Možda postoji tabor hejtera vremenske. Možda su i predviđanja meteorologa umela da omanu. Možda je nekad i možda je nekima bilo sasvim u redu da gvirnu kroz prozor čim otvore oko i samopouzdano i bez greške izaberu odevnu kombinaciju za predstojeći dan. Sve prethodno je možda, a samo jedno je sigurno – ne izlazite napolje od 10 do 17.
Nema takmičenja za omraženu reč, ali subjektivni osećaj je da se u užoj konkurenciji mogu naći talas, toplota, alarm i crveno. Nema žirija da izabere najkreativnije saopštavanje gledaocima vremeske da sede u klimatizovanim prostorijama i da u ključnih šest sati svakoga dana ne mile ulicama. Možda i nema potrebe, velike su šanse da svako ima svog favorita. Ruku podruku sa izabranim opisima, sledi suočavanje s posledicama.
„Pogoresmo. Imam utisak kao da imam 80 godina. Gde god da krenem, prokuvam“, komentar je jedne devojke na vremenske uslove ovih dana (nedelja i budućih meseci).
Da toplota stvara fizičku neprijatnost, niko ne dovodi u pitanje. Jedva čekano leto mnogima je preselo kada su shvatili da ove godine znači i xy stepeni u hladu. Mada ima ljubitelja leta, koji bi odbranili i +60, činjenica je da i letnje „lepote“ imaju nuspojave. Jedna od njih je uticaj na psihičko zdravlje.
Činjenice su svete, temperature su slobodne
Studije su otkrile vezu između porasta temperature i niza problema sa mentalnim zdravljem, uključujući mentalni umor, agresiju i porast stope samoubistava. Stručnjaci navode da ova povezanost nije ograničena samo na skokove temperature, već je prisutna i za ljude koji žive u klimama gde je konstantno vruće.
Iako nije jednostavno, i uglavnom je nemoguće, pronaći samo jedan uzrok za kompleksne probleme kao što je mentalno zdravlje, definitivno je da ovaj uticaj nije zanemarljiv. Naročito ne kada doprinosti jednom od vodećih uzroka smrti – porastu samoubistava.
Prema podacima iz istraživanja, „ekstremi temperature mogu uticati na sve, od svakodnevnog raspoloženja pa sve do verovatnoće da doživite akutnu krizu mentalnog zdravlja“.
Studija objavljena u JAMA Psychiatry, na primer, ispitala je medicinsku dokumentaciju više od 2,2 miliona odraslih koji su posetili odeljenja za hitne slučajeve iz 2.775 okruga širom Sjedinjenih Država između 2010. i 2019. Autori su otkrili da je bilo oko osam odsto više poseta odeljenja za hitne slučajeve zbog zabrinutosti za mentalno zdravlje u najtoplijim danima leta nego u najhladnijim danima. Hitne posete zbog samopovređivanja, kao i zbog upotrebe supstanci, anksioznosti, raspoloženja i poremećaja šizofrenije, konstantno su rasle u skladu sa temperaturom.
Druga istraživanja su takođe otkrila da više temperature mogu privremeno da izazovu napade (relapse, epizode) kod ljudi sa bipolarnim poremećajem i da veća izloženost sunčevoj svetlosti može povećati rizik od maničnih epizoda. Više temperature su takođe povezane sa smrću među ljudima sa šizofrenijom i drugim mentalnim zdravstvenim stanjima.
Podaci istraživanja 1,9 miliona Amerikanaca između 2008. i 2013. godine otkrili su da su u danima kada su temperature prelazile 70 stepeni, ispitanici imali veću verovatnoću da osećaju smanjenu radost i sreću, kao i povećan stres, bes i umor, nego u danima kada su temperature bile između 50 i 60 stepeni. Ove asocijacije su bile posebno jake kada su temperature bile iznad 90 stepeni, napominju autori.
Podaci iz studije pokazuju da čak i povećanje temperature okoline za jedan stepen iznad norme doprinosi većoj verovatnoći da se doživi depresija i anksioznost.
Naučnici ukazuju na mnoštvo međusobno povezanih psiholoških, društvenih i bioloških faktora u rasponu od poremećenog sna do toplotne poremećene funkcije vitalnih neurotransmitera i hormona.
Šta još kaže nauka?
Neudobnost toplote i energija koja je potrebna telu da se ohladi, kako objašnjavaju stručnjaci, mogu smanjiti ukupnu otpornost. Tako uznemirenost, iritacija i bol postaju manje podnošljivi.
Naša tela su takođe navikla na određeni osnovni nivo stresa, rekao je dr Martin Paulus, naučni direktor koji je učestvovao u sudiji sprovedenoj 2018. godine.
Prema njegovom objašnjenju, kada telo pokušava da reguliše svoju temperaturu tokom toplotnog talasa, to dodaje dodatno opterećenje i dovodi do više stresa i upale. Ljudi sa već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima mogu biti posebno podložni dodatnom toplotnom stresu, koji može pojačati njihove simptome.
Neki istraživači su pretpostavili da toplota može izazvati neravnotežu u signalizaciji mozga ili upalu u mozgu. Međutim, druga istaknuta teorija je da toplota uzrokuje poremećaje sna, što posledično može imati uticaja po mentalno zdravlje.Š
Postoje podaci koji svedoče tome da toplota utiče na neurotransmiter – serotonin, jedan od naših najvažnijih regulatora raspoloženja, koji je blisko povezan sa držanjem agresije pod kontrolom. On pomaže u prenošenju informacija hipotalamusu mozga o temperaturi kože, koji dalje kontroliše drhtavicu i reakcije znojenja po potrebi.
Pacijenti sa depresijom često imaju poteškoća sa ovim procesom termoregulacije. Činjenica da se ovi problemi mogu ublažiti kada pacijenti uzimaju antidepresive (selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina) sugeriše vezu između izlaganja toploti i proizvodnje serotonina.
Nije do kraja poznato šta se tačno dešava i na koji način se ostvaruje ova veza, ali medicinski stručnjaci posebno ukazuju na uticaj nivoa serotonina i dopamina, koji pomažu u regulisanju raspoloženja, kognitivnih funkcija i sposobnosti da obavljamo složene zadatke. Više temperature takođe dovode do razdražljivosti i psihičkog stresa, koji doprinose zloupotrebi supstanci i suicidu. Takođe postoje jasni dokazi da izlaganje visokim temperaturama negativno utiče na kognitivne funkcije, što verovatno objašnjava povećane hospitalizacije zbog demencije.
Ne zaboravimo klimatsku anksioznost. Šumski požari i toplotni talasi, između ostalih vremenskih prilika, povećavaju se učestalošću i intenzitetom usled klimatskih promena. Kako se globalno zagrevanje pogoršava, ekološka anksioznost može pojačati druge simptome stresa, anksioznosti, depresije ili čak i simptome posttraumatskog stresnog poremećaja povezane sa katastrofom, kako upozoravaju stručnjaci.
Spavate li ovih letnjih noći?
Nedovoljan san, poteškoće sa spavanjem i nesanica veoma usko su povezani sa pogoršanjem mentalnog zdravlja vremenom. Problemi sa spavanjem postaju svakodnevica sve većeg broja ljudi, naročito s porastom temperature tokom noći.
Spavanje je veoma složena funkcija, a nedostatak sna za obnavljanje ima širok spektar različitih posledica na mentalno zdravlje. Poremećaj sna je često okidač, kako napominju stručnjaci, za manične epizode kod onih sa bipolarnim poremećajem, što ukazuje da ima važnu funkciju u regulaciji raspoloženja. Loš kvalitet sna može biti jedan od pokretača koji stoje iza veze između ekstremno vrućih dana i narušavanja kvaliteta mentalnog zdravlja.
Problemi sa spavanjem su povezani sa skoro svim problemima mentalnog zdravlja, a poznato je da dovode do razdražljivosti, frustracije i lošeg raspoloženja. Zato, više temperature preko noći predstavljaju ozbiljnu pretnju po mentalno zdravlje.
„In the end“….
U nalaženju načina na koji se može „pregurati“ još jedan u nizu toplotni talas, nije uvek lako i zaštiti se. Povećanje opreza pri izloženosti toploti, hidratacija i izbegavanje izalaska (u kritičnih šest sati s vremenske) uvek su tu kao prva pomoć. Ono na šta mnogi zaborave jeste da je SPF obavezan saputnik, ali i da se mora nanositi na dva sata (i svaki put kada izlazite).
Možda prognoza zna da omane. Možda još uvek ima onih koje za talase, crvenilo i alarme nije briga. Možda ima i „imunih na opekotine“. Ali – kako ste danas?
Tagovi
