U Iranu sve više žena odbija da pokriva kosu maramom u znak protesta za ženska prava. Taj vid protesta posebno mlađih generacija već je stigao i do zabačenih sela. Ali, on nosi veliki rizik, kako prenosi Deutsche Welle na srpskom.
U redovnom autobusu za Arak, tristotinak kilometara jugozapadno od glavnog grada Teherana, sede žene u crnim čadorima. To su dugi crni ogrtači koji pokrivaju telo od glave do pete.
Druge žene nose samo maramu, a treće su gologlave. Šofer im je dozvolio da se voze, iako bi i on mogao da nagrabusi ukoliko dođe inspekcija.
U Araku, jedna mlada žena u uskim farmerkama i kratkoj bluzi izlazi iz autobusa. Ne nosi ništa preko tamne kovrdžave kose. Taksi se zaustavlja i ona ulazi. I taksista tako rizikuje da mu policija zapleni automobil.
Zašto to čini? Iz solidarnosti, šaljući političku poruku? Ili jer mu je preko potrebna zarada?
„Jednostavno postoje pravila“
U selu u blizini Araka, farmer Hasan poseduje veliki staklenik. Sa zaposlenima raspravlja kako najbolje zalivati paradajz i papriku kad je napolju četrdeset stepeni.
U stakleniku je kao u sauni, pa ipak sve radnice nose marame i dugu odeću.
„Ove žene ne samo da nose marame, već obično nose i crne čadore“, kaže Hasan. „Meni to nije važno. Pogotovo kad naš jedini muški radnik nije u stakleniku.“
„Pogotovo kad je ovako vruće, ja samo pre ulaska doviknem da mogu da stave maramu. Nemojte zaboraviti da one žive ovde, u selu. Tu jednostavno postoje pravila. A one ne žele da se o njima ružno priča“, kaže nam farmer.
Hasan sedi za stolom sa ženama, one klimaju glavom dok priča. Odrasle su noseći maramu. Mnoge ne mogu da zamisle da budu bez nje.
Novo samopouzdanje
Ali protesti i novo samopouzdanje, posebno među mladim ženama, došli su i dovde. Demonstracije su bile organizovane na ulicama Araka, čak i Hasan i žene koje rade kod njega poznaju neke demonstrante koji su pohapšeni.
Kažu da se stvari menjaju. Recimo, mlade žene u selu voze – mopede. To je donedavno bilo nezamislivo.
Jedna žena govori o svojoj kćeri i kaže da prepušta njoj odluku o tome hoće li nositi maramu: „To je njena odluka. Kad se društvo menja, moraju se promeniti i naša deca, bilo u školi, na fakultetu ili bilo gde drugde. Oni takođe utiču jedni na druge.“
Svi mogu biti kažnjeni
No, Iran je još daleko od toga da svaka žena sama odlučuje o tome kako se odeva i ponaša. „Sve mi potencijalno činimo krivično delo“, kaže nam jedna žena u Teheranu koja hoda bez marame.
U proteklih nekoliko meseci policija je izricala visoke novčane kazne, oduzimala automobile ženama koje ne nose maramu za volanom ili zatvarala kafiće u kojima su uslužene žene koje se ne pridržavaju pravila odevanja.
Poslednjih dana režim pojačava pritisak. Žene izveštavaju da ih policija zaustavlja na ulicama. Na jednom snimku se vidi kako policajac snima ženu bez marame. Ona se brani.
Na drumovima su opet zloglasni minibusevi u kojima su pripadnici „moralne policije“. Oni mnoge podsećaju na smrt Mahse Amini pre skoro godinu dana, što je i potpalilo proteste. Nju je „moralna policija“ odvezla baš takvim vozilom.
Žene neće da se plaše
Međutim, mnoge žene se prema tome odnose prkosno i ne dozvoljavaju da ih išta zaplaši. U nedelju uveče, nedugo pošto je šef iranske policije najavio povratak „moralne policije“ na ulice, Azam (63) je šetala Teheranom. „Naravno bez marame“, kaže ona.
„Nije reč samo o marami ili o tome što ja želim“, kaže ona. „Ovo je građanska neposlušnost. Reč je o protestu za prava žena koja se krše. Na primer, u slučaju razvoda, starateljstvo nad decom automatski ide muškarcu, sve. Za nas žene je mnogo toga zabranjeno“, kaže Azam.
A moglo bi biti još gore. U parlamentu je u opticaju koji predviđa strože kazne, uključujući navodno i oduzimanje prava ženama.
Posebno se buni mlađa generacija
Najpre mlade Iranke jednostavno više ne žele da im se diktira – pogotovo ne šta će nositi. Među njima je i devojčica od dvanaest godina u kratkim bermudama nasred ulice u Teheranu. Još od devete godine je morala da nosi maramu – ali joj to ne pada na pamet.
Otac je drži za ruku. Čini se da je ponosan na svoju samouverenu kćer. Naravno da joj dopušta da se tako oblači: „Zašto damne? To je njen izbor.“ Šta ako dođe policija? „Pokušavamo izbeći susret s njima“, kaže ovaj otac.
Kćerka ga prekida: „Kad dođu, ništa ne govore dvanaestogodišnjacima, više onima koji već imaju petnaest ili šesnaest godina.“
Žena, život, sloboda
Devojčica kaže da maramu više ne nosi ni tokom nastave u školi, a to ne čine ni njene drugarice.
Posebno mlada generacija ovih dana u Iranu pokazuje veliku neustrašivost. Ne žele da im se oduzme deo slobode za koji su se izborili.
U malom selu u blizini Araka, Hasan citira slogan protesnog pokreta: žena, život, sloboda. Ubrzo nakon toga, njegove radnice završavaju sa poslom i odlaze kući. No pre nego što izađu na ulicu, umesto marama navlače crne čadore.
