BRIKS plus je pretnja za Zapad?

Zemlje BRIKS-a, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika žele da prime šest novih članica od sledeće godine, među kojima je i Iran. Zapad za sada reaguje opušteno, piše DW.

Možda SAD na planove BRIKS-a da postane BRIKS plus ne gledaju kao na ozbiljnu pretnju? A možda je umanjivanje značaja planiranog proširenja na Iran, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Egipat, Etiopiju i Argentinu jednostavno deo političke strategije Vašingtona. U svakom slučaju, američki savetnik za bezbednost Džejk Saliven rekao je da BRIKS nije geopolitički suparnik SAD, jer su im interesi različiti.

Bela kuća demonstrativno spušta loptu i pokušava da ne osuđuje preglasno tu inicijativu kao frontalni napad na američku globalnu nadmoć. Kako bi održale globalni mir i bezbednost, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da rade sa svojim partnerima i saveznicima „na bilateralnim, regionalnim i multilateralnim forumima“, rekao je portparol američkog Ministarstva spoljnih poslova, podsećajući da SAD veruju da je svaka zemlja slobodna da bira partnere sa kojima će da sarađuje.

Vašington se očigledno koncentriše na 18. samit zemalja G20 koji se održava za dve nedelje u Nju Delhiju. Deo tog formata su i svih pet zemalja BRIKS-a, kao i potencijalne nove članice, Argentina i Saudijska Arabija. Ali tu nisu Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Etiopija, a isto tako ni zakleti neprijatelj SAD, Iran. Bela kuća je saopštila da se zapadne zemlje nadaju „snažnim rezultatima“ na sastanku u Nju Delhiju koji bi dokazali ulogu G20 kao „primarnog foruma za ekonomsku saradnju“.

„BRIKS je pre svega ekonomski savez“

I mnoge druge zapadne zemlje su gotovo demonstrativno uzdržane prema BRIKS-u. Samo se nekoliko medija usuđuje da izrazi ono što se u mnogim vladama priča iza zatvorenih vrata. Norveški list „Aftenposten“ komentariše tako da je BRIKS „postao globalni klub za autoritarne i reakcionarne lidere, s Kinom i Rusijom na čelu“. Građani tih zemalja, piše list, „zaslužuju bolje“.

Holandski „NRC“ ide korak dalje: „Činjenica da su na kraju samo Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati pozvani da se pridruže, u stvari je poraz Kine. Povrh toga, Južnoafrička Republika ponovo je naglasila da je ’potpuno pogrešno’ smatrati BRIKS antizapadnom platformom. Grupa još uvek nije alternativa G7, kao što bi to Kina želela.“

Prema mišljenju novinara holandskog lista, zajednička valuta, kakvoj teži Brazil, nije realna sve dok su ekonomske razlike između tih zemalja tako velike. „Razumljivo je što su, u multipolarnom svetu, mnoge zemlje na Globalnom jugu oprezne oko ulaganja samo na jednog konja. Doduše, simbolika Globalnog juga koji međusobno sarađuje ne sme se potceniti, ali grupa BRIKS jeste i ostaće pre svega ekonomski savez.“

I Berlin je za javnost – opušten

A Nemačka? Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u javnosti komentariše u stilu: Šta tu ima loše. I poručuje da je potpuno legitimno ako države u globalizovanom svetu i negde drugde potraže partnere. „U ovim vremenima sve zemlje sveta osećaju koliko su saradnja i partnerstvo važni. Svaka država u svakom trenutku mora da se zapita: Koje partnerstvo najbolje odgovara njenim sopstvenim vrednostima i interesima? Koje je dugoročno najkorisnije?“

Nemačka strategija je očigledno sledeća: šaljite i dalje pozive tim zemljama, držite loptu pri zemlji i naglašavajte da su vrata Berlina uvek otvorena svim novim članicama BRIKS-a. „Uostalom, kanali komunikacije održavaju se sa svima, osim s Iranom“, podseća Berbok. Šefica nemačke diplomatije žestoko se zalaže za saradnju s novim članicama te grupe važnih zemalja koje su u ekonomskom usponu, i ne pridružuje se pojedinačnim mišljenjima u nemačkoj javnosti po kojima se saradnja zemalja BRIKS-a doživljava kao problem.

Evropska unija pred velikim izazovom

Međutim, upravo jedan od članova stranke kojoj pripada i ministarka Berbok, ne štedi reči kada su u pitanju rezultati samita BRIKS-a u Johanesburgu. „Samit BRIKS-a postavio je istorijske činjenice. To će značajno povećati međunarodnu težinu te grupe, čak i ako postoje relevantne razlike među njenim članicama“, kaže Rajnhard Bitikofer, koordinator za spoljnu politiku poslaničke grupe Zelenih u Evropskom parlamentu.

On smatra i da će se karakter BRIKS-a nakon novog proširenja promeniti. „Kineska dominacija će se povećati, a BRIKS će postati jasno autoritarna grupa“, zaključuje dugogodišnji političar Zelenih.

On ujedno ocenjuje da grupa nije homogena, što se, kaže, ogleda i u odnosu prema ruskom agresorskom ratu u Ukrajini. Međutim, kako dodaje, grupa jeste ujedinjena u svom „antizapadnom“ stavu. „BRIKS je uvek bio ’nezapadnjački’, a sada se naglasak prebacuje na konfrontaciju“, smatra Bitikofer.

Evropska unija zato je sada suočena s velikim izazovom, upozorava taj poslanik Evropskog parlamenta. „Nemamo mnogo vremena na raspolaganju da dokažemo da Evropa želi da bude verodostojan, pouzdan i pošten partner za siromašne zemlje i zemlje u razvoju. Ako ona to ne bude uspela, BRIKS bi mogao da postane mesto za bekstvo za mnoge od tih zemalja.“