Na samitu u Johanesburgu (22-24- avgust) će države BRIKS raspravljati o proširenju kluba – interesenata ima mnogo. Drugo pitanje je kako se odnositi prema Rusiji i izvozu ukrajinskih žitarica.
Proširenje petorke će u Johanesburgu biti jedna od najvažnijih tema samita BRIKS, kluba zemalja koji okuplja Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku.
Duga je lista zemalja koje su zainteresovane za ulazak u taj klub. U pitanju su 23 države,među njima Saudijska Arabija, Indonezija, Iran, Argentina i Etiopija.
„Šefovi vlada i država članica grupe BRIKS će objaviti zajedničku izjavu oko proširenja grupe“, najavio je početkom avgusta južnoafrički ambasador pri BRIKS-u Anil Soklal za američki Blumberg. A to će onda, kako je dodao, pokrenuti odlučujuće promene u globalnom poretku.
Rat u Ukrajini, sankcije, kritike na račun dolara i globalno odmeravanje snaga… Samit BRIKS ne odražava samo distanciranje brojnih zemalja u razvoju ili tranziciji od Zapada, već je i odraz njihovog rastućeg samopouzdanja.
Provokacija iz Pekinga
„Kina profitira od anti-američkog sentimenta zemalja BRIKS, što vodi do toga da se mnoge zemlje globalnog Juga približavaju Kini“, pojašnjava stručnjak Feliks Li za DW. „To je cilj koji Kina sledi u BRIKS.“
BRIKS je doduše daleko od toga da bude funkcionalni savez prožet međusobnim poverenjem svojih članica, kao što je to među članicama G7, dodaje Li. „Ali Pekingu je važno pre svega da može suprotstaviti nešto funkcionalno Amerikancima.“
I Rusija sledi svoje strateške interese. „Moskva želi da iskoristi postojeći trenutak kako bi svoju saveznicu Kinu naterala da u klub primi zemlje poput Belorusije ili Venecuele“, kaže politikolog Ginter Majhold sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.
Dodaje da za Putina ulazak novih članica u BRIKS nudi mogućnost da prebrodi međunarodnu izolaciju.
Sporno proširenje kluba
Ta izolacija će ponovo biti demonstrirana i na samitu u Johanesburgu. Putin naime neće lično učestvovati na skupu na koji dolaze predstavnici ukupno 71 zemlje sveta.
Razlog: protiv njega je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje, tereteći Putin za ratne zločine u Ukrajini. Južnoafrička Republika kao domaćin nije garantovala Putinu da neće biti uhapšen, pa rusku delegaciju predvodi šef diplomatije Sergej Lavrov.
Proširenje grupe je sporno i unutar samog BRIKS. Indija, Brazil i Južnoafrička Republika nisu zainteresovane jer bi tako izgubili na uticaju, a sa novim članicama bi dobili i nove probleme, smatra Majhold.
„Kad svako pokušava da uključi svog prijatelja u klub, samo se povećava heterogenost unutar BRICKS, a i napetosti postaju sve veće“, kaže on.
Južnoafrička šefica diplomatije Naledi Pandor je već u aprilu rekla da najpre treba diskutovati o kriterijumima za prijem novih članova.
„Verovatno će to ići u smeru da postoji krug punopravnih članica BRIKS plus one zemlje koja neće imati ista prava i mogućnosti odlučivanja“, pretpostavlja Majhold.
Strani investitori
Uprkos internim konfliktima, zemlje BRIKS se smatraju uspešnim projektom. Njihov udeo u globalnoj ekonomiji je za desetak godina porastao sa 18 na 26 odsto.
Dva dodatna indikatora ukazuju na potencijal ove grupe: stopa rasta internih izvoza unutar BRIKS i visina stranih direktnih investicija u zemlje-članice.
Prema navodima Konferencije UN o trgovini i razvoju, obe te stope su iznadprosečne u globalnom poređenju.
Razvoj Kine dominira rastom petorke, to je jasno. Baš kao što Peking dominira i po pitanju trgovinskog bilansa unutar BRIKS. Kina je najveći trgovinski partner Brazila, Rusije i Južnoafričke Republike. Samo je Indija izuzetak. U toj zemlji je Kina na drugom mestu, nakon SAD-a.
Sankcije? Ne, hvala…
Antizapadno pozicioniranje grupe se u Evropi posmatra sa zabrinutošću, kaže Majhold. „Stiče se utisak da BRIKS za Putina još uvek predstavlja veliku podršku. I da za mnoge druge zemlje BRIKS postaje utočište u kojem žele da se zaštite od sankcija i posledica sankcija.“
Članice ove grupe ne podržavaju sankcije protiv Moskve. Kina, Brazil i Indija su trenutno među najvećim kupcima jeftinih ruskih energenata.
No, mnoge zemlje u razvoju su posebno teško pogođene posledicama rata u Ukrajini.
„Postoji jasan interes da Rusija ne sabotira snabdevanje prehrambenim proizvodima. Isto to važi naravno i za snabdevanje đubrivom“, pojašnjava stručnjak Majhold.
Zato, kako napominje, u Johanesburgu će biti na snazi neformalna agenda po pitanju Rusije:
„S jedne strane, traži se način da se ublaži stanje u zemljama BRIKS-a koje su pogođene sankcijama. A s druge strane, zemlje članice ne žele da stanu na jednu stranu i tako još intenzivnije budu uvučene u konflikt. A upravo to će biti teško izvesti.“
Tagovi
