Mada Donald Tramp nema ništa protiv superlativa kada se radi o njemu, verovatno bi više voleo da ga je ovaj zaobišao: on je prvi bivši predsednik SAD koji je optužen za navodna krivična dela tokom svog mandata. Pored toga, mora da se suoči i sa nekoliko građanskih tužbi.
Politički, barem među Republikancima, ništa od toga mu nije naškodilo – u anketama je znatno ispred ostalih u trci za predsedničku kandidaturu. S druge strane, Trampova pojavljivanja na sudu u izbornoj 2024. biće stalno u fokusu medija, što bi moglo da mu naškodi među neopredeljenim biračima.
Za šta je, dakle, sve optužen 77-godišnji Donald Tramp?
Slučaj porno zvezde „Stormi Danijels“
Od 2016, otkako se prvi put kandidovao za predsednika SAD, njega i njegov tim prati slučaj Stormi Danijels. Bivša porno zvezda, čije je pravo ime Stefani Kliford, kaže da je imala kratku vezu s Trampom 2006. On to poriče.
Neposredno pre izbora, tadašnji Trampov advokat Majkl Koen uplatio je 130.000 dolara na račun Stefani Kliford, verovatno kako ona ne bi javno pričala o Trampu. Advokatu je kasnije tu sumu nadoknadila Trampova porodična kompanija. Nakon prvobitnog odbijanja, Tramp je priznao da je uplata izvršena. Plaćanje novca za te svrhe samo po sebi u Njujorku nije protivzakonito.
Ali, prema njujorškom tužilaštvu, Tramp je, da bi prikrio isplate, 34 puta falsifikovao poslovnu dokumentaciju. Takođe je prekršio i zakone o finansiranju izborne kampanje. Optužnica je podignuta ovog proleća, a suđenje bi trebalo da počne u maju 2024.
Advokat Majkl Koen je 2018. osuđen na tri godine zatvora. Tokom suđenja se, između ostalog, izjasnio krivim za nezakonito finansiranje izborne kampanje. Koen, međutim, koji ima važnu ulogu u tom suđenju protiv Trampa, ima problem s kredibilitetom: priznanje da je lagao javnosti i Kongresu SAD pokazuje oportunistički odnos prema istini, odnosno da ne preza od laži. Stoga je važno pitanje: da li će mu verovati porota u Njujorku.
Slučaj autorke E. Džin Kerol
Optužbe autorke E. Džin Kerol su još starijeg datuma. Ona ga je 2019. optužila da ju je 1996. silovao u robnoj kući. U maju 2023. porota je odbacila tu tvrdnju, ali ga je proglasila krivim za seksualno zlostavljanje i klevetu, a autorka je dobila odštetu od pet miliona dolara.
Tramp je potom tužio Kerol za klevetu, ali je početkom avgusta taj proces izgubio. A onda je Kerol podnela još jednu tužbu protiv Trampa, jer ju je nakon prve presude vređao na CNN-u. Planirano je da taj proces (za klevetu) počne sredinom januara 2024.
Slučaj friziranje bilansa u državi Njujork
Tramp uvek preteruje kada je reč o njegovim uspesima, a potcenjuje svoje neuspehe. Tako su izgleda poslovali i on i njegova deca Donald Junior, Erik i Ivanka.
Državna tužiteljka Njujorka Leticija Džejms, u septembru 2022. podigla je protiv njih optužnicu za kršenje različitih zakona države Njujork, uključujući i računovodstvenu prevaru, falsifikovanje dokumenta, prevaru osiguranja i dosluh da se počine takva dela.
Prevara se sastoji u tome što su optuženi svoje finansije predstavljali većim ili manjim, sve u zavisnosti od potrebe, a kako bi lakše dobili kredite, platili niže kamate ili mogli da plaćaju manje poreza.
U svojoj optužnici, Džejms navodi 200 lažnih ili obmanjujućih procena imovine u periodu od deset godina za koje ona traži novčane kazne u ukupnom iznosu od 250 miliona dolara. Ona takođe traži da se porodici Tramp trajno zabrani poslovanje u državi Njujork. Apelacioni sud je u junu odbacio optužbe protiv Ivanke Tramp kao zastarele. Početak suđenja ocu i sinovima Tramp zakazan je za oktobar 2023.
Dokumenti poverljivog sadržaja
Januara 2021, u vreme kada je napustio Belu kuću, Tramp je sa sobom poneo i kutije sa poverljivim dokumentima i stavio ih na različita mesta u svojoj vili u Mar-a-Lago na Floridi. Kutije su, između ostalog, navodno bile u plesnoj sali, kupatilu i tuš-kabini. Navodno su među tim dokumentima i oni koji se odnose na nacionalnu odbranu i nuklearne sposobnosti jedne druge zemlje. Neki dokumenti su klasifikovani najvišim stepenom poverljivosti. A dodatna optužba glasi: Tramp je dokumente pokazao i drugim ljudima.
Prema rečima specijalnog istražitelja Džeka Smita, Tramp je time prekršio čitav niz zakona, pa optužnica ima 40 tačaka. To uključuje i činjenicu da je Tramp otežavao istragu, dajući uputstva zaposlenima da unište moguće dokaze. Tramp nije jedini optuženi, s njim će na optuženičkoj klupi biti i dvoje zaposlenih. Početak suđenja zakazan je za maj 2024.
Zavera protiv SAD i izbornog zakona
Druga optužnica protiv Trampa na saveznom sudu– pored prethodnog slučaja poverljivih dokumenata – odnosi se na događaje oko priznavanja rezultata predsedničkih izbora održanih novembra 2020. a koja je kulminirala 6. januara 2021. nasilnim ulaskom mase građana u Kapitol, parlament SAD.
Trampovi pokušaji da negira pobedu Džozefa Bajdena, da sebe proglasi pobednikom izbora i spreči potvrdu, odnosno legalizovanje izbornog rezultata, ocenjuju se kao „zavera“ po ukupno četiri tačke: zavera radi prevare SAD, zavera za sprečavanje zvanične potvrde izborne pobede Bajdena 6. januara 2021. i zavera protiv izbornog zakona.
Optužnica na 45 stranica prikazuje sliku zavere u Beloj kući. Nedeljama je bilo pokušaja da se izvrši pritisak na poslanike i druge koji su zvanično bili uključeni u organizovanje izbora. Razmišljalo se i o stvaranju lažnih spiskova Trampovih birača koji bi u Kongresu mogli da ponište rezultat izbora. Uprkos tome što je znao kako stvari stoje, Tramp je širio lažne tvrdnje o izborima i instrumentalizovao ljude u Ministarstvu pravde da i oni to čine.
Ako ga porota proglasi krivim , i to makar samo po jednoj tački optužnice, Tramp bi mogao da se nađe iza rešetaka duži niz godina.
Tramp smatra da je ovaj proces politički motivisan i, prema posmatračima, igra na kartu vreme. Ako ponovo bude izabran za predsednika pre nego što se donese presuda, mogao bi da natera Ministarstvo pravde da povuče optužbe. Možda bi čak mogao i sam sebe da pomiluje, pošto se radi o saveznom zakonu. Tramp već sad napada sudije i nadležnost suda i traži promene. Međutim, posmatrači smatraju da su male šanse da će u tome uspeti.
Džordžija: pritisak na ministra da pronađe glasove
Ništa manje eksplozivna, ako ne i opasnija za Trampa jeste optužnica u saveznoj državi Džordžiji, takođe za zaveru radi promene rezultata izbora 2020. Tramp je 2. januara 2021. u sada već legendarnom telefonskom pozivu, terao ministra Breda Rafenspergera da mu nekako pronađe još 11.780 glasova. Toliko glasova je, naime, Trampu bilo potrebno da pobedi u Džordžiji. Snimak razgovora kasnije je objavio „Vašington post“.
Rafensperger, po funkciji nešto kao ministar unutrašnjih poslova, bio je odgovoran za nadgledanje glasanja. Pred istražnim odborom Predstavničkog doma o napadu na Kapitol on je opisao koliki je pritisak na njega tih dana vršio Trampov tim. Slične izjave dali su i dugi koji su pomagali pri održavanju izbora, a koje je Trampov tim optužio za manipulaciju izbora. Pored Trampa, za zaveru i lažne izjave o rezultatima izbora optuženo je još 18 ljudi, uključujući i bivšeg Trampovog advokata i bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija.
Tramp se u Džordžiji, između ostalog tereti na osnovu zakona koji je usmeren na slučajeve organizovanog kriminala, uključujući mafijaške procese. Ako bude osuđen, minimalna kazna je pet, a maksimalna 20 godina zatvora.
Ako se u međuvremenu vrati u Belu kuću, Tramp neće moći da interveniše u proces imenovanjem novog tužioca. Samopomilovanje takođe ne dolazi u obzir: ako je to uopšte moguće, ono važi samo za sudove saveznog nivoa, ali ne i za pojedinačnu državu kao što je Džordžija.
Državna tužiteljka Fani Vilis je izjavila da će zahtevati da suđenje počne u narednih šest meseci. Za razliku od ostalih suđenja, očekuje se da će suđenje u Džordžiji biti prenošeno na televiziji.
Biće ogorčene borbe u sudnicama i van njih
Sudije su poslednjih nedelja više puta upozoravale Trampa da ne vrši pritisak na svedoke i ne napada sudove. Ali, to nikako ne ide s Trampovim temperamentom. Posle prvog saslušanja po optužbama za zaveru radi prevare SAD, Tramp je na svojoj onlajn platformi „Truth Social“ napisao: „Ako me progonite, progoniću ja vas.“
Specijalni istražilac Smit to vidi kao pretnju pravosuđu i zatražio je nalog kojim se Trampu zabranjuje da otkriva osetljive informacije o procesu. Trampovi advokati to smatraju „dekretom o ućutkivanju“. Međutim, kaže se da je jedna sutkinja opomenula Trampa da je zastrašivanje svedoka ili ometanje pravde krivično delo.
Bez obzira na to kako se svi ovi procesi budu završili, gotovo je sigurno da će borbe u sudnicama, ali i van njih, biti ogorčene.
Tagovi
