Slučaj Merlin i staro pitanje za novu publiku: Politički stavovi ili umetničko izražavanje – šta je važnije?

Legendarni bosanskohercegovački muzičar, Dino Merlin, izazvao je ogromno interesovanje publike u Srbiji sa svoja tri rasprodata koncerta u Areni – i četvrtim koji teži ka istoj sudbini. Mnogi fanovi širom Srbije čekali su 7 godina da Merlin ponovo zapeva u Beogradu. Kada je pevač najavio koncerte, čekali su u redovima – što onlajn, što ispred biletarnica – satima, kako bi uspeli da ugrabe svoju kartu. Mnogima se čekanje nije isplatilo i nisu uspeli da dođu do ulaznica, pa je zakazao i 4. nastup, a neki govore da će ih, po svemu sudeći, biti još.
Nisu, međutim, Merlinovi fanovi bili jedini koji su čekali željno sedam godina. I oni koji pevača iz Sarajeva mrze (ovo je zaista pravilna upotreba reči), čekali su trenutak da ponovo iz svog arsenala izvuku poruke koje se svode na isto – Dino Merlin, zbog svojih istupa tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, nije dobrodošao u Srbiju.

Navodno, tokom devedesetih godina, Merlin je glasno izražavao svoj stav o Srbima zbog rata u Bosni. Neke od izjava je negirao, za neke je govorio da su mu pripisivali oni koji ne vole njega, a povodom nekih se nije oglašavao. On je naglasio da je uvek težio „pomirenju među narodima“ kao i to da „njegova muzika promoviše ljubav, mir i toleranciju“.

Ipak, situacija sa rasprodatim koncertima navela je javnost na žustre debate o tome ko je ovde licemeran, o slobodi umetničkog izraza, ali i o tome da je Merlin samo jedan u nizu.

Ako u Google pretraživač ukucate – peticija, prvo će vam izaći ona o potencijalnoj zabrani koncerta. To je samo još jedan dokaz da je Merlin ponovo (isto se ovo dogodilo i pre prošle serije koncerata) pomrsio konce u srpskom društvu.

Ko je još zabranjivan zbog političkih stavova?

Ovaj slučaj nije jedini u kom su neki pevač ili pevačica bili javno izložena kritikama i peticijama za zabranu nastupa. Tokom ratnih i postratnih godina, mnogi poznati izvođači su se našli u sličnim situacijama.

Na primer, Oliver Dragojević, pevač čije balade su svi obožavali, bez obzira na nacionalnost i veru, nikada nije pevao u Beogradu. Ceo Balkan je ljubavne priče počinjao i završavao uz stihove “Cesarica”, “Trag u beskraju”, “Pismo moja”. Jednom prilikom je njegov prijatelj, pevač Oliver Mandić, rekao da mu je predlagao da održi koncerte u Beogradu, na šta bi mu Dragojević odgovorio, da, ukoliko bi pevao u Beogradu, „po povratku u Split bi morao da brine za živote svojih sinova“.  

U jednoj emisiji je rekao da nikada neće održati koncert u Beogradu, da su ga zvali više puta, ali da je ta tema za njega završena.

„Gde god misle da im nije daleko, neka dođu na koncert. Želim im zdravlje, sreću”, rekao je pevač i dodao da Beograd pamti po tome što je “tamo bilo dobrih ljudi”.

Takođe, bosanskohercegovačka pevačica, Hanka Paldum, koja je imala prilike da peva u Srbiji, našla se na listi spornih pevačica. Ona je, navodno, na Igmanu zlostavljala srpskog logoraša u zatvoru “Silos”. Kako je on naveo, u logoru je doživeo razne srahote, ali je bio zlostavljan i od strane “jedne estradne zvezde iz Sarajeva koja često peva i zarađuje veliki novac u Srbiji”.

To je samo jedan od primera izvlačenja postupaka ili izjava iz prošlosti, kao argumenata za zabrane nastupa ili ulaska u zemlju. Ni ovaj postupak Hanke Paldum, kao ni neke izjave Dina Merlina, nisu dokazani. Istina, ni njih dvoje nisu uložili mnogo energije u to da ih demantuju.

Ali, i na našem estradnom nebu postoje izvođači oko kojih se podizao sličan veo.

“Srpska majka”, “najbolja balkanska pevačica”, Svetlana Ražnatović, supruga pokojnog Željka Ražnatovića – Arkana – najpoznatijeg po “dugoj i uspešnoj” kriminalnoj karijeri. Između ostalog, protiv Arkanove “Srpske dobrovoljačke garde”, Međunarodni sud u Hagu podigao je optužnice za ratne zločine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Zbog kriminalne prošlosti svog supruga Ceca je bila zabranje u Bosni i Hercegovini 20 godina. A onda, je, 2014. godine, u Istočnom Sarajevu 30.000 ljudi pevalo sa Cecom, kao da se nikada ništa nije dogodilo. Ruku na srce, pre koncerta su ekstremisti najavili da će sabotirati koncert, međutim, na kraju je prošao bez ikakvih incidenata.

Još jedna zvezda koja decenijama nosi epitet “najbolje jugoslovenske pevačice”, Lepa Brena, nije bila pošteđena kontroverzi tokom svojih nastupa u Bosni i Hercegovini posle rata. Jedan hrvatski magazin objavio je niz njenih fotografija snimljenih u Brčkom tokom ratne 1993. godine. Uprkos njenom demantovanju da je ikada bila u uniformi Vojske Republike Srpske, video snimak prikazuje drugačiju sliku. Vodile su se polemike i oko toga gde je i kada Brena bila u uniformi. Neki kažu da je fotografija koja je uzburkala duhove u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nastala 1993. u Brčkom, ali svedoci ratnih događaja tvrde da je zapravo nastala u septembru 1994. godine u Bijeljini. Javnost u Bosni i Hercegovini je i dalje podeljena po potanju Breninih ratnih stavova. Naravno, i tamo se potpisuju brojne peticije.

A tu je i “Panonski mornar”. Đoletove pesme su nam bez cenzure pričale o društvenim problemima, politici, problemima pojedinca, ljubavnim jadima, ali i su nam i pripovedale najlepše ljubavne stihove. Balašević je pričao priče za sve nas. Ili za skoro sve?

Ipak, jednom od najpoznatijih novosadskih pevača, mnogi su zamerali rečenicu sa jednog nastupa u Hrvatskoj. Neoprezni Balašević  je rekao da on govori iskvarenu verziju hrvatskog – srpski jezik. Dopadljivo publici u Hrvatskoj, ali ne i u Srbiji, ova rečenica ostavila je veliki pečat na njegovom imenu. Nazivali su ga “dvojezičnim panonskim go*narom”, pisalo se o tome kako je, pevač poznat po smešnim doskočicama i opaskama, izgubio smisao za humor i kako je koristio svaku priliku da ismeva i omalovažava svoj narod. Međutim, za razliku od ostalih pevača, Balašević je i posle ove izjave punio koncernte dvorane, a novosađani, se, i dve godine nakon njegove smrti, još uvek okupljaju na Bogojavljanje ispred Đoletove kuće, kako bi mu odali počast.

Iako je Balašević neke od svojih najlepših pesama posvećivao Banjaluci, tamo nije bio dobrodošao.

„To je grad iz kojeg mi stalno šalju neke poruke. Čuvamo metak za tebe. A, onda sam ja odgovorio, super… Mislim, nije lepo što čuvate metak za mene, ali je lepo što ste neki ipak sačuvali…“, govorio je Balašević.

U jednom intervjuu za N1, Balašević je objasnio zbog čega nikada nije održao koncert u gradu, koji, kako je govorio, mnogo voli i podseća ga na njegov Novi Sad.

„Uključio sam se se u program, kada je krenuo taj rat i kad nismo znali šta će ružno ispasti i voditelj mi je kazao: Kad ćemo se opet videti u Banjaluci? Ja sam rekao: Kada se opet skupe svi koji su bili na poslednjem koncertu. Onda mi je on postavio trik pitanje: Misliš na ove što su pobegli iz Banjaluke? Svakako se ne može izvući iz te zamke, rekao sam: Mislim na sve koji su bili na poslednjem koncertu, a on je rekao: Dobro, onda ne moraš ni dolaziti. Tu je počeo taj neki nesporazum koji se nažalost nastavio. To nije nesporazum mene i Banjaluke, nego mene i ljudi koji se nekad oglašavaju u ime Banjaluke“, rekao je Balašević.

Pa ipak, nijedan njegov koncert nije mogao da prođe bez čuvene pesme „Nevernik“ i stihova „Dobro veče, Banjaluko“.

Pored ovih imena, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, zbog stavova o ratu, zabranu nastupanja su imali, ili još uvek imaju folk pevači – Nada Topčagić, Goca Lazarević, Aca Lukas kao i neki od učesnika popularnog televizijskog takmičenja “Zvezde granda”.

U svakom od ovih slučajeva, javnost je bila podeljena, a organizovane su i peticije za zabranu većine nastupa. Međutim, postavlja se pitanje slobode umetničkog izražavanja i umetnika koji svojim radom spajaju ljude, ali istovremeno su meta kontroverzi zbog navodnih političkih i nacionalnih stavova.

Situacija oko Dine Merlina ponovo je otvorila pitanje da li treba kazniti umetnika zbog političkih stavova koje iznosi, ili se ipak fokusirati na umetničko delo koje spaja i donosi radost velikom broju ljudi.