Poljska nastavlja da koči izvoz žitarica iz Ukrajine

EU i dalje delimično blokira izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, jer posebno Poljska vrši pritisak. Kako se to uklapa u solidarnost sa u ratu razorenom Ukrajinom?

Budući da Rusija ponovo onemogućava izvoz žitarica iz napadnute Ukrajine preko Crnog mora, a napada i luke na Dunavu u blizini Rumunije, Ukrajina hitno traži alternativne izvozne rute kopnenim putevima. Istovremeno neki od EU-suseda Ukrajine predvođeni Poljskom, ne žele da ukrajinsko žito preplavi njihova tržišta.

Trenutno je legalno moguć transport ukrajinskog izvoza žitarica preko Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske u ostale 22 zemlje EU i ostatak sveta. Međutim, kapaciteti ovog izvoza preko tranzitnih zemalja mogli bi biti i veći, navode kako iz ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, tako i iz Evropske komisije u Briselu. Obim izvoza žitarica iz EU bi mogao da se poveća sa tri miliona tona mesečno na četiri ili četiri i po miliona tona. To još uvek ne bi zamenilo izvoz preko Crnog mora, koji je do okončanja sporazuma sa Rusijom iznosio sedam miliona tona mesečno.

U aprilu su Poljska i druge pogranične države sa istoka Evrope pregovarale sa Evropskom komisijom o zabrani uvoza četiri vrste ukrajinskog žita, koja je prvobitno trebalo da istekne 5. juna nakon rešavanja kratkoročnih tržišnih turbulencija. Ali, Poljska je nastavila sa pritiskom: u junu su ograničenja na izvoz žita iz Ukrajine ponovo produžena do 15. septembra – zbog straha od jeftinije konkurencije.

Na sastanku u Briselu od 26.7. ministri poljoprivrede pograničnih država zatražili su da se regulativi o izuzecima ponovo produže do kraja godine. „To je primljeno sa pomešanim osjećajima. Odluka će biti doneta u septembru,“ rekao je šef odeljenja Luis Pučades, koji je predsedavao sastankom.

Kritika iz Nemačke

Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozedmir smatra da to nije dobra ideja. Konačno, Poljska i druge države primile su kompenzaciju – stotine miliona – za gubitke koje su njihovi poljoprivrednici pretrpeli. Sada bi ponovo morali da otvore svoje granice.

„Ali ono što nije u redu je da se novac iz Brisela koristi kao kompenzacija a istovremeno se zatvara granica s Ukrajinom, delom i za proizvode koji su mogli sasvim legalno da se izvoze pre rata. To naposletku vodi podrivanju solidarnosti s Ukrajinom“, rekao je Ozdemir.

U Poljskoj su početkom godine poljoprivrednici žestoko protestovali protiv jeftinog žita iz Ukrajine. Kao rezultat toga, poljska vlada je uvela zabranu uvoza – jednostrano i bez konsultacija s Evropskom komisijom, koja je zapravo jedina odgovorna za trgovinsku politiku.

Četiri druge države su, nakon Poljske, takođe zatvorile svoje granice za ukrajinske poljoprivredne proizvode. Tek nakon teških pregovora, Evropska komisija je krajem apria uspela da postigne dogovor koji predviđa isplatu kompenzacija u zamenu za vremensko ograničenje zabrane uvoza.

U ovom trenutku, „koordinacione grupe“ pet pograničnih država i Evropske komisije rade na tome da dogovore brzi izvoz žita preko Poljske, Rumunije i drugih država u ostatak sveta.

Poljski ministar poljoprivrede Robert Telus, međutim, tome se protivi. Ukrajinska strana se takođe žali i da kontrole na poljskoj granici za tranzit ukrajinskih proizvoda traju predugo. Ali, poljski konzervativac, ministar Telus ima obzira prema razljućenim farmerima. U Poljskoj će se na jesen birati novi parlament.

Baltičke luke kao izlaz?

Litvanski ministar poljoprivrede Kestutis Navickas predložio je transport žitarica iz Ukrajine u zatvorenim kontejnerima železnicom preko Poljske do luka u baltičkim državama. Carinske formalnosti i provere kvaliteta bi, po njegovom predlogu, mogle da se obavljaju u litvanskoj luci Klaipeda.

„Tehnički je to moguće“, rekao je ministar poljoprivrede Navickas. Uz dobru volju, to se može realizovati za nekoliko sati. Varšava samo mora biti dobiti uveravanja da žito neće ostati u Poljskoj. Moramo brzo rešiti problem“, zahteva Navickas. Ovo takođe iziskuje subvencije za železničke kompanije, koje moraju da organizuju i finansiraju duge transportne rute.

Evropska komisija u Briselu je spremna da u to investira. Komisija je voljna da potroši do milijardu evra na takozvane „puteve solidarnosti“ za Ukrajinu. „Novac će se koristiti za proširenje puteva, železnica i carinskih objekata i za kompenzaciju transportnih kompanija za gubitke u svim zemljama EU koje se graniče s Ukrajinom“, objasnio je Adalbert Janc, portparol Evropske komisije.

Program „Putevi solidarnosti“ nije nov, ali u nekim oblastima napreduje presporo, smatraju u Kijevu. Esencijalna roba se takođe prevozi u Ukrajinu „rutama solidarnosti“. Robni promet se, od početka rata, odvija u oba smera i potpuno bescarinski – prema odluci EU.

To ima za cilj da omogući Ukrajini da trguje sa stranim zemljama uprkos ruskom agresorskom ratu. Da bi ukrajinska država ostala solventna, Evropska komisija Kijevu redovno isplaćuje budžetska sredstva. Ove godine u visini od oko 18 milijardi evra.

Zelenski je ljut

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je više puta oštro kritikovao delimičnu zabranu uvoza ukrajinskih žitarica u EU. On se javio za reč i na najnovijem sastanku ministara poljoprivrede EU. „Ponašanje saveznika je „apsolutno neprihvatljivo i potpuno neevropsko“, rekao je Zelenski i dodao kako EU ima racionalnije opcije od jednostavnog zatvaranja granica.

Ministri poljoprivrede danas na sastanku od 26.7. nisu doneli nikakve konkretne odluke. U narednih nekoliko dana Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, te kandidati za učlanjenje u EU Moldavija i Ukrajina, kao i Evropska komisija treba da pregovaraju o izvozu poljoprivrednih proizvoda. Možda će se stvari pokrenuti s mrtve tačke nakon izbora u Poljskoj.