Makron se ponovo suočava sa nasilnim protestima

(Beta) – Neredi koji su se brzo raširili Francuskom posle policijskog ubistva 17-godišnjeg mladića Naela u predgrađu Francuske predstavljaju novi izazov za francuskog predsednika Emanuela Makrona koji se već suočio s dva talasa nasilnih protesta.

Najnoviji višednevni nemiri, međutim, prete da budu mnogo veći i nasilniji, a na videlo su izneli i porast rasnih tenzija i prisustvo rasne diskriminacije u Francuskoj, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Reč je o trećem talasu nasilnih protesta s kojima se Makron suočio otkako je izabran za predsednika 2017. godine, posle popularnog pokreta Žuti prsluci, nastalog 2018. zbog predloženog poreza na gorivo, i protesta ranije ove godine zbog njegove nepopularne reforme penzionog sistema.

Neredi su, kako piše Fajnenšel tajms, doneli novi politički izazov Makronu, koji je otkazao odlazak u državnu posetu Nemačkoj kako bi se fokusirao na odgovor vlade.

Ubistvo Naela je, ukazuje britanski list, povećalo tenzije između policije i mladih u područjima s niskim prihodima u kojima žive većinom pripadnici manjina i imigranti, koji se, prema zvaničnim studijama, suočavaju s rasnim profilisanjem u susretu s policijom, kao i diskriminacijom u pogledu stanovanja i mogućnosti zapošljavanja.

U francuskim predgrađima većinski naseljenim pripadnicima manjina Nael je postao simbol straha od policije mnogih tamošnjih stanovnika, piše Vašington post.

Oni kažu da francuska policija diskriminiše manjinske zajednice i da često ne odgovara za svoje pogrešne postupke. I mnogi, ukazuje list, sebe vide u Naelu, francuskom državljaninu alžirskih i marokanskih korena koji je voleo motore i rep muziku.

Naela je ubio policajac pošto ga je zaustavio zbog saobraćajnog prekršaja, posle čega su izbili neredi širom zemlje.

Makron je brzo osudio policijsko ubistvo mladića, ali još nije reagovao na pozive na veću odgovornost policije, uključujući zahteve da se uvedu stroža pravila o tome kada policajci mogu da koriste oružje, ukazuje Vašington post.

Istraživači kažu da je broj sličnih incidenata u kojima su učestvovali policajci naglo porastao poslednjih godina, pošto su zakonom iz 2017. relaksirani uslovi u kojima policija može da puca na vozila u pokretu ako se smatra da predstavljaju potencijalno fatalnu pretnju.

Najteži neredi u Francuskoj u gotovo dve decenije, koji su se proširili neočekivanom brzinom i žestinom, prete da bude mnogo veći i mnogo krvaviji od protesta s kojima se Makron do sada suočio, ocenjuje Tajms.

Makron je rekao da je ubistvo adolescenta „neobjašnjivo“ i „neoprostivo“, posle čega su ga politički protivnici s desnice optužili da je raspirio vatru okrivljujući policajca. Predstavnici desnice i policijskih udruženja tražili su od Makrona da uspostavi red u, kako je naveo policijski sindikat, ratu s „divljim hordama“ i „štetočinama“.

Ipak, za Makrona je najvažnije da spreči ponavljanje rasnih nereda koji su izbili u oktobru 2005. kada su dva mladića afričkog porekla umrla od udara struje pošto su bežeći od policije našli utočište u trafostanici. Tadašnji predsednik Žak Širak proglasio je vanredno stanje koje je trajalo tri meseca. Uhapšeno je više od 2.760 ljudi, a zapaljeno je više od 8.000 automobila i brojne zgrade.

U poslednje dve decenije rasni odnosi u Francuskoj su postali još napetiji s rastom broja imigranata. Gotovo sedam miliona ljudi, ili nešto više od desetine francuske populacije, rođeni su kao „stranci“, izvan zemlje ili od roditelja koji nisu Francuzi. Milioni drugih imaju strano poreklo, a oni poput Naela s korenima u severnoj Africi čine najveću grupu.

Neprijateljski stav prema imigraciji u centru je politike radikalne desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 41,45 odsto na prošlim predsedničkim izborima i koja ima šansu za pobedu na izborima 2027. godine, pošto Makron ne može da se kandiduje za treći mandat.

Reakcije na talas islamističkih terorističkih napada od 2015. takođe su izazvale podele u francuskom društvu – snažna privrženost sekularizamu, posebno na levici, koja se ogleda i u zabrani pokrivanja lica, mnogim muslimanima izgleda kao napad na njihovu veru.

Usled toga, ističe Tajms, sada postoji strah da stvari već izmiču kontroli brže nego 2005. godine. Zahvaljujući prethodnim demonstracijama protiv Makrona u zemlji postoji više gneva, dok u društvu postoje veće pukotine.

Mnogi pripadnici manjina koji žive u siromašnijim predgrađima veruju da policija nikada ne bi upucala mladog belca koji živi u bogatom kvartu Pariza, čak i da je iza sebe imao brojne saobraćajne prekršaje kao Nael, ukazuje Njujork tajms.

Zvaničnik u Makronovom kabinetu prošle nedelje je odbacio ideju da postoje dve Francuske koje žive u različitim uslovima i koje se različito tretiraju. Policija takođe odbacuje institucionalnu pristrasnost.

Ipak, ukazuje Njujork tajms, studije su poslednjih godina jasno pokazale koliko rasna diskriminacija preovlađuje u Francuskoj, posebno među policijom. Istraga francuskog ombudsmana za građanske slobode iz 2017. pokazala je da je za „mladiće za koje se smatra da su crnci ili Arapi“ 20 puta veća verovatnoća da će im policija proveravati identitet u odnosu na ostatak stanovništva.

Prošle nedelje je i portparol visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvao Francusku da se „ozbiljno pozabavi dubokim pitanjima rasizma i diskriminacije u sprovođenju zakona“. Francusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbu kao „potpuno neosnovanu“, navodeći da se francuska policija „odlučno bori protiv rasizma i svih oblika diskriminacije“.

S druge strane, diskusija o rasi u Francuskoj je tabu, jer se kosi s osnivačkim idealima republike da svi ljudi imaju ista univerzalna prava i da treba da budu jednako tretirani. I dok se na jednoj strani veruje da diskusija o rasizmu samo produbljuje problem, mnogi pripadnici manjina osećaju da su dvostruko kažnjeni. Pored toga što su izloženi rasnoj diskriminaciji, smatraju da su dodatno pogođeni time što se problem tretira kao da ne postoji.

Ubistvo Naela se gotovo poklopilo s odlukom da se fudbalerkama zabrani nošenje hidžaba.

I odluka doneta 29. juna, u skladu s jednim od osnovnih načela francuske republike – sekularizmom, da se zabrani nošenje očiglednih verskih simbola, i nemiri zbog smrti mladića, iako nemaju veze jedno s drugim, dotiču se pitanja identiteta i inkluzije koja već dugo opterećuju zemlju, piše Njujork tajms.