BRIKS je objavio odluku o proširenju, a 11 zemalja pozvano je da se pridruži organizaciji koju su osnovali Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Šest od tih 11 pozvanih, trebalo bi da se pridruže BRIKS-u od januara sledeće godine.
To su: Iran, Argentina, Egipat, Etiopija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, rekao je predsednik Južne Afrike Siril Ramofosa, prenosi Danas.
Debata o proširenju bila je na vrhu dnevnog reda trodnevnog samita u Johanesburgu, a sve članice BRIKS-a javno su podržale odluku o proširenju bloka zemalja u kojima ukupno živi oko 3,5 milijarde ljudi, odnosno oko 40 odsto svetskog stanovništva i koji čine četvrtine globalnog bruto domaćeg proizvoda.
Članice se zalažu za veću upotrebu nacionalnih valuta u međusobnoj razmeni i uspostavljanje, kako kažu, pravednijeg svetskog poretka, u kojem bi se glas zemalja u razvoju jasnije čuo.
Šefovi država svih zemalja članica su lično prisustvovali samitu, osim ruskog predsednika Vladimira Putina koji se u dva navrata obratio putem video linka.
BRIKS se „zalaže za svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija i prava ljudi na sopstveni razvoj“, rekao je Putin u video obraćanju.
Putin nije otišao u Južnu Afriku kako ne bi rizikovao da bude uhapšen na osnovu naloga Međunarodnog krivičnog suda koji ga optužuje za razne zločine u Ukrajini.
Južna Afrika, kao jedna od više od 120 zemalja potpisnica sporazuma o osnivanju suda, bila bi u obavezi da uhapsi Putina da je kročio na njeno tlo.
Slavlje u Etiopiji
Poziv da se pridruži BRIKS-u, Etiopija je pozdravila kao „veliku diplomatsku pobedu“.
Premijer Abi Ahmed, koji je prisustvovao samitu BRIKS-a u Južnoj Africi, nazvao je odluku „velikim trenutkom za Etiopiju“.
Etiopija je jedna od dve afričke zemlje (druga je Egipat) koja će postati članica u januaru.
Pojedini smatraju da će to biti prilika za Etiopiju da popravi poziciju među potencijalnim investitorima.
Ipak, imidž zemlje je ukaljan brutalnim dvogodišnjim građanskim ratom u severnom regionu Tigraja.
Završen je prošlog novembra, ali se ponavljaju i sukobi u drugim oblastima.
Ranije jak saveznik SAD u ratu protiv terorizma širom Afričkog roga, odnosi Etiopije sa Zapadom su se pogoršali pošto su se tokom sukoba u Tigraju pojavile optužbe za teška kršenja ljudskih prava.
To je za posledicu imalo smanjene pomoći i ekonomske podrške Zapada, od kojih je Etiopija zavisila u velikoj meri.
Pojedini analitičari smatraju da će pridruživanje BRIKS-u Etiopiji dati bolju osnovu za pregovore o kreditima i finansijskoj pomoći, jer bi Zapad mogao da strahuje od čvršćih veza afričke zemlje sa Kinom.
U poslednjoj deceniji, Etiopija je bila jedna od najvećih primalaca ekonomske podrške Kine jer je bila među najbrže rastućih ekonomijama Afrike.
Međutim, građanski rat je usporio rast i ostavio privredu zemlje u poteškoćama.
Šta znači širenje BRIKS-a?
Kineski predsednik Si Đinping opisao je najavljeno proširenje petočlanog BRIKS-a kao „istorijsko“, ali još nije jasno dokle sežu zajednički interesi zemalja.
Proširenje BRIKS-a će „dalje ojačati snagu svetskog mira i razvoja“, rekao je on, obraćajući se liderima okupljenim u konferencijskom centru u južnoafričkom trgovačkom centru uJohanesburgu.
Zemlje BRIKS-a – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – često se doživljavaju kao protivteža Zapadu.
Šest novih zemalja – Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – trebalo bi da se pridruže u januaru.
Kina jse najviše zalagala za širenje grupe kao način da se suprotstavi zapadnoj dominaciji.
Stiv Čang, direktor londonskog Instituta Soas Čajna, kaže da, iako članovi BRIKS-a na prvi pogled nemaju mnogo zajedničkog, kineski predsednik je kolegama iz zemalja članica bloka ukazivao da svi žele sličnu budućnost: niko od njih ne želi da živi u svetu kojim dominira Zapad.
„Ono što Kinezi nude je alternativni svetski poredak u kojem autokrate mogu da se osećaju bezbedno i sigurno u njihovim zemljama“, kaže profesor Čang.
„Oni mogu da pronađu alternativni pravac razvoja, a da ne moraju da prihvate uslove koje nameću Amerikanci i evropske sile“, dodaje.
Domaćin, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, blistao je kada je objavljivao nove članove.
„Cenimo interes drugih zemalja da izgrade partnerstvo sa BRIKS-om“, rekao je Ramafosa.
Dodao je da će se više zemalja pridružiti u budućnosti nakon što se glavne nacije dogovore o kriterijumima za članstvo.
Ali na samitu u Johanesburgu bilo je podela oko toga koliko država treba da se pridruže i koliko brzo.
Konferencija za novinare lidera bila je zakazana za sredu nakon što su se kružile glasine o tome da je pet zemalja dodato u blok, ali je otkazana u poslednjem trenutku.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva nije se pojavio na večeri lidera bloka u sredu.
Ne znamo zašto tačno, ali je on nameran da održi veze sa zapadnim saveznicima i bio je rezervisan u vezi sa prijemom novih članica u BRIKS.
U sredu kasno uveče, novinari su dobili obaveštenje o ranojutarnjoj konferenciji za štampu, da bi ona ponovo bila odložena za dva sata.
Bili su to znaci da su razgovori u toku do poslednjeg trenutka, jer je dodata šesta zemlja iznenađenja.
Ruski predsednik Vladimir Putin učestvovao je putem video-linka iz Rusije zbog opasnosti da bude uhapšen zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.
U govoru jenj ponovo napao zapadne zemlje, rekavši da njihov „neoliberalizam“ predstavlja pretnju kako tradicionalnim vrednostima u zemljama u razvoju, tako i nastanku multipolarnog sveta u kome nijedna zemlja ili blok ne dominira.
Bez navođenja imena, bilo je jasno o kome Putin govori: o Sjedinjenim Državama.
U utorak je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pokušao da umanji planove proširenja bloka.
On je rekao da zbog razilaženja u stavovima zemalja BRIKS-a-a o kritičnim pitanjima ne vidi da to „evoluira u neku vrstu geopolitičkog rivala Sjedinjenim Državama ili bilo kome drugom“.
I možda je u pravu.
Od šest novih članica, nijedna se ne smatra antiameričkim državama, kaže Sarang Šidore, direktor programa Global Jug na Kvinsi institutu u Vašingtonu.
„Mislim da je poruka da je ovo raznolik skup zemalja, nijedna od njih nije bliski saveznik SAD, formalni saveznik, dve ili tri su protivnice SAD.
„Ali šire gledano, ovo nije grupa antiameričkih država“, rekao je on za BBC.
Ipak, širenje BRIKS-a označava promenu.
„Više to nije svet u kome SAD mogu da postavljaju sve norme ili da pokreću sve institucije. Nema sumnje u to. Ali zamena američkom uticaju?
„Ne, rekao bih da je mnogo više komplementarnost nego zamena koja je na pomolu“, dodao je Šidore.
Izneo je tvrdnju da pojedine zemlje „promovišu kolonijalizam“ koji je doveo do „strašne krize“ u Ukrajini.
Kaže i da su ruske akcije u Ukrajini odgovor na rat koji je „pokrenuo“ Zapad.
Poručio je i da Rusija jeste za mir i pregovore, ali samo ako budu priznate, kako je rekao, nove ruske teritorije, misleći na četiri ukrajinska regiona koje je Rusija mimo mešunarodnog prava prisvojila septembra prošle godine.
Ni u jednom od ta četiri regiona – Donjeck, Lugansk, Hersonska i Zaporoška oblast – Rusija nema potpunu kontrolu.
„Težnja zapadnih zemalja da očuvaju svoju hegemoniju u svetu dovela je do državnog udara u Ukrajini 2014. godine, rekao je ruski predsednik.
„Rusija je odlučila da podrži ljude koji se bore za svoju kulturu, za svoju tradiciju, za svoj jezik i za svoju budućnost“, tvrdi on.
On kaže da su akcije Rusije u Ukrajini „zamišljene da stave tačku na rat koji je Zapad pokrenuo protiv ljudi u Donbasu [na istoku Ukrajine]“.
Nakon što je okrivio Zapad za rat Ukrajini, Putin je rekao da je prioritet BRIKS-a uspostavljanje novih, održivih, bezbednih transportnih ruta, poput „koridora sever-jug“ koji bi povezivao ruske luke sa morskim terminalima u bliskoistočnom zalivu i Indijskom okeanu.
Govorio je i o jačanju partnerstva u nauci i inovacijama, zdravstvu, obrazovanju, razvoju humanitarnih veza uopšte, kulturnoj i civilizacijskoj raznolikosti.
U danu kada se očekuje da indijska svemirska letelica sleti na Mesec, premijer te zemlje predložio je članicama BRIKS-a saradnju upravo na polju svemirskih istraživanja.
Njegov predlog je stvaranje satelitske konstelacije zemalja BRIKS-a i „Konzorcijuma za istraživanje svemira“.
Modi je čestitao BRIKS-u na dosadašnjim dostignućima, pre svega stvaranju Nove razvojne banku, za koju kaže da igra važnu ulogu u razvoju zemalja.
„Stvorili smo finansijsku zaštitnu mrežu“, kaže on.
Indijski premijer je predložio i ulaganje u tehnologiju za dalje obrazovanje ljudi u zemljama BRIKS-a, centralno skladište tradicionalnih lekova i saradnju na zaštiti velikih mačaka.
Na to se našalio domaćin, predsednik Južne Afrike Siril Ramofosa: „Ako vam treba još geparda, došli ste u dom geparda“, izazivajući smeh u prostoriji.
Modi je rekao i da Indija potpuno podržava širenje BRIKS-a, odnosno prijem novih članica.
Predsednik Kine Si Đinping rekao je da su se okupili u vreme kada je svet ušao u „novi period turbulencija i transformacije“.
Naglasio je da bi BRIKS trebalo da „donese svetu više sigurnosti, stabilnosti i pozitivne energije“.
Govorio je i o Kini koja uspostavlja naučno-inovacioni park, kao i o planovima za zajednički rad na satelitskoj mreži i inovacijama veštačke inteligencije.
Kineski predsednik se pomenuo i pitanje bezbednosti sveta.
Rekao je da „hladnoratovski mentalitet još proganja naš svet“, pozivajući članice BRIKS-a da se drže „mirnog razvoja“.
Tagovi
