanja o podršci koju je vođa plaćenika imao među najvišim činovima, kako prenosi Njujork tajms.

Zvaničnici su saopštili da pokušavaju da saznaju da li je general Sergej Surovikin, bivši vrhovni ruski komandant u Ukrajini, pomogao u planiranju Prigožinovih akcija proteklog vikenda, koje su predstavljale najveću pretnju za predsednika Vladimira Putina za njegove 23 godine na vlasti.

Surovikin je poštovan vojni lider koji je pomogao u jačanju odbrambenih linija nakon ukrajinske kontraofanzive prošle godine, kažu analitičari. On je zamenjen kao vrhovni komandant u januaru, ali je zadržao uticaj u vođenju ratnih operacija i još uvek je popularan među vojnicima.

Američki zvaničnici su takođe rekli da postoje naznake da su i drugi ruski generali možda podržali Prigožinov pokušaj promene vojnog rukovodstva Ministarstva odbrane silom. Rečeno je da Prigožin ne bi pokrenuo svoj ustanak ako ne bi verovao da će mu drugi moćni pojedinci priteći u pomoć.

Ukoliko je Surovikin bio uključen u događaje proteklog vikenda, to bi bio najnoviji znak sukoba unutar vojnog rukovodstva Rusije koji je prisutan od samog početka Putinovog rata u Ukrajini, a mogao bi ukazivati na širi raskol između dvojice visokih vojnih savetnika – Sergeja K. Šojgua, ministra odbrane, i generala Valerija V. Gerasimova, načelnika Generalštaba.

Zvaničnici kažu da je sada na Putinu da odluči da li veruje da je general Surovikin pomogao Prigožinu i da odgovori na celu situaciju.

U utorak je ruska domaća obaveštajna agencija saopštila da povlači krivične optužbe za “oružanu pobunu” protiv Prigožina i članova njegove snage. Ali, ako Putin pronađe dokaze da je Surovikin direktnije pomogao Prigožinu, imaće malo izbora osim da ga udalji sa komande, kažu zvaničnici i analitičari.

Putin bi takođe mogao odlučiti da zadrži Surovikina, ukoliko zaključi da je ovaj imao neko saznanje o Prigožinovim planovima, ali mu nije pomogao. Za sada, analitičari kažu da se čini da je Putin odlučio da isključivo Prigožina okrivi za pobunu.

“Putin ne voli da menja svoje ljude”, rekao je Aleksandar Baunov, starijisaradnik na Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju. “Ali ako služba bezbednosti stavi dosije na Putinov sto i ako neki dosijei impliciraju na Surovikina – to bi moglo da promeni njegov stav.”

Stariji američki zvaničnici sugerišu da bi savez između Surovikina i Prigožina mogao objasniti zašto je Prigožin još uvek živ, uprkos tome što je zauzeo važno rusko vojno uporište i naredio naoružanu šetnju ka Moskvi.

Sagovornici koji su intervjuisani za ovaj članak su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi se diskutovala osetljiva obaveštajna pitanja, kako prenosi Njujork Tajms. Naglašavaju da je veći deo onoga što Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici znaju samo preliminarno. Američki zvaničnici izbegavaju javno raspravljanje o pobuni, iz straha da ne podrže Putinovu priču da su nemiri orkestrirani od strane Zapada.

Ipak, oni imaju interes da iznesu informacije koje podrivaju položaj generala Surovikina, kojeg smatraju kompetentnijim i nemilosrdnijim od drugih članova komande. Njegovo uklanjanje svakako bi koristilo Ukrajini, čije trupe podržane od strane Zapada sprovode novu kontraofanzivu kojom pokušavaju da povrate teritorije koje je Moskva zauzela.

Prigožin je sarađivao sa Surovikinom tokom ruske vojne intervencije u Siriji i opisivao ga kao najkompetentnijeg komandanta u ruskoj vojsci. Bivši zvaničnici su rekli da Surovikin nije podržavao svrgavanje Putina s vlasti, ali se čini da je saglasan sa gospodinom Prigožinom da je potrebno razrešiti dužnosti gospodina Šojgua i generala Gerasimova.

I Surovikin i Prigožin su bili u sukobu sa Šojguom i Gerasimovom zbog taktika koje su koristili u Ukrajini. Iako je ukupna vojna izvedba ruske vojske tokom rata široko kritikovana kao nezadovoljavajuća, analitičari su pripisali Surovikinu i Prigožinu nekoliko uspeha Rusije.

U slučaju Surovikina, taj ograničeni uspeh bio je profesionalno vođeno povlačenje ruskih trupa iz Hersona, gde su prošle jeseni skoro bili opkoljeni i odsečeni od snabdevanja. Na osnovu presretačkih komunikacija, američki zvaničnici su zaključili da frustrirani Surovikin predstavlja frakciju tvrdolinijaša generala koji su bili odlučni da koriste najteže taktike protiv Ukrajinaca.

Slično tome, Prigožinovi plaćenici iz Vagnera ostvarili su neki uspeh u zauzimanju istočnog grada Bakhmuta posle devetomesečne borbe u kojoj je, prema sopstvenom priznanju gospodina Prigožina, poginulo oko 20.000 vojnika Vagnera. Američki zvaničnici i vojni analitičari kažu da je desetine hiljada vojnika poginulo u borbi za Bakhmut, među njima vojnici Vagnera koji su bili bivši osuđenici sa malo obuke pre nego što su poslati u rat. Prigožin često se žalio da viši ruski vojni i odbrambeni zvaničnici nisu dovoljno snabdevali njegove trupe oružjem.

Čitava vojna kampanja Rusije u Ukrajini karakterisana je promenom generala kao na muzičkoj stolici. Prošle jeseni, kada je Surovikin postavljen na čelo ruske vojne operacije u Ukrajini, bio je drugi čovek koji je dobio tu funkciju, zamenjujući generala koji je jedva izdržao mesec dana. Surovikin nije dugo trajao na toj poziciji, ali je postigao daleko bolje rezultate tokom svojih nedelja na čelu operacije.

Međutim, do januara, Surovikin je degradiran, a Putin je direktno predao komandu rata Gerasimovu, koji je obećao da će ruske snage vratiti na ofanzivu. Degradacija Surovikina, kako tvrde vojni i ruski analitičari, široko je shvaćena kao udarac na Putinovu vlast.