BRIKS: Da li će biti proširenja?

Lideri zemalja u razvoju – koji predstavljaju skoro polovinu svetske populacije, uključujući Kinu i Rusiju, sastaju se u Južnoj Africi na važnom samitu s ciljem jačanja njihovog saveza kao protivteže Zapadu.

Na samitu grupe BRIKS u Johanesburgu domaćin je predsednik Južne Afrike, Kiril Ramaposa, i okuplja premijera Indije – Narendra Modija, kao i predsednike Kine – Si Đinpinga, i Brazil – Luiza Inasija Lulu da Silvu.

Lideri drugih zemalja u Africi, Aziji i na Bliskom istoku takođe prisustvuju, a mnogi se nadaju da će biti pozvani da se pridruže bloku. Dvodnevni samit počeo je jutros, piše Gardijan.

Rusiju predstavlja njen ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, a ne predsednik.

Vladimir Putin je odlučio da ne putuje u Johanesburg kako ne bi prisilio Južnu Afriku da izabere između ispunjavanja suprotstavljenih obaveza kao domaćina samita i kao člana Međunarodnog krivičnog suda. ICC (International Criminal Court) je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini, što bi – teoretski – obavezalo Južnu Afriku da ga zadrži. Putin će se ovog puta na samit uključiti putem video linka.

Na samitu bi grupa BRIKS, čije ekonomije čine četvrtinu svetskog bruto domaćeg proizvoda, mogla zauzeti jasno antizapadni kurs. To otvara mogućnost za novog i ponovno osnaženog ekonomskog i političkog aktera protiv Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika u svetskim poslovima.

U nedelju je Ramaposa pokušao da umiri zabrinute posmatrače i unutrašnje protivnike tako što je rekao da Južna Afrika „neće biti uvučena u takmičenje između globalnih sila“ i da želi da izbegne svet koji se „sve više polarizuje u takmičarske i rivalske tabore“.

„Naša odluka da se ne uskladimo ni s jednom od globalnih sila ne znači da smo neutralni po pitanju principa ili nacionalnih interesa“, rekao je on gledaocima u televizijskom nacionalnom obraćanju.

Jedna od tema na samitu biće potezi za podrivanje dominacije američkog dolara u međunarodnim trgovinskim transakcijama, što bi bilo korisno za Rusiju koja se suočava sa sankcijama uvedenim nakon njene invazije na Ukrajinu.

Kina želi da izgradi širu koaliciju zemalja u razvoju kako bi proširila svoj uticaj i ojačala svoje napore da se takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama na globalnoj sceni.

„Tradicionalni globalni upravljački sistem postao je disfunkcionalan i nemoćan“, rekao je kineski ambasador u Južnoj Africi, Čen Sjaodong, dodajući da grupa BRIKS „sve više postaje čvrsta sila u odbrani međunarodne pravde“.

Međutim, kako Kinezi planiraju proširenje i izraženije političko stajalište koje je Peking izložio, Indija, najmnogoljudnija zemlja u grupi, našla se nezadovoljna ovom situacijom.

Profesor Harš Pant, stručnjak za međunarodne odnose u Fondaciji za istraživanje Observer, rekao je da Indija želi da osigura da ova platforma ne sklizne u otvoreno antizapadno usmerenje. „Postoji opasnost od toga s obzirom na agendu koju imaju i Rusija i Kina“, naglasio je Pant.

„Indija nema interes da oblikuje spoljnu politiku u antizapadnom pravcu. BRIKS je koncipiran kao geoekonomsko tlo, ali klizi ka geopolitičkoj ulozi i Indija se verovatno neće osećati udobno s tim.“

Zvaničnici Južne Afrike kažu da je više od 40 zemalja iskazalo interesovanje za pridruživanje grupi BRIKS. Dvadeset i tri zemlje su formalno zatražile da budu primljene.

Anil Suklal, južnoafrički ambasador za Aziju i BRIKS, rekao je da je jedan od razloga zbog kojih se zemlje priključuju grupi „veoma polarizovan svet“ koji je dodatno polarizovan ukrajinskim ratom, i da se zemlje prisiljavaju da biraju strane.

„Zemlje na jugu ne žele da im se govori koga da podrže, kako da se ponašaju i kako da vode svoje suverene poslove. Sada su dovoljno jake da izraze svoje stavove“, rekao je Suklal.

Među potencijalnim novim članicama su Iran i Venecuela, obe pogođene sankcijama i diplomatski izolovane.

Ramon Lobo, bivši ministar finansija i predsednik centralne banke Venecuele, rekao je za Rojters da su druge globalne integracione strukture zaslepljene hegemonističkim viđenjem koje je iznela vlada Sjedinjenih Američkih Država.

Rusija takođe vidi samit kao priliku da ojača svoje saveze u svetu, posebno u Africi. Putin je prošlog meseca ugostio afričke lidere u Sankt Peterburgu na drugom samitu Rusija-Afrika.

Afrički kandidati za članstvo kao što su Etiopija i Nigerija privlače blok svojom predanošću UN reformama koje bi Africi dale snažniji globalni glas. Drugi veruju da bi prošireni BRIKS mogao da izdejstvuje promene u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci.

S obzirom na to da se Indija protivi ulasku novih članica u BRIKS, bez stroge zaštite i zabrinutost da će Peking popuniti grupu protivzapadnim saveznicima, vrlo je malo verovatno da će biti konsenzusa, kažu stručnjaci, što znači da je trenutno proširenje malo verovatno.

„Ne mislim da ćemo videti bilo kakve eksplicitne poruke o ovom pitanju, samo neke blage izjave“, rekao je Pant.

Mnogi analitičari su takođe skeptični u vezi sa nadama da čak i proširena grupa BRIKS može imati značajan uticaj. Otkako je osnovana 2009. godine, ambicije bloka da ostvari značajan globalni politički i ekonomski uticaj osujećene su razlikama između vrednosti, interesa i političkih sistema njenih članica.