Više od jedne trećine ruskog budžeta se sada troši na odbranu, pokazuju najnoviji izveštaji, dok cena koju finansije i stanovništvo plaćaju zbog invazije predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu nastavlja da raste.
Nakon usvajanja zakona o proširenju grupe onih koji ispunjavaju uslove za služenje vojnog roka, što uključuje podizanje maksimalne starosne granice za regrutaciju sa 27 na 30 godina, novi vladin dokument otkriva da je Moskva udvostručila ciljnu potrošnju na odbranu za 2023. na preko 100 milijardi dolara, prenosi Danas.
Jedan ruski ekonomski stručnjak rekao je za Njuzvik da su rashodi Moskve „čak i veći“ od ove.
Detalji o rashodima za svaki sektor ruske privrede više se ne objavljuju, ali podaci koje je preneo Rojters pokazuju da je potrošnja na odbranu u prvih šest meseci 2023. godine iznosila 5,59 biliona rubalja (58 milijardi dolara) ili 37,3 odsto od ukupno potrošenih 14,97 biliona rubalja u tom periodu.
U prvoj polovini ove godine Moskva je potrošila 12 odsto, ili 600 milijardi rubalja (6,25 milijardi dolara) više na odbranu od oko pet milijardi rubalja (54 milijarde dolara) koliko je prvobitno planirala da potroši tokom cele 2023.
Povećanje industrijske proizvodnje iz rata pomaže skromnom ekonomskom oporavku Rusije ove godine, ali budžetski deficit iznosi oko 28 milijardi dolara, delimično pod uticajem pada izvoznih prihoda.
Kako Moskva troši više na odbranu za svoju invaziju na Ukrajinu, deficit bi mogao dodatno da se poveća, dok bi povećana proizvodnja mogla da kanibalizuje druge sektore i naškodi privatnim investicijama.
„Ruska vojna potrošnja vrtoglavo raste“, rekao je za Njuzvik Boris Grozovski, ruski ekonomski stručnjak iz istraživačkog centra Vilson.
„Potrošnja za rat je čak veća od brojeva koje je naveo Rojters”, dodao je on.
To je zato što su ratni rashodi uključivali i policiju, tajne službe, novac potrošen na okupiranim teritorijama i troškove obnove uništenih gradova.
„Vlada mora da potroši ogromne sume novca da plati vojsku, jer u Rusiji ima vrlo malo dobrovoljaca koji su spremni da se bore protiv Ukrajine besplatno“, rekao je Grozovski.
Ruski vojni kompleks radi prekovremeno kako bi pokušao da zadovolji potrebe vojske za oružjem i opremom, što je glavni faktor ekonomskog rasta.
Još jedan pokretač ekonomskog rasta su ogromne plate koje država i privatne vojne kompanije isplaćuju vojsci.
„Ova sredstva koriste vojne porodice iz regiona za otplatu dugova prema bankama, kupovinu automobila, renoviranje stanova, kupovinu nameštaja i tako dalje”, kaže Grozovski.
Grozovski naglašava da će ruska vlada morati da poveća poreze, dok će velike kompanije biti više oporezovane na svoj profit i da će morati da sufinansiraju privatne vojne jedinice, dok će se javna potrošnja smanjiti.
Očekuje se da će se Putin ponovo kandidovati 2024. godine u strogo kontrolisanom političkom okruženju Rusije u vreme kada će njeni građani nastaviti da osećaju uticaj njegovog rata, dodatno pojačan sankcijama i mobilizacijom trupa.
Pre nego što su zakonodavci podigli maksimalnu starosnu granicu za regrutaciju, svi zdravi muškarci u Rusiji starosti između 18 i 27 godina morali su da odsluže godinu dana obaveznog vojnog roka.
Ruski parlament je takođe usvojio zakon po kojem bi od 1. oktobra muškarci mogli da se suoče sa desetostrukim povećanjem kazni na 30.000 rubalja (315 dolara) ako se ne pojave u kancelariji za prijem nakon što dobiju obaveštenje o pozivu u vojsku.
Došlo je do masovnog egzodusa muškaraca iz Rusije nakon što je Putin prošlog septembra najavio delimičnu mobilizaciju sa ciljem da poveća svoje snage za 300.000.
Od tada je digitalni sistem regrutacije omogućio da se pozivi izdaju onlajn, što otežava ljudima da izbegnu odlazak u vojsku.
Sada novi zakon zabranjuje vojnim obveznicima da napuste zemlju nakon što dobiju poziv.
Tagovi
