Predsednik Vladimir Putin je 24. avgusta sugerisao da je Prigožin mrtav, govoreći o njemu u prošlom vremenu, prisećajući se njihovog najranijeg poznanstva u Sankt Peterburgu ranih 1990-ih i dajući mu komplimente za poslovnu sposobnost – ali je rekao i da je napravio „ozbiljne greške u životu“.

Dok većina posmatrača pretpostavlja da je Prigožin mrtav, neki analitičari Kremlja čekaju neku vrstu definitivnog forenzičkog dokaza o njegovoj smrti.

Nema mnogo jasnih analiza o posledicama po Rusiju i Putina – ili, u tom slučaju, po moskovske vojne komandante i rat protiv Ukrajine, ili za Vagnera i ratoborne jastrebove koji pozivaju na još agresivniju invaziju, prenosi N1.

Putin: Jači ili slabiji?

Pobuna koju je Prigožin pokrenuo tačno dva meseca pre pada njegovog poslovnog aviona bio je najveći izazov sa kojim se Putin suočio kao istaknuta politička ličnost – „najdirektniji napad na rusku državu za 23 godine na vlasti Vladimira Putina“, kao rekao je direktor CIA.

Ipak, čak i nakon što je pobunjenike žigosao kao izdajnike i nazvao pobunu „nožem u leđa“, Putin je učinio malo ili ništa da izrekne osvetu ili odmeri kaznu.

Nekoliko dana kasnije, sastao se sa Prigožinom i nekim od pobunjenika u Kremlju.

A Prigožin je ostao slobodan, dolazio je i odlazio iz Rusije i Belorusije i pojavljivao se u Africi, gde je imao rastuću poslovnu imperiju.

Dodajte tome i Prigožinovo višemesečno otvoreno ruganje Putinovim ratnim komandantima.

Mnogim dugogodišnjim posmatračima Kremlja, ruski predsednik – koji u prošlosti nije pokazivao milost prema ljudima koje je smatrao izdajnicima, Aleksandru Litvinjenku i Sergeju Skripalju, između ostalih – delovao je slabo.

„Odsustvo jasnih znakova kazne Prigožinu se sve više tumačilo kao znak bespomoćnosti i mlitavosti sistema“, napisao je Aleksandar (Aleksandr) Baunov, analitičar Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace), u analizi od 24. avgusta.

Sada je Prigožin verovatno mrtav – uklonjen ne snažnim otrovom, udarom drona, metkom ili autobombom, već spektakularnim uništavanjem poslovnog aviona u vazduhu.

Iako je Kremlj negirao umešanost, nesreća – u kojoj je kako kažu vlasti poginulo svih deset ljudi – se poredi sa mafijaškim filmom.

„Kao u filmovima o mafiji: Zaraćene frakcije i njihovi šefovi se okupljaju da bi potom mogli da pucaju na ostale ili, kao u ‘Kumu’, da se pomire pre nego što ih unište“, napisao je Baunov.

Rat je pakao. Šta je sa specijalnom vojnom operacijom?

Prigožinove trupe Vagnera imale su veoma vidljivu i ključnu ulogu na bojnom polju na nekoliko lokacija u Ukrajini u poslednjih 18 meseci.

Vagnerove snage bile su uključene u opsadu donbaskog lučkog grada Marijupolja u proleće 2022. i bile su na čelu desetomesečnog napada na Bahmut, koji je pao u ruke ruskih snaga u maju.

Prigožin se pobrinuo da Rusi znaju za njihovo prisustvo i žrtve – ne samo njegovih vojnika koji su se pokazali kao pouzdani na ratištu, već i hiljada zatvorskih osuđenika koje je regrutovao i odveo na bojno polje.

Ali Vagnerove snage bile su samo mali delić od stotina hiljada ruskih vojnika, koji se sada suočavaju sa sporom, ali i nemilosrdnom ukrajinskom kontraofanzivom za koju se Kijev nada da će odlučno preokrenuti tok rata.​

Malo je verovatno da će neizvesnost unutar Vagnera značajno uticati na učinak Rusije na ratištu, kažu analitičari.

Kremlj već pokušava da svoje trupe stavi pod formalniju komandu Ministarstva odbrane, a taj proces će se verovatno ubrzati.

„Ruski lider je bio u stanju da vodi taj rat 18 meseci i da zaustavi ukrajinske napore da oslobodi veći deo svoje teritorije – ne zbog Vagnerovog veoma hvaljenog nastupa na ratištu, već zbog ogromnog obima resursa koje vlada može da mobiliše, veštine ljudi koji pomažu da se ruska ekonomija održi na površini, i Putinove neosporne pozicije kod kuće“, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Karnegijevog ruskog evroazijskog centra u Berlinu, piše Fajnenšel tajms.

U međuvremenu, uklanjanje Prigožina će na najvišim nivoima komande ojačati stisak dve osobe protiv kojih je otvoreno nastupao: ministra odbrane Sergeja Šojgua i generala Valerija Gerasimova, načelnika Generalštaba.

Jedna je stvar koja bi se mogla vratiti da proganja Putina i vrh: kritika kojom su Prigožin i njegovi saveznici često granatirali Šojgua i Gerasimova bila je u vezi sa njihovim odlukama o komandovanju, ponašanju i ratu u Ukrajini — a spoljni posmatrači su rekli da je objektivno opravdana.

Hoće li ovo prisiliti Jastrebove i nacionaliste na poslušnost?

Stručnjaci su spekulisali da je jedan od nekoliko razloga za Prigožinovu održivost bila njegova kritika Šojgua i Gerasimova.

Šef plaćenika je dao glas za istinske žalbe običnih trupa koje su patile zbog institucionalnih problema u ruskim vojnim strukturama.

Prigožinovi ogorčeni napadi bili su još uočljiviji s obzirom na to kako je Kremlj inače kriminalizovao svaku javnu kritiku ukrajinskih ratnih napora, pod parolom „diskreditacije oružanih snaga Ruske Federacije“.

Desetine Rusa koji su kritikovali ili se čak protivili ratu su zatvoreni – ali ne i Prigožin.

Uklanjanje lidera Vagner grupe eliminiše najglasnije kritike javnosti, ali će ostati duboke sumnje u vezi sa Šojguom i Gerasimovim – sumnje koje će biti pojačane ako Ukrajina ostvari veliki prodor u svojoj kontraofanzivi.

Prigožin nije bio jedini koji se žalio.

Igor Girkin, bivši obaveštajac kojeg je holandski sud osudio zbog uloge u obaranju aviona MH17 Malezija Erlejnsa iznad Ukrajine 2014. godine, takođe je bio poznat po svojim otvorenim kritikama u javnosti.

Poput Prigožina, Girkin je želeo da komandanti, a na kraju i Putin, objave opštu mobilizaciju i upotrebe još više sile protiv Ukrajine, nastojeći da je sravne do ruševina.

Girkin je u julu Putina nazvao „beskorisnom kukavicom“.

Međutim, kao i Prigožin, Girkin je bio gotovo ućutkan.

On je uhapšen pod optužbom za ekstremizam u julu – nekoliko dana nakon što je izneo tu opasku – i nalazi se u ozloglašenom moskovskom zatvoru Lefortovo čekajući dalju istragu i suđenje.​

Ipak, nejasno je da li je u potpunosti ućutkan. Na njegovom Telegram kanalu se 24. avgusta pojavila zagonetna poruka u kojoj je Prigožina nazvao „neprijateljem Rusije“ i upozorio na politička previranja.

„Ne mogu da kažem da sam uznemiren, jer Prigožin nije bio samo moj lični neprijatelj već i, uglavnom, neprijatelj Rusije“, navodi se u objavi.

Gde je Vagner – nestaje Vagner?

Privatne vojne kompanije su zvanično nelegalne po zakonu Rusije.

To nije sprečilo preduzimljive preduzetnike da ih osnuju uz podršku, finansiranje ili nadzor raznih obaveštajnih agencija ili korporacija koje kontroliše država.

Vagner je bio najpoznatiji i najozloglašeniji, sa svojim borcima koji su postavljali svoje zastave i ostavljali tragove haosa za sobom na mestima kao što su Mali, Centralnoafrička Republika, Sudan, Libija i Sirija – da ne spominjemo Ukrajinu, u godinama nakon što je Moskva podstakla i pomogla u ratu koji je počeo u Donbasu 2014. godine.

Ostvario je unosne prihode od poslovnih poduhvata kao što su rudarstvo i trgovina zlatom u Centralnoafričkoj Republici. I generisao je prihode od obezbeđenja saveznika, kao što je zaštita naftnih i gasnih postrojenja u Siriji u vlasništvu režima.

A ova potonja funkcija služila je kao produžetak ruske spoljne politike, utičući na unutrašnju politiku i šireći domet Moskve, posebno na mestima gde bi mogla da bude u konkurenciji sa Sjedinjenim Državama ili Francuskom.

Iz tog razloga, malo stručnjaka veruje da će Vagner potpuno nestati; njegovi borci su stekli reputaciju nemilosrdnosti i veštine na ratištu. Baš kao što njene vojne strukture u Ukrajini mogu doći pod direktnu kontrolu Ministarstva odbrane, njeni poslovni poduhvati će verovatno takođe dobiti novi nadzor – verovatno ruskih obaveštajnih agencija ili drugih entiteta pod kontrolom države.

Ipak, Vagner bi mogao biti manje moćna sila bez Prigožina. To bi takođe moglo napraviti mesta za stvaranje druge navodno privatne vojne kompanije koje su osnivane poslednjih godina – a u nekim slučajevima su usko povezane sa državom.

Šta je sa „generalom Armagedonom“?​

Još jedna vodeća ličnost u ovoj šekspirovskoj drami je ruski komandant koji je prošle godine bio zadužen za rat u Ukrajini na nekoliko meseci – general Sergej Surovikin.

Kao što njegov nadimak sugeriše, Surovikin, koji je takođe bio zadužen za vazdušne snage, smatran je nemilosrdnijim komandantom, što je jedan od razloga zašto su njegovo vođstvo zastupali Prigožin, Girkin i drugi.

Ubrzo nakon što je preuzeo komandu nad operacijom u Ukrajini u oktobru, naredio je ruskim snagama da počnu da bombarduju ukrajinsku električnu mrežu i drugu civilnu infrastrukturu u pokušaju da teroriše stanovništvo i natera kijevsku vladu da se pokori.

Veruje se da se Prigožin zbližio sa Surovikinom sredinom 2010-ih, kada je Surovikin služio kao glavni komandant ruskih snaga u Siriji.

Vagnerovi vojnici su u to vreme bili u Siriji, čuvajući sirijske naftne i gasne objekte.

Surovikin je ipak opstao samo oko dva meseca. Putin ga je izbacio iz komande i zamenio ga je čovek kome se Prigožin ismijavao: Gerasimov.

Surovikin je imao saveznike u ruskim odbrambenim strukturama na koje se Prigožin oslanjao da bi se pobrinuo da njegove trupe koje se bore kod Bahmuta budu pravilno snabdevene. Ali Prigožin se u proleće takođe žalio da ne dobija adekvatnu municiju.

Kada je Prigožin pokrenuo svoju pobunu 23. juna, Surovikin se pojavio u neobičnom video snimku apelujući na Vagnerove trupe da se povuku i ne nastavljaju sa pobunom.

Neki posmatrači su doveli u pitanje autentičnost njegove žalbe, rekavši da se čini da je bila iznuđena. Anonimni američki zvaničnici rekli su da je Surovikin možda unapred znao za pobunu.

Nakon što se pobuna završila, Surovikin je nestao iz javnosti, a pročule su se glasine da je bio u pritvoru, da je u kućnom pritvoru ili u zatvoru.

Takođe postoje sumnje da u vojnim ili obaveštajnim strukturama možda postoje drugi koji su znali za Prigožinovu pobunu ili su je podržavali.

Ruski mediji su 22. avgusta izvestili da je Surovikin razrešen komande nad Vazdušno-kosmičkim snagama, ali da je ostavljen „na raspolaganje“ Ministarstvu odbrane i verovatno prebačen na neko drugo mesto u vojsci.

Izveštaji, koji tek treba da budu potvrđeni, nisu ukazivali na to da je uhapšen, otpušten iz vojske ili čak degradiran u činu.

Dan nakon izveštaja o novim odgovornostima Surovikina, Prigožinov avion se srušio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.