Dragi svi,
Stigla sam u Sarajevo. Je l’ oni i za doručak jedu baklave? Duhoviti su onako kako sam kao dete slušala u vicevima. Ovde lakše pripadam nego u bilo kojem drugom gradu koji nije Beograd ali možda mi se samo čini. Grad nije isti kad ga posetiš i kad s njim živiš, kao ni ljudi. Na ulicama je sve živo, kuva se i kuburi. Kažu da je tako samo zato što je festival. Ovde sam jer sam primljena na Sarajevo Talents, na masterklas za scenariste u okviru Sarajevo Film Festivala. Smešno mi je što nas zovu talentima, zar ta reč nije nekako prevaziđena? Valjda je danas sve u pokušajima i uloženim satima. Mentori su nas okupili u amfiteatar da se upoznamo. Prostorija puna reditelja, scenarista, glumaca, snimatelja, producenata, montažera, kritičara. Nikad nisam bila u sobi punoj ljudi iz sveta filma, kao što nikad nisam bila ni u sobi punoj pisaca. Zato što svuda sedim na pola dupeta kao da je večito u toku igra muzičkih stolica.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 24. AVGUSTA
Tagovi
