Zbog sve hladnijih odnosa sa Pekingom, Vašinton se trudi da ograniči trgovinsku razmenu sa Kinom, kako bi smanjio njen uticaj u „osetljivim industrijama“. Na prvi pogled deluje da to ide u korist SAD, koje su uvele nova pravila i ograničenja po pitanju uvoza kineskih sirovina, i čiji su partneri, poput Meksika i Kanade smanjili trgovinski transfer sa Kinom, prvi put u poslednje dve decenije – ali to ne treba da nas zavara. Ove zemlje samo menjaju oblik ekonomske saradnje jer su njihove trgovinske veze su trajne.
Prvo, kada su u pitanju globalni lanci snabdevanja, malo kompanija može da obezbedi obim proizvoda kao što mogu kineske kompanije. Recimo, najveći svetski proizvođač elektronike Foxconn, koji proizvodi za velike američke, kanadske, kineske, finske i japanske kompanije, zapravo je kinesko-tajvanski gigant.
Njihovi poznati proizvodi su BlackBerry, iPad, iPhone, iPod, Kindle i Nintendo sistemi igrica, Nokia uređaji, Cisco proizvodi, Sony uređaji, Google Pixel i Xiaomi uređaji, kao i Microsoft Xbox konzole. Ove godine izgradili su nove fabrike i povećali postojeće kapacitete u Indiji, Meksiku, Tajlandu i Vijetnamu.
U doba kovida, internetom su kružili snimci protesta radnika zaposlenih u ovoj kompaniji, zbog „neispunjenih obećanja poslodavca“, kako su tada govorili. Radnici su tada sa maskama na licima, izrazili nezadovoljstvo platom i uslovima rada, a policija je izvela kontranapad štitovima i palicama.
Sada se o takvim kompanijama piše i govori u drugačijem kontekstu.
Trgovinske saradnje SAD sa drugim državama i „lažno distanciranje“ od Kine
Amerikanci se nadaju da će izgraditi trgovinske odnose sa zemljama kao što su Indija, Meksiko, Tajvan ili Vijetnam, i nadomestiti uvoz iz Kine. I trgovina sa ovim zemljama zaista brzo raste, piše The Economist.
Problem je u tome što i trgovina između tih američkih saveznika i Kine raste, a to znači da te zemlje pakuju kinesku robu, i da SAD ne kupuju direktno od Kine kao ranije, već posredno, jer se zemlje u svetskoj trgovini oslanjaju jedna na drugu.
Udeo američkog uvoza iz Kine opao je za 14 odsto između 2017. i 2022. godine, a iz Tajvana i Vijetnama, koje su u velikoj meri kineski uvoznici, stekle su najveći uvozni udeo SAD. Ukratko, Kina je i dalje vitalna za proizvodnju, čak i kada su u pitanju i ti „najosetljiviji proizvodi“.
Neki proizvodi, kao što su obrađeni retki metali ili zemlja, mogu da se nabave samo u Kini i zbog tih sirovina kineske kompanije dominiraju u čitavoj svetskoj indrustriji. Poznato je da Kina je poznata po galijumu, koji se koristi za proizvodnju čipova i litijuma koji se koristi za proizvodnju električnih vozila.
Američki trgovinski saveznici često zapravo izvoze SAD bukvalno prepakovane proizvode, kako bi se izbegle carine. A važan je i slučaj mehaničkih ili elektronskih delova, koje imaju i druge države, samo skuplje, a iz Kine se uvoze jer su jeftiniji, i postoji veća količina.
Izvoz kineskih elektronskih uređaja je eksplodirao, od baterija do industrijskih peći. U prvoj polovini ove godine, kineska prodaja u Indoneziji, Maleziji, Tajlandu, Filipinima i Vijetnamu porasla je na 49 milijardi dolara, 80 odsto više u odnosu na pre 5 godina.
Postoji slučan trend u stranim direktnim investicijama, gde je kineska potrošnja u ključnim zemljama jugoistočne Azije pretekla američku. Fabrike su pune kineskih imputa, posebno u automobilskoj industriji.
Kineske kompanije su prošle godine na mesečnom nivou izvozile delove vredne 300 miliona dolara u Meksiko, a u zemljama centralne i istočne Evrope, koje beleže procvat u automobilskoj industriji, još je upadljivije „lažno ograničenje kineskog uvoza“.
U 2018. godini, Kina je obezbedila 3 odsto automobilskih delova za Češku, Mađarsku, Poljsku, Slovačku, Sloveniju i Rumuniju. Od tada je kineski uvoz rastao, zahvaljujući rastu proizvodnje električnih vozila. Danas, Kina obezbeđuje 10 odsto svih delova za automobile koji se uvoze u centralnu i istočnu Evropu, više nego bilo koja druga zemlja van Evropske unije.
Alternativni načini uvoza kineske robe
Koliko god gotovih proizovoda da SAD potražuju od svojih drugih trgovinskih partnera, neće moći da izbegnu kineske proizvodne impute. Zapravo, sve te zemlje uvoze delove iz Kine, i to podstiče kineske kompanije da proizvode i izvoze sa alternativnih lokacija.
Iako je Apple preselio svoju proizvodnju iz Kine, u proizvodnji koristi veliki deo kineskog materijala. Ta kompanija za saradnike ima 25 proizvođača u Vijetnamu, a 9 iz kontinentalne Kine. Ovo nameće pitanje koliko zapravo američka, a iz toga proizilazi i – svetska proizvodnja može biti nezavisna od kineskih kompanija?
Na kraju krajeva, ako bi morali da biraju jednu od strana izvoznici bi se našli u nezgodnoj situaciji.
Nedavna studija MMF-a pominje scenario u kojem zemlje biraju između Amerike i Kine, i navode da bi to smanjilo BDP najteže pogođenih zemalja za čak 4,7 odsto. Jugoistočna Azija bi posebno bila pogođena.
S obzirom na to da su većini zemalja potrebne investicije i nova radna mesta koje trgovina donosi, Amerika ne može da distancira svoje partnere od Kine, i da ih ubedi da smanje uvoz iz te zemlje. Mnogi od njih trenutno mogu da odahnu, jer im igra na obe strane donosi mogućnost i da uvoze kineski repromaterijal i investicije, i da izvoze gotove proizvode u SAD i ostale zemlje Zapada.
Jedno je sigurno, politička netrpeljivost koja distancira SAD i Kinu, zapravo približava Kinu i američke saveznike.
Tagovi
