Nestabilnost, građanski ratovi, vojni i državni udari godinama haraju afričkim kontinentom. U regionu Sahel su džihadisti, autokrate i pobunjeničke grupe dominantno prisutni, ali delovanje ekstremističkih grupa sada preti da se prelije na ostatak kontinenta i čitav svet.
Ako krenete od severnog etiopskog regiona Tigraja u kojem se ratovalo do prošle godine, preko Sudana gde su borbe za moć prerasle u opšte nasilje, i Centralnoafričke repubilke koja je po mnogima „primer najgoreg stanja u kojem se može naći jedna zemlja“, primetićete da su to sve nebezbedna područja zahvaćena sukobima.
Posle smrti lidera koji je Čadom vladao tri decenije, njegov sin je vojnim udarom došao na vlast. Takođe, Kamerun je pogođen drugim građanskim ratom, a Burkina Faso je pretrpela dva vojna udara samo u 2022. godini.
Uprkos ovako ratobornom okruženju, Niger je bio jedina delimično stabilna država u regionu, sve do 26. jula i vojnog udara, kada je na televiziji objavljeno da je svrgnut predsednik Muhamed Bazum i suspendovan ustav. Lider pobunjenih vojnika general Abdurahman Čijani proglašen je liderom zemlje, a grupa je povezana sa Al-Kaidom i Islamskom državom.
Šta je Niger značio za afrički i svetski mir?
Već neko vreme međunarodna zajednica pokušava da obuzda „afrički džihadizam“, a Niger je duže vreme bio svetla tačka. Sve do vojnog udara, zemlja je imala demokratski izabranog predsednika, piše The Economist.
Svrgnuti predsednik Bazum je na vlast došao 2021. godine i od tada se trudio da unapredi način na koji se politički vodi zemlja, poboljšao je zdravstvo i obrazovni sistem i u više navrata pokušao da reši lokalne i etničke sukobe pregovorima.
Takođe, on je ubedio pojedine džihadiste da predaju oružje tako što im je ponudio amnestiju zauzvrat, a u borbi protiv terorizma i jačanju vojske oslanjao se na Zapad.
Uzdrmani afrički region izaziva nestabilnost celom kontinentu i utiče na mnogo jače ekonomije, kao što su Gana i Nigerija. Taj deo kontinenta postaje baza ekstremizma i terorizma, a ovo što se trenutno dešava u Nigeru je samo još jedan korak bliže do toga da borbe u Sahelu postanu globalna bezbednosna pretnja.
Niger je bivša kolonija Francuske, pa je ova evropska zemlja evakuisala svoje stanovnike i u afričkoj državi ima 1.500 vojnika za borbu protiv džihadista. Nakon što su demonstranti pokušali da zapale njenu ambasadu u Nijameju, glavnom gradu, Francuska je saopštila da će „na svaku pretnju odgovoriti beskompromisno“.
Pretnja nije ograničena na Afriku
Džihadističke akcije u Africi su postale zastrašujuće česte. Militanti osim Sahela kontrolišu i velike delove Nigerije i Somalije, a u proteklih godinu dana poginulo je više od 22.000 Afrikanaca, žrtvi džihadističkog nasilja – 50 odsto više nego prethodne godine i duplo više od broja ubijenih u Iraku 2014. godine kada je Islamska država bila na vrhuncu.
Porast džihadističkih obračuna je izazvan društvenim i ekonomskim kolapsom, pošto su klimatske promene stvorile sukobe oko zemljišta i drugih resursa.
Korumpirane vlade samo doprinose ovim problemima tako što uzdižu brutalne vojske koje potpaljuju džihadizam i podstiču tenzije, postavljaju bahatu birokratiju i vrše nasilje nad etničkim manjinama.
Postkolonijalno nezadovoljstvo i sumnja u Francusku dodatno pojačavaju ove sukobe. Francuska je 2013. godine započela borbu protiv džihadista u Sahelu, ali ta borba nije dala praktično nikakav rezultat jer je poverenje u tu kolonijalnu silu znatno opalo.
Umesto podrške Zapada, ove zemlje radije traže pomoć od drugih grupa, poput Vagnera, koji je više zainteresovan za afričke rude nego za uspostavljanje mira.
Izgleda da su zapadni pokušaji da se ekstremizam kontroliše uspostavljanjem stabilnih vlada, više puta propali, ali deluje da je međunarodna zajednica više nego ikada svesna opasnosti od afričkih sukoba.
Posle višedecenijskog potcenjivanja moći afričkih pobunjenika, pretnja od destabilizacije bogatijih i naseljenijih zemalja, uključujući Ganu i Obalu Slonovače, dve od deset najvećih podsaharskih afričkih ekonomija postala je realna. Postoji mogućnost da se grupe iz Nigera povežu sa ekstremistima u Nigeriji, najvećoj ekonomiji kontinenta.
Najviši američki vojni komandant za Afriku upozorio je ranije ove godine da bi rast ekstremističkog prisustva i delovanja mogao da dovede do „rizika od terorističkih zavera protiv američkih građana, ambasada i države i da se pretnje koje su nekada bile upućene kontitnentalnim zemljama šire na ceo svet“.
Pristup koji je Niger imao dok se borio protiv ekstremističkih grupa daje nadu da bi država mogla da prevaziđe državni udar i da se opet izdigne i ojača vlast i vojsku.
Tagovi
