Prema organizatorima, cilj predstojećeg samita BRIKS (22. do 24. avgust) u Južnoafričkoj Republici (JAR) jeste pravedniji sistem globalnog upravljanja i suprotstavljanje ekonomskoj dominaciji zapadnih zemalja.
Ali, neki posmatrači kažu da bi odsustvo ruskog lidera Vladimira Putina moglo da ugrozi njegov rastući uticaj u Africi.
Rusija je jedna od pet članica, uz Brazil, Indiju, Kinu i JAR. Te zemlje sebe smatraju ekonomijama koje brzo rastu.
Protiv ruskog predsednika je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zbog invazije Rusije na Ukrajinu. Njegova potencijalna poseta predstavljala je diplomatsku i pravnu dilemu za JAR, sve dok nije potvrđeno da će rusku delegaciju predvoditi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
„Prisustvo Putina bi izazvalo veliko odvraćanje pažnje, imajući u vidu sve kontroverze koje su proizašle iz optužnice Međunarodnog krivičnog suda“, rekao je za DW Gideon Čitanga, naučni saradnik na Univerzitetu Vitvatersrand u Johanesburgu.
„Tako da njegovo odsustvo barem pomaže da se za sada zadrži fokus na ključnim pitanjima. Drugim rečima, biće manje buke u vezi sa predsednikom Putinom, njegovim hapšenjem i verovatno čitavim pitanjem povezanim sa odnosima Rusije i afričkih zemalja“, dodao je Čitanga.
Da li je važno Putinovo odsustvo?
Još u julu, Putin je umanjio značaj svog nedolaska u Južnu Afriku. „Mislim da moje prisustvo na samitu BRIKS nije važnije od toga da budem ovde u Rusiji“, rekao je Putin.
Međutim, Gustavo de Karvaljo, viši istraživač na Južnoafričkom institutu za međunarodne poslove, rekao je da je u ovom trenutku Rusija ekonomski slaba, što bi potencijalno ostavilo otvorena vrata za ozbiljnije pregovore da je Putin pošao na put.
„Putin plaća danak ratu. I tako bi možda mogli biti sklopljeni neki poslovi na visokom nivou da je predsednik Putin došao“, rekao je on za DW. „Ali ne mislim da će njegovo odsustvo na bilo koji način imati veliki efekat.“
S tim se ne slažu svi. Uoči samita BRIKS, južnoafrička radikalna levičarska opoziciona partija, Borci za ekonomsku slobodu (EFF), pozvala je lidere Kine, Indije i Brazila da bojkotuju događaj u znak solidarnosti sa Putinom. Lider stranke Džulijus Malema okupio je svoje pristalice da održe proteste u znak podrške ruskom lideru.
„Pozivamo predsednika Narodne Republike Kine, Indije i Brazila da ne dolazi na samit BRIKS u znak solidarnosti sa predsednikom Putinom“, rekao je Malema.
„Upravo [južnoafrički predsednik] Ramafosa — kukavica Ramafosa — nije mogao da garantuje da nećemo uhapsiti Putina… Nikada nećemo podržati imperijalizam protiv predsednika Putina.“
Ruske sahelske ambicije u centru pažnje
Ruski lider ne izaziva talasanje samo u JAR. Nedavni puč u Nigeru takođe je pokazao rastući uticaj Rusije u regionu Sahela nakon talasa državnih udara u poslednje tri godine.
U Maliju i Burkini Faso državni udari su izvedeni u protekle dve godine — vojni lideri su proterali trupe bivše kolonijalne sile Francuske i ojačali diplomatske odnose sa Moskvom.
Obe zemlje su upozorile da su protiv bilo kakve vojne intervencije u Nigeru, a Putin je potcrtao želju za „mirnim rešenjem“. Pod demokratski izabranim predsednikom Nigera Mohamedom Bazumom, zemlja se smatrala zapadnim saveznikom.
Frederik Goloba Mutebi, istraživač i komentator društveno-političkih zbivanja u regionu Velikih jezera, kaže za DW da Rusija jednostavno sledi sopstvene interese u regionu Sahela, slično kao što su to činile i zapadne sile u prošlosti.
„Rusija će, kao i sve druge zapadne sile, podržati vlade u Africi koje su usklađene sa njenim interesima“, rekao je Goloba. „Ako Rusija danas radi isto, Zapad ne bi trebalo da se osvrće i brine zbog rastućeg uticaja Rusije u Africi.
Afrika ima sopstvene interese
Prema istraživaču Čitangi iz Johanesburga, dominantna ostaje priča da Rusija malo doprinosi afričkim ekonomijama u poređenju sa svojim vojnim učinkom.
„Međutim, neki Afrikanci Putina smatraju ključnim saveznikom“, rekao je on, dodajući da su građani Afrike više zainteresovani „kako će njihove zemlje imati koristi od samita BRIKS i novih odnosa oko BRIKS“.
Čitanga veruje da afričke zemlje neće nužno popustiti pod pritiskom Zapada „Postoji velika zabrinutost među afričkim kreatorima politike, istraživačkim centrima i akademicima, koji su veoma kritični prema onome što vide kao licemerje Zapada u pokušaju da utiče ili diktira politiku u afričkim zemljama.“
Goloba kaže da su afrički lideri i dalje veoma svesni odnosa drugih nacija prema Rusiji, naročito izveštavanja zapadnih medija. Na samitu Rusija-Afrika ove godine učestvovalo je samo 17 šefova afričkih država, u poređenju sa 43 na prvom samitu 2019. godine.
„Ne može se reći da su afrički lideri putovali u Moskvu ili tamo bili zastupljeni zato što vole Putina. Imali su interese u odnosu sa Rusijom koje moraju da sačuvaju“, objasnio je Goloba.
