Kerčki most, jedina logistička veza ruske vojske sa anektiranim poluostrvom Krim, zatvoren je jutros zbog napada u kojem su stradale dve osobe i povređeno jedno dete. Ova drumska i železnička veza uspostavljena 2018. godine, strogo je čuvana kao deo najvažnije ruske infrastrukture. Saobraćaj je zaustavljen nakon što je šef ruske administracije na Krimu saopštio da je most pogođen.

„Prvo što smo videli kada smo se jutros probudili bile su vesti o Krimskom mostu i automobilu belgorodskih tablica koji je pogođen. Devojčica je povređena, ali najteže je što su joj roditelji poginuli“, rekao je guverner ruske Belgorodske oblasti.

Poslednjih nekoliko nedelja saobraćaj na mostu je opterećen kilometarskim kolonama automobila jer Rusi odlaze na odmor. Danas je zastoj trajao satima sve dok policija nije uspela da usmeri vozila dalje od mosta. Društvenim mrežama su se širili snimci kolone sa ulaza na most, kao i snimci eksplozije i pogođenog automobila.

Rusko ministarstvo saobraćaja je saopštilo da je oštećen put na mostu koji je bliže polustrvu Krim, ali ne i stubovi, kao i da će se obnovi mosta pristupiti odmah.

Eksplozija je odjeknula u rano jutro, pa nas navodi na pitanje: da li je slučajno da se ovo dogodilo samo nekoliko sati pre isteka ugovora o izvozu ukrajinskog žita?

Kako je izveden napad

Izvor ukrajinske Bezbednosne službe potvrdio je za AFP da su kijevska mornarica i ukrajinska Bezbednosna služba (SBU) izvele „specijalnu operaciju“ koristeći morske bespilotne letelice.

Most je napadnut morskim dronovima. Kako je saopštila ukrajinska vojno-obaveštajna služba, zbog ove štete Rusi će imati problem sa logistikom.

„Rusija pati od nedostatka takozvanih protivbaterijskih radara koji omogućavaju komandantima da brzo lociraju položaje neprijateljskog oružja“, navelo je britansko Ministarstvo obrane u izveštaju o novom sukobu.

Preživljavanje ruskih kopnenih snaga, kako se navodi, zavisi od efikasnog otkrivanja ukrajinske artiljerije i napada na nju.

„Bivši komandant ruske 58. kombinovane armije u Ukrajini, general-major Ivan Popov je posle napuštanja mesta komandanta rekao da je jedna od njegovih osnovnih zamerki nedostatak protivbaterija.“

Ukrajinski zvaničnici nastavljaju o „umešanosti Kijeva u napad

Pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak napisao je na Tviteru: „Bilo kakve nelegalne strukture koje se koriste za isporuku ruskih instrumenata za masovno ubistvo, nužno su kratkog veka… bez obzira na razlog zbog kog su uništene.

„Portparol ukrajinske Službe bezbednosti rekao je „interesantno nam je da postmatramo kako još jedan od simbola Putinovog režima nije izdržao vojni pritisak.“

Portparol ukrajinske vojno-obaveštajne službe Andrij Jusov rekao je „Rusi koriste ovo poluostrvo kao veliko logističko čvorište odakle se šalju vojska i oružje ka Ukrajini. Bilo kakvi logistički problemi su dodatne komplikacije za okupatore.“

Ukrajinski sajt censor.net takođe je preneo da ukrajinska bezbednosna agencija stoji iza napada, pozivajući se na izvore bezbednosnih službi.

Šta kaže Moskva

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je za napad na most kriva Ukrajina koja je to izvršila uz pomoć Velike Britanije i SAD. Portparolka Ministarstva Marija Zaharova izjavila su američke i britanske obaveštajne službe direktno umešane u odlučivanje u Ukrajini.

„Današnji napad na Krimski most izveo je režim u Kijevu. Ovaj režim je teroristički i ima sva obeležja međunarodne organizovane kriminalne grupe“.

Bivši šef krimskog parlamenta Vladimir Konstatinov je rekao da je Ukrajina gađala „civilni objekat“.

Lider partije Pravedna Rusija Sergej Mironov rekao je da Moskva treba da odgovori uništavanjem ukrajinske infrastrukture. „To treba da uradimo, a ne da raspravljamo o dogovoru o žitu koji pomaže kijevskim liderima i njihovim zapadnim gospodarima da pune džepove. Ne može biti dogovora posle ovog terorističkog napada“.

Sporazum o žitu

Sporazum je trebalo da obezbedi da se žito sa juga Ukrajine nesmetano izvozi na globalnom nivou. Rusija je pre godinu dana pristala da obnovi ovaj ugovor koji je Ukrajini omogućio da nastavi da isporučuje hranu uprkos ratu. Ipak, poslednjih dana, što se više bližio dan isteka ugovora, produženje ovog aranžmana, više puta je dovedeno u sumnju.

Poznat kao Inicijativa za crnomorsko žito, ovaj sporazum je više puta produžen, ali je Rusija ovoga puta jasno rekla da želi da ga prekine u julu ove godine. To bi moglo imati globalne posledice pošto je Ukrajina jedan od najvećih svetskih dobavljača žitarica.

Dosadašnjim dogovorima dve operativne grupe UN obezbeđivale su transport ukrajisnkog žita preko Crnog mora, ali po prekidanju ugovora Ukrajina neće moći da isporučuje iste količine žita svetu. Pitanje je da li će brodarske kompanije želeti da šalju brodove kroz ratnu zonu bez odobrenja Rusije. Takođe, i visoki troškovi osiguranja predstavljaju veliki problem.

Zvaničnici Turske i UN su na sastanku u Istanbulu pokušavali da ubede Rusiju da još jednom obnovi sporazum potpisan 2022. godine, ali nije bilo informacija o ishodu njihovog razgovora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.