Ko je čovek koji stoji iza reforme koja je zapalila Izrael?

Izraelski parlament je prošlog ponedeljka usvojio dugo kritikovan zakon o sudskoj reformi. Još pre nego što je sporna izmena stupila na snagu, ljudi su mesecima protestovali na ulicama Tel Aviva i Jerusalima, mahali plavo-belim zastavama i transparentima sa natpisima „SOS“. Uoči usvajanja zakona poneli su i suzavce i baklje, a policija je satima vodenim topovima i konjima branila ulice.

Nije reč o premijeru Benjaminu Netanjahuu koji je mesecima unazad predmet kritike svetskih zvaničnika i Bele kuće.

Ova reforma je donela duboke podele društvu, zbog nje se Izraelci mesecima sukobljavaju sa policijom, stotine demonstranata je uhapšeno, a veliki broj pripadnika vojske dao je ostavke. Kako kažu „zbog nje je i Netanjahu završio u bolnici”, ali najvažnija posledica, ujedno i glavni povod samih protesta, jeste jačanje izvršne vlasti nauštrb sudske.

Kada se glasanje završilo, Netanjahu je brzo izašao iz sale, a ministar pravde, Jariv Levin, glavni tvorac zakona, ostao je u skupštini, pozirao za kamere sa ostalim donosiocima zakona i održao govor u znak slavlja. On, a ne Netanjahu.

“Napravili smo prvi korak u važnom istorijskom procesu unapređenja sudskog sistema”. 

Ko je čovek, svetu „nevidljiv“, koji zapravo stoji iza izborne reforme?

Za svetsku javnost, Netanjahu je lice odgovorno za vladinu reformu pravosuđa, dok se u Izraelu zna da je njegov glavni pobornik i promoter zapravo Levin, čovek koji ovih dana slavi ispunjenje svog verovanja u “temeljne promene sudstva” (bar privremeno).

Vrhovni sud je najavio da će svi članovi sudskog veća u septembru razmatrati peticije protiv usvojenog zakona, usled masovnih protesta koji ne prestaju. 

Netanjahu je ranije bio zagovarač jačanja i autonomije sudstva, ali je svoju retoriku promenio 2017. godine kada je optužen za korupciju, i od tada se uglavnom navodi da zbog toga želi da ograniči moć sudova. Ipak, reforma pravosuđa je ideja sadašnjeg ministra pravde, koji je u politiku ušao upravo zbog nje. Čak je prvi govor koji je održao u parlamentu 2009. godine bio posvećen tome.

“To je nešto o čemu je Jariv Levin sanjao godinama”, rekao je jedan poslanik iz njegove koalicije i još jedan od tvoraca zakona. 

Koji je Levinov motiv?

Tokom četrnaestogodišnjeg rada u parlamentu, Levin je predlagao smenu sudija i ograničavanje uloge sudstva jer, prema njegovom mišljenju, ne daje se „dovoljan prioritet jevrejskom karakteru Izraela”.

Za razliku od ultraortodoksnih jevrejskih poslanika koji kritikuju sud zbog ograničenja subvencija i poštede od služenja vojske koje je pripadnicima njihove zajednice dala vlast, Levin, kao sekularni Jevrejin, ima drugačije viđenje. 

Kao nacionalista koji se protivi palestinskoj državnosti, Levin kritikuje sud jer „olakšava arapskim porodicama da naseljavaju jevrejska naselja u Izraelu, odgovoran je za iseljavanja Izraelaca iz jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama, i za dozvoljavanje Palestincima da koriste glavni autoput na Zapadnoj obali koji je ranije bio dostupan samo Izraelcima“.

“Unaprediću pravosuđe tako da jevrejski karakter države dobije na važnosti koju zaslužuje”, rekao je u svom prvom skupštinskom obraćanju. 

Levin je rođen 1969. godine u Jerusalimu, njegov kum bio je lider izraelske desnice kojeg je levičarski establišment proganjao sve dok nije postao premijer 1977. godine.

Juval Elbašan, Levinov kolega iz vojske i kasnije sa fakulteta, kaže da je gnev prema elitama, kod njega prisutan još od vojničkih dana. Kada su se upisali na jerusalimski Univerzitet Hebrew, početkom devedesetih, Levinova netrpeljivost je rasla, pošto je baš u to vreme parlament usvojio zakon koji je uvećao moć Vrhovnog suda u zakonodavstvu. 

Levin je od 1996. godine radio kao advokat i postao politički aktivista. Pridružio se upravnom odboru Izraelske advokatske komore 1999. godine. Njegova netrpeljivost prema Vrhovnom sudu postala je vidljiva prilikom penzionisanja glavnog sudije Baraka 2006. godine, i kada se Levin izborio za to da se ukine običaj objavljivanja knjige u čast odlazećeg glavnog sudije.

Put Levinovog predloga

Umereniji članovi Netanjahuove koalicije, kao i sam premijer, ignorisali su njegove predloge. Ipak, Levin je bio istrajan u svojoj ideji toliko da je čak i funkciju ministra pravde odbio jer se bojao da bi koalicioni partneri mogli da osujete njegovu viziju. To je bilo 2015. godine, a prilika koju je iskoristio ukazala se u novembru prethodne godine.

Netanjahu je reizabran i formirao je vladu sastavljenu uglavnom od ultranacionalista, ultraortodoksnih jevrejskih lidera i Netanjahuovih lojalista koji su ljuti na pravosuđe koje ga goni za korupciju. Koalicioni partneri su podržali Levinovu viziju, pa je svoj plan otkrio 4. januara, nedelju dana od početka vladinog mandata. 

Iako je u martu Netanjahu morao da stopira reformu pod pritiskom narodnih protesta, Levin je jedan od važnih ljudi u njegovom okruženju. Pre svega, nema dovoljno razumnih i lojalnih ministara.

Ministar pravde se visoko kotira u Netanjahuovoj partiji Likud, na izborima prošle godine bio je prvi, a blizak je i sa rukovodstvom stranke, pa se veruje da bi mogao da bude budući lider stranke.

Njegov status u stranci se pokazao i prilikom skupštinskog glasanja. Ministar odbrane, Joav Galant je tokom rasprave pokušavao da odgovori Levina od njegove namere, ali ovaj nije odustajao. Premijer Netanjahu uglavnom ćutao i nije se protivio, a onda je izašao u tišini, dok je sa slavljem, fotografisanjem i davanjem izjava medijima nastavljeno.