Bila je nedelja, šest sati po podne, kada se katamaran, iz pravca Dubrovnika, približavao glavnom pristaništu grada Korčule, zatim je i doplovio, prislonio se uz mol svojim desnim bokom, konopci su poleteli, katamaran je bio vezan, i most za iskrcavanje putnika spušten. Na obali su stajali oni koji su nekoga dočekivali, kao i oni koji su čekali da se ukrcaju, jer je katamaran uskoro plovio dalje, preko Hvara, ka Splitu. I dozvolite naratoru da se ovde uključi i da se otvori, jer je dolazak putnika na ostrvo, kao i samo njihovo iskrcavanje, nešto što naratora razgaljuje, taj prvi susret sa gradom od kojeg očekuju on ili ona, turista, stranac, da mu pruži puno zanimljivosti, kao i lep odmor, ukusnu i obilnu hranu, da mu pruži sva ona zadovoljstva koja će kasnije, za nedelju ili dve, prepričavati u kancelariji ili za stolom u restoranu svojim prijateljima, tamo negde na kopnu. I dozvolite da ipak odmah pređem na stvar, jer su se među onima koji su stajali na pristaništu nalazila i dva poznata lica, tu je bila Tonka, pila je šejk od bobičastog voća, đumbira i sa kokosovim mlekom, a na samo pet koraka od nje, stajao je Mate i lizao četiri kugle sladoleda. Naravno da su im se pogledi susreli, Mate je čak i mahnuo u znak pozdrava, Tonka je samo klimnula glavom, bio je to hladan susret, zbog njihovog grubo prekinutog odnosa u kojem su bili ne tako davno.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 17. AVGUSTA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Tagovi
