Piše: Jasmina Momčilović, pedagog, DokTok pedagog
Ukoliko ste roditelj budućeg prvaka, sigurna sam da ste do sada pročitali dosta tekstova na ovu ili sličnu temu i uporedo, očekujući taj svečani ili pak famozni 1. septembar, možda čak i isčitali i pogledali video materijale kako biste i sebi pomogli da taj dan i predstojeći period dočekate i izdržite junački, hrabro i sa što manje tenzije i briga.
A da li to mora baš tako? Da li je osećaj strepnje prilikom polaska u 1. razred zaista dominantno stanje i da li ste vi, kao roditelji, možda preterali u svemu tome, prosto pitanje, ma, da li je to normalno? Vraćate se za trenutak u vaše vreme i ne uspevate da se setite da su vaši roditelji posedovali taj osećaj neizvesnosti i straha ili pak to niste uspeli da vidite u njihovim očima.
Sva osećanja, na domak 1. septembra postaju intenzivnija. Od osećaja sreće, ponosa, znatiželje – pa do, već spomenutog straha, strepnje, brige.
Odgovor na pitanje da li je sve to „normalno“, glasi: JESTE, vi ste u blagoj panici jer je sada upravo TAJ period o kome ste čitali, slušali, razmišljali…Period kada izlazite svi, kao porodica, iz okvira svakodnevnice i zone sigurnosti ili zone konfora i kada se polako pripremate za SKOK u razvoju koji donosi novi period odrastanja kako za vaše dete, tako i za sve vas, ukućane. Setite se samo izreke: „Brod je prelep u luci, ali je stvoren da bi plovio.“ Da li vam je sada barem malo lakše?
Naravno, osećate da sam realna u opisu. Ne skrivam da vam opišem realnost koju posmatram, živim i analiziram već duže od 20 godina. Međutim, baš zbog toga sa sigurnošću i velikim entuzijazmom želim da vam od srca čestitam na trenutku ogromne sreće zato što vam dete polazi u školu i kreće u jednu novu avanturu!!
Imate još malo vremena da proverite da li ste izvršili poslednje pripreme za polazak u školu, a posle, u toku, korigujete eventualne propuste ili pak uživate u savršenom periodu adaptacije svog deteta.
Poćetak obrazovanja ima za cilj da razvije entuzijazam, da razvije maštu i pomogne deci da steknu poverenje u sebe i svoje mogućnosti – držite se čvrsto ove premise!
U trenutku kada ovaj tekst pišem, vi ste već odabrali pravu školu, možda već znate i koja će vam biti učiteljica i koji će drugari biti u razredu, možda ste se raspitali i o programu po kojem će deca učiti kao i o mogućnosti pohađanja produženog boravka, ali ono što još uvek ne znate ili pak niste sigurni da procenite jeste – koje veštine vaše dete treba da poseduje da bi uspešno započelo školovanje i koje veštine ćete vi kao roditelji negovati kao prioritet kod sebe i kod njih? Ja ću se pozabaviti tim aspektom razvoja i pokušati da vam pomognem da školu doživite kao prostor u kome će vaše dete ući kao individua sa svojim autetntičnim potrebama a u kojem će mu se ponuditi spektar različitih izazazova od socijalnih do kognitivnih ( saznajnih), a sve to percipirano od strane detetovih emocija koje su kod svakog različite. Dakle, ono što pokušavam da vam rasvetlim jeste ŠKOLA kao skup potpune različitosti dece, a definisana vrlo egzaktnim pravilima, zakonima, programima.
I šta ćemo sad?
Idemo redom i molim vas, opušteno i smireno, dragi roditelji.
Osvrnite se na nekoliko važnih načina kojim možete u znatnoj meri da pripremite dete za 1.razred:
1. Ohrabriti svoje dete i sa pozitivnim stavom pričajte o školi
Upoznajte svoje dete sa školom koja ga očekuje. Povedite ga u šetnju da obiđe školu i pričajte mu o pozitivnim stranama koje donosi školovanje: novi drugari, igra, raspored časova, nastavni predmeti, vannastavne aktivnosti i sl. Sve predstavite kao novi izazov koji će ga podstaći da štopre krene u novu avanturu. Jako je važno da u svemu tome, sa druge strane, ne preterate, dakle, da ne predstavite stvari idiličnim kroz ružićaste naočare. Treba zadržati realan stav i predstaviti i školske obaveze. A to znači, razgovarati sa vašim mališanom i o domaćim zadacima, obavezama koje će morati samostalno ali i uz vašu pomoć da ispoštuje. U okviru ove priče, ne zaboravite da uvek stavite do znanja da će imati pravo i mogućnost da samoprocenjuje sebe i svoje mogućnosti, a to znači da slobodno traži pomoć kada mu je potrebna a sve što može sam da uradi, da to i pokuša, bez straha od osude i što je najbitnije ne upoređivajući se sa drugima! O tome više u nastavku priče…..
2. Podstaknite detetovo samopuzdanje
Možda deluje manje važno, ali priča o samopuzdanju je više nego bitna. Kada podstaknemo detetu samopouzdanje, vi ciljano rešavate ili pak umanjujete više potencijalnih problema koje škola kao sredina može da donese, a to je:
Konstruktivniji stav prema neuspehu/uspehu;
Građenje svog ličnog prostora i umešnost da kažemo NE određenim osobama;
Utičete da vaše dete opstane u sredini sa dosta različitosti;
Otpornije je na sve veću prisutnost uznemiravanja, zlostavljanja i zadirkivanja;
Pravo samopouzdanje je lična stvar, ne bazira se na tome šta drugi misle o vama i kako vas doživljavaju, već prvenstveno na tome kako doživljavate sami sebe! Ono je odraz vašeg odnosa prema samom sebi, ne zavisi od drugih ljudi i okolnosti, ne temelji se na iluzijama o sopstvenoj inferiornosti ili superiornosti u odnosu na druge. Pravo samopouzdanje nije stvar osećaja, već stava, a osobe koje ga poseduju nemaju strah od tuđeg mišljenja, javnog nastupa, kritike od strane drugih, osude, ne strahuju da će biti ponižene ili odbačene. Osobe koje zaista veruju u sebe, osećaju se ispunjeno, spokojno, celovito, ne teže fasciniranju drugih i nisu u konfliktu sa sobom. Zapamtite to!
3. Naučte svoje dete da „sluša“
Pod ovim zahtevom se podrazumeva da naučite dete koliko je važno poštovati pravilo slušanja – a to je – DOK JEDNA OSOBA PRIČA, OSTALI SLUŠAJU! Ne samo da ćete uticati na njegovu koncentraciju, već ćete ga pripremiti za aktivaciju čula slušanja koja je jako važna u odeljenju sa 30 đaka, recimo. Učiteljica će uložiti nadljudske napore da ispriča šta je potrebno ukoliko je niko ne sluša, odnosno ukoliko svi pričaju u isto vreme. Verujte da je to veština koju mnoga deca ne nauči do 5. razreda. Na taj način nisu u mogućnosti da saslušaju druge, da nauče nešto novo a i samim tim da ne budu osoposobljeni da rade u timu, u grupi. Jako veliku prednost činite svom detetu ukoliko ga osvestite da je važno poštovati pravilo slušanja jer time utičete i na razvoj emotivne inteligencije, osećaja empatije i saosećanja.
4. Uredite kutak za učenje i motivišete dete
Konsultujte dete gde bi najviše voleleo da uči i radi svoje domaće zadatke. Nije neophodno da dete ima svoju sobu, možda nemate uslova za to, ali možete odvojiti jedan kutak u sobi koji će biti posvećen samo učenju i radu – to će biti „kancelarija za prvaka“. Taj kutak će dete urediti uz vašu pomoć, ali obratite pažnju da ne bude prenatrpan detaljima koji će odvući pažnju u drugom smeru i jako je važno da bude dobro osvetljen. Da bi dete pristupilo sa radošću toj „kancelariji“ važno je da motivišete svoje dete kroz igru i smeh jer učenje nije „mučenje“ a često se taj stav nametne deci i teško se iskorenjuje. Bitno je da na vedar i pozitivan način uvedete dete u učenje kako ga ne bi shvatalo kao neki vid (dosadne) kazne, već kao normalan deo dana. Neka znaju da ih podržavate i da ste tu za svaki vid pomoći.
5. Povežite sreću sa školskim uspehom
Moram da istaknem, na kraju, sledeće.
Roditelji često školi daju preveliki značaj. Da, odgovorno tvrdim da sam radeći u školi dosta toga doživela kao veoma „big deal“ i trošila dragocenu energiju uz veoma zabrinute roditelje da rešimo problem ocena, nedostatka odličnog uspeha i naslušala se rečenica: „Da, ali JA znam da on/a to može i zašto bi iz tog predmeta imao 4 kada može imati 5 i znam (sada čitajte pažljivo) da će mu to pomoći da upiše bolju školu, pa fakultet, pa naćiće bolji posao, pa itd“. Da li je to pravilo?
Naime, škola nije samo učenje i školski uspeh. Škola je mesto gde se stvaraju nova prijateljstva, gde se uči toleranciji, gde se stvaraju prvi međuljudski odnosi i sa vršnjacima i sa odraslima ( nastavnicima, profesorima, saradnicima, pomoćnim radnicima i sl…) A tu je i školsko dvorište i igre koje se tu dešavaju, tu je i put od kuće do škole, a sve obojeno različitim emocijama i iskustvima.
Dakle, sreća je i ono što škola nije. Snalaženje u životu zavisi od truda, marljivosti i pozitivno utemeljenog stava o životu.
Brojna istraživanja potvrđuju povezanost iskustava iz ranog dečijeg uzrasta i uspeha u detinjstvu i odraslom dobu. Takođe, dokazuju da za akademska postignuća deteta nisu toliko bitni ni materijalni status porodice, ni genetska predispozicija, pa čak ni inteligencija koliko faktor sreće.
Zašto je to tako? Srećna deca porastu u komunikativnije, otvorenije odrasle osobe, sa više samopouzdanja i spremnosti za rizike od onih koji nisu imali srećno detinjstvo. Zaista, kada pitate srećne osobe zašto su srećne, one kao primer navode dobre međuljudske odnose sa porodicom i prijateljima, ljubav i zadovoljstvo bavljenja onim što vole. Uspeh i školska postignuća ne igraju značajnu ulogu u ovim odgovorima.
I znate šta je naznačajnije u celoj priči. Da se i biti srećan može naučiti. Srećan roditelj je onaj koji svojim primerom pokazuje da je srećan dok uređuje sobu, dok popravlja bicikl, kada uređuje baštu, kada srećno i nasmejano sačekuje svoje najbolje prijatelje kod kuće ili pak odlazi sa njima na piće ili neko putovanje. Sreća je kada svoje dete naučite da otvoreno sa vama priča o „neobaveznim“ temama kao što je ljubav, odnosi sa vršnjacima, kompjuterskim igricama – kada ste mu sagovornik – uh to je BAŠ velika sreća.
Slušajući te „obične“ teme pokazujemo detetu da nam je stalo do njega i ono tako doživljava da je vredno i da je roditelj zaineresovan za njega pa će onda i imati poverenja u vas da vam se obrati i kada ocene budu malo slabije.
I na kraju, svedimo zaključak.
Dobra priprema za početak školovanja usmerena je na pripremu čitave porodice. To je pravi trenutak da postavite sebi pitanje da li ste dovoljno upoznali svoje dete, da li ste pružili dovoljno iskustava, znanja i ljubavi svom detetu, da li ste upoznali njegove sklonosti i interesovanja i da li ste ga uspešno uputili na zahteve koja škola nosi. A iznad svega da li ste formirali zdrav odnos prema školi i postavili prave prioritete, a to je odgajanje pozitivne, saosećajne, toleratne, vredne i samosvesne dece, a ne imperativne odlikaše sa visokim školskim postignućima.
I na kraju tog dana, 1. septembra, razmislite pre nego što postavite prvo pitanje detetu kada se vrati iz škole. Da li ćete mu se obradovati, najpre zagliti i podariti mu osmeh ili ćete ga najpre upitati: „Kako je bilo u školi, da li si znao sve odgovore, da li si bio najbolji?“.
Ukoliko vam je potrebna dodatna pomoć u razvijanju veština samopuzdanja, sreće, motivacije i radnih navika, zakažite konsultacije na DokToku, platformi za online konsultacije sa stručnjacima mentalne podrške i lekarima brojnih specialnosti..
Tagovi
